Ideja da se u Borči i na Čukarici postojeća atomska skloništa nadzidaju i da se oko njih formiraju stambeni kompleksi izazvala je prošlog meseca buru negodovanja žitelja ovih delova grada, ali i pojedinih ekoloških i civilnih organizacija. Mnogi iz ovih udruženja tvrde da će na taj način uticati ne samo na smanjenje postojećih zelenih površina i drvoreda u gradu, već da će biti narušena i statika i sigurnost postojećih atomskih skloništa.

– Ako bude uklonjeno po dva metra zemlje koja se sada nalazi nad skloništima, to znači da ti objekti neće biti sigurni kao što je projektima predviđeno. Osim toga, ako budu nadzidani, pitanje je da li će u slučaju eventualne opasnosti uopšte moći da se koristiti – rekli su iz Udruženja „Eko-Pančevački rit” koje se protivi nadziđivanju skloništa u ulicama Bele Bartoka, Julije Delere i Ratnih vojnih invalida u Borči. Na tom mestu planirana je izgradnja stambenih zgrada na oko 6.000 kvadrata i poslovnog kompleksa od oko 500 kvadrata.

Ovo nije prvi put da se u gradu radi nadziđivanje atomskih skloništa, iako se mnogima čini da je tako. Od 2004. godine u prestonici je, kako kažu u „Javnom preduzeću za skloništa”, nadzidano osam objekata namenjenih zaštiti stanovništva u slučaju atomskog napada.

Zašto je data saglasnost da se nad skloništima građenim za eventualni nuklearni napad može graditi i šta to u realnosti znači, da li će ta zaista skloništa ostati nedostupna u slučaju potrebe odgovorili su u „Javnom preduzeću za skloništa”.

– Naše preduzeće uz saglasnost Vlade Srbije, odnosno Republičke direkcije za imovinu, vlasnika skloništa, planira da nadzida poluukopane slobodnostojeće dvonamenske objekte nasute zemljom pogodne za dogradnju, namenjene za korišćenje u vreme mira, a koja se u vreme rata mogu koristiti kao skladišta za zaštitu stanovništva od ratnih dejstava. Nadziđivanjem se ni na koji način ne umanjuje zaštitna svojstva skloništa niti se na bilo koji način dovodi u pitanje sigurnost objekata i korišćenje u ratnim uslovima. Pošto su navedeni objekti izgrađeni sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, na njih je uticalo vreme pa je hidroizolacija uglavnom oštećena ili uništena. Zbog toga se dogradnja nameće kao trajno rešenje da bi se skloništa zaštitila od prokišnjavanja – kažu u „Skloništima”. Oni ističu da je izrada planskih dokumenata i projektno-tehničke dokumentacije za nadziđivanje skloništa u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i da se na ovaj način doprinosi urbanističkom unapređenju određenih lokacija. Jer, poluukopani „bunkeri” postaju reprezentativni objekti pre svega od koristi za lokalno stanovništvo.

Osim skloništa koja se nalaze na otvorenom prostoru, postoje i skloništa u podzemnim etažama stambenih zgrada. U Beogradu i jednih i drugih, prema izveštaju iz 2016. godine, ima 1.023, u Novom Sadu 196, u Nišu 109 i Kragujevcu 114. Ukupna površina svih objekata kojima „Javno preduzeće za skloništa” raspolaže je 286.143 metra kvadratna, a od toga 279.480 kvadrata čini sklonišni prostor.

Posle ukidanja naknade za izgradnju i održavanje skloništa 2012. godine, ovo javno preduzeće se finansira od prihoda od izdavanja u zakup skloništa i poslovnog prostora. Od tih prihoda, kako stoji u izveštaju iz 2016, preduzeće ne može da se izdržava u potpunosti, da finansira izgradnju, održavanje i tehničku kontrolu skloništa. Posebno kada je reč o skloništima u zgradama. Ona se najčešće nalaze jedan ili dva nivoa ispod zemlje, podložna su plavljenju i nemaju potrebne instalacije. I oni objekti čija je visina u prostoriji oko 2,3 metra, nemaju sanitarni čvor ili imaju loše prilaze, samo u određenoj meri mogu da se koriste za izdavanje. Od ukupne površine sklonišnog prostora pre šest godina samo je 24 odsto bilo pogodno za komercijalno korišćenje, stoji na sajtu ovog preduzeća.

Zbog toga se najverovatnije pribeglo i ovom rešenju i davanju mogućnosti da se nad skloništima zidaju zgrade. Da li je ovaj potez pravi, da li će doneti novčanu sigurnost, koliko će budući investitori imati obavezu prema ovom preduzeću, odnosno državi, i da li se na ovaj način izlazi u susret pojedincima pokazaće vreme. U „Skloništima” su rekli da će se nadgradnja pogodnih dvonamenskih objekata planirano raditi „suinvestiranjem prema prethodno izgrađenim studijama opravdanosti i isplativosti i u skladu sa očekivanom dobiti jer se nadziđivanjem uvećava imovina Republike Srbije”.