Večeras se dočekuje Nova godina po starom julijanskom kalendaru koga se, osim Srpske pravoslavne crkve, pridržavaju i Ruska, Gruzijska, Ukrajinska, Jermenska i Koptska crkva. Vreme se po starom kalendaru meri i na Svetoj Gori.

U pravoslavnim hramovima ovih crkava večeras je praznično bdenje, moleban koji se služi na kraju svake godine, kojim se vernici zahvaljuju Bogu na svemu što im je podario i mole za dobro u narednoj godini.

U pravoslavnim domovima običaj je da se večeras se ne spava, tokom noći služi se vruća rakija, kuvano vino i krofne. U jednu krofnu se stavlja zlatnik ili novčić, a po narodnom verovanju onaj ko pronađe zlatnik imaće uspešnu godinu.

U našem narodu Julijanska nova godina češće se naziva Srpska nova godina, ali i Mali Božić, jer se na taj dan završavaju božićne svečanosti.

Večeras, uoči praznika porodica je na okupu, trpeza je bogata, a slavi se cele noći.

U vreme komunističke vladavine u Srbiji je proslava Srpske nove godine potiskivana a oni koji su je slavili optuživani su za nacionalizam i raspirivanje nacionalne netrpeljivosti. Partija je strogo vodila računa da se u domovima svetla obavezno gase pre ponoći.

U protekle dve decenije proslava Srpske nove godine, pogotovo u Beogradu, postala je turistički brend pa su brojni turisti dolazili i sa Beograđanima na koncertima i uz vatromet ispred Hrama Svetog Save, proslavljali Novu godinu.

Zbog pandemije, ove godine nema organizovanih dočeka Srpske nove godine.

Slaviće se skromnije, bez masovnih okupljanja, u krugu porodice, uz jelo i piće.