sreda, 24.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 18.01.2021. u 08:00 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

Zoran Milivojević za „Politiku”: Poništavanje ljudskog bića

Ono je posledica civilizacijski retrogradne prakse, nastale na idejama „postistine”, „političke korektnosti”, „ratnika za socijalnu pravdu”, novi oblik šikaniranja svih onih koji se ne slažu s mišljenjem jedne grupacije
(Срђан Печеничић)

Konflikti su neodvojivi deo društvenog života. Konflikt možemo da definišemo kao sukob dve želje (interesa) koje se međusobno isključuju. U tom smislu konflikti su prisutni između roditelja i dece, dvoje supružnika, šire porodice, suseda, lokalne zajednice, društvenih grupa. Konflikt treba shvatiti kao sukob želja ili interesa, a ne kao ona ponašanja koja koristi neko ko želi da prevlada u konfliktu. Drugim rečima, agresivno ponašanje nije samo po sebi konflikt, već je izraz konflikta.

U civilizacijskim okvirima postoje dve vrste razumevanja konflikta: ono koje je civilizacijski „više” i ono koje je „niže”. Viša vrsta se odnosi na konflikte, kritike, debate itd., koji se vrše iz pozicije samopoštovanja i poštovanja druge strane, bilo da je reč o pojedincu ili grupi. Viši oblik je moguć samo onda kada ljudi razlikuju drugu osobu od njenog ponašanja, mišljenja, uverenja, postupaka ili rezultata tih postupaka. Niži oblik je moguć onda kada se ne pravi ova razlika, tako da se u sporu napada druga strana kao osoba, ličnost, ljudsko biće.

Napad na osobu i argumente

Ovo razlikovanje je poznato od antičkih vremena kao napad na osobu (lat. ad hominem, ad personam) i kao napad na argumente koje zastupa druga strana, to jest na „stvar” za koju se ona zalaže (ad rem).

Kada se u konfliktima napada „stvar” za koju se zalaže druga strana, ukazuje se da njena argumentacija nije logički ispravna; da informacije na koje se poziva nisu istinite; daju se suprotni argumenti itd. U konfliktima u kojima se napada ličnost sagovornika dovoljno je reći: Ne slušajte ovu budalu.

Dok je u konfliktima ad rem osećanje ljutnje legitimno osećanje, jer je ono usmereno na promenu ponašanja druge strane, za konflikte ad personam tipična su osećanja prezira i mržnje. U preziru se drugi doživljava kao bezvredan, zbog čega ga treba ismejati, poniziti, odbaciti i ignorisati. U mržnji drugi se doživljava kao zao i opasan, zbog čega ga treba uništiti – ako ne fizički, onda psihički i socijalno.

Iz aspekta kohezije jedne zajednice konflikti koji su usmereni na stvar su konstruktivni, dok su konflikti usmereni na ličnost – destruktivni. U prvom slučaju druga strana je protivnik, a u drugom slučaju je neprijatelj. Društvo u kome između njenih pripadnika, pojedinaca i grupa postoji mnogo neprijatelja jeste „pocepana” zajednica.

U domaćem političkom životu napadi na ličnost su postali ustaljena praksa svih uključenih aktera. Verovatno su mediji koji zastupaju nečiji politički interes najdalje otišli u tom nesrećnom pravcu. Ponašanje odbornika u skupštini vrvi od napada na ličnost „neprijatelja”. Verovatno je procenjeno da takvo ponašanje ostavlja najpovoljniji utisak na biračko telo. Kada bi birači i sami bili na određenom civilizacijskom nivou, verovatno bi kažnjavali takvo nekulturno ponašanje. Ali izgleda da nikome nije stalo do podizanja kolektivne kulture konflikta, već naprotiv.

Virtuelne društvene mreže omogućile su svakom vlasniku naloga da kaže šta misli o nekom političaru ili javnoj ličnosti, o nekom njegovom postupku koji ne odobrava, što u najvećem broju slučajeva uključuje uvrede, etikete i druge oblike napada na ličnost.

Ideje „postistine”, „političke korektnosti”, „ratnika za socijalnu pravdu” i sličnih ideologija donose nam talas jedne civilizacijski retrogradne prakse, koja se naziva „kultura poništavanja” (eng. cancel culture). To je novi oblik šikaniranja svih onih koji se ne slažu s mišljenjem jedne grupacije, to jest ne slažu se s određenom ideologijom.

Na meti javne ličnosti

Ukoliko se neko usudi da iznese neko mišljenje koje nije „politički ispravno” na njega se sruči ostrašćena rulja istomislećih koja u svojim komentarima datu osobu ismeva, diskvalifikuje, omalovažava i na kraju bojkotuje. To se posebno odnosi na javne ličnosti koje imaju veliki broj pratilaca, tako da njihove izjave imaju značajan socijalni uticaj. Najagresivniji su oni pratioci koji se na osnovu jedne izjave razočaraju i prezru nekoga koga su godinama poštovali. To čini da su mnogi zastrašeni mogućim bojkotom, tako da odbijaju da učestvuju u javnom dijalogu.

Bez slobode izražavanja nema društvenog dijaloga, a bez njega nema zdravog društva. Političare verovatno ne možemo promeniti, ali u svojim porodicama možemo izbeći napade na ličnost i jasno ukazati, poštujući sebe i drugog, šta nam smeta u tuđem ponašanju.

Komеntari8
52c4a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Микић
Аутор заборавља само једну ствар, која се тиче друштвених мрежа, односно интернета, а то је анонимност. Једна је ствар када дођете у конфликт са особом ''очи у очи'', односно када је и та друга страна стварна личност, а сасвим друга када се суочавате са нечијим измишљеним алтер егом. Тада на површину испливавају најгоре особине личности и најприземније вређање оног са чијим мишљењем се не слаже, јер је заштићен (бар он тако мисли) потпуном анонимношћу, карактеристично за кукавице и морално слабе
zoran stokic
Šta je tolerancija? Zapitao se Volter i rekao: „tolerancija je nužna posledica saznanja da smo pogrešivi. Grešiti je ljudski. Mora nam biti jasno da su nam drugi potrebni radi otkrivanja i ispravljanja grešaka.“ Čak i naše najsigurnije znanje naučno je hipotetičkog karaktera. Ono što još nismo naučili od građanskog društva i nauke - jeste to - da nas ka rešenju problema i opštem boljitku mogu voditi principi: pogrešivosti (da smo kao ljudi pogrešivi), razumne rasprave i približavanje istini.
Радомир
Сјајан текст! Посебно ми се свиђа дио који говори и друштвеним мрежама и чињеници да је захваљујући истим свакоме дата могућност јавне ријечи. Знамо да је већина увијек дезоријентисана, површна, подводљива, што је било подношљиво док је глас разуминије, умније, напредније мањине био гласнији... А сад...
Berislavci
Kritika ad hominem najcesce se zavrsava uvredama. Kako reagovati na uvredu? U cilju poboljsanja kulture dijaloga, evo poucne price. Naime, zalio se jedan mladic mudracu, govoreci:" Svi me vredjaju, mnogo vredjaju, kako da reagujem"? Mudrac ce na to mladicu: "Ako ti ja dajem poklon a ti ga odbijes, ciji je poklon"? Mladic se malo zamisli pa odgovori: "Poklon nije moj, Vas je"! Mudrac nastavi: " Ako te ja uvredim, a ti NE REAGUJES, cija je uvreda"? -"Nije moja, Vasa je", odgovori mudro mladic.
korporativni ljudski resurs
Našem javnom prostoru, otrovanom konfliktima, kako gosp. Milivojević kaže, nižeg nivoa trebaju ovakvi dragocjeni korektivi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja