Ako vam se čini da više jedete u ovo zimsko vreme, osećaj vas ne vara – zima zaista utiče na vaš apetit. Međutim, ne brinite, postoje načini kako da držite apetit pod kontrolom. Kada nastupi hladno, praznično vreme, onda nam se jede jača, kaloričnija hrana. Ako mislite da naučnici tačno znaju zašto je to tako, razočaraću vas. Pretpostavlja se da je razlog psihološke kao i fiziološke prirode. Pad temperature uz manju količinu dnevnog svetla na neki način utiče na receptore za glad u mozgu, pojačavajući apetit. U ovo zimsko vreme se manje i krećemo (jer smo unutra) i manje trošimo kalorije na aktivnosti, a više na termoregulaciju našeg tela. Rezultat možete da naslutite.

Osobe koje tokom godine drže stabilnu kilažu, obično se u zimskim mesecima ugoje oko pola kilograma do kilogram. Kod osoba kod kojih težina u toku godini varira, ovaj „zimski dodatak” je i znatno veći, što nepovoljno može da utiče na dijetu ukoliko se odluče da je drže zimi. Prosečna osoba od 50 godina koja nije fizički aktivna obično je teža 15-20 kilograma nego kada je imala 20 godina, upravo zbog „zimskog” gojenja (malo po malo). Pojačan zimski apetit dodaje kilograme i masne naslage upravo u ovo vreme u toku godine.

Čim padne temperatura zaželimo se jake hrane, gibanice, makarona s mesom, masnog sira, domaće pogače, džema i krompira. Sve to nas lepo „greje” i daje nam snagu, ali i više od toga. Još ako nam je u stanu ili kući hladno, „navalićemo” još više. Hladnoća šalje mozgu signal da je hladno, a ovaj uključuje „funkciju preživljavanja”, koja šalje naredbu telu da se zagreje i to brzo – skače apetit. Istovremeno organizam traži hranu bogatu ugljenim hidratima (skrobom i šećerima) što ima za posledicu da nas brzo zagreje. Nivo šećera u krvi raste i spušta se što dalje utiče na apetit. Brže ogladnimo, pa poželimo još jake ugljenohidratne hrane i tako se to vrti u krug. S obzirom na to da je i zima vreme raznih proslava, ovakve hrane imamo u izobilju.

Hrana bogata ugljenim hidratima diže nivo serotonina koji nam pomaže da se „borimo” protiv depresije izazvanom mrakom i hladnim vremenom. Kada se rano smrkava, imamo manje vremena za (fizičke) aktivnosti napolju i zavlačimo se u kuće. Manje vremena znači manje potrošnje kalorija, a to opet znači slabiji rezultat na dijeti.

Vreme utiče na naše raspoloženje, raspoloženje utiče na našu ishranu, a kada je hladno i tmurno vreme nije nam ni do čega, samo želimo da jedemo više. Ali ako bi se uz zdravu ishranu pokrenuli i aktivirali i u zatvorenom prostoru, fizička aktivnost bi povećala nivo serotonina i utrošila onaj višak kalorija i oraspoložila nas dvostruko. Bez toga, biće nam mnogo teško da postignemo ono što smo zacrtali.

Da se zimi ne biste ugojili:

Ne zaboravite na užinu. Ona nam služi da održimo nivo šećera u krvi što ravnomernijim, kako ne bi pregladneli i posle preterali sa jelom. Birajte hranu koja je nutritivno bogata, sa dosta vlakana i belančevina.

Izbegavajte sokove, slatkiše i grickalice. Ako ih često jedemo, oni nam najviše smetaju. Puni su šećera, masti i ugljenih hidrata, kalorijske bombe koje goje.

Pronađite zdrave recepte. Skoro svako kalorično i jako jelo može da se pripremi i na alternativan način sa manje kaloričnim namirnicama. Na primer, ako volite picu, neka bude dijetalna.

Napravite plan fizičkih aktivnosti. Čak i kada je februar mesec, stavite na papir šta sve možete da radite napolju ili unutra. Planirajte kupovine kao fizičku aktivnost.

Regulišite temperaturu u vašem prostoru. Ako imate sopstveno grejanje na poslu, u kući ili stanu, povećajte temperaturu, izolujte prozore i vrata.

Oblačite se prema vremenskoj situaciji. Ne izlazite napolje slabo obučeni, neka vam odeća bude slojevita i primerena vremenu. Ukoliko nije dovoljna, može vas spopasti glad dok ste napolju.

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com