nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 16.01.2021. u 12:15 Miloš Lazić
FENOMEN: POLIGLOTE

Kolekcionari jezičkog blaga

Koliko osoba poznajete koje znaju da govore, čitaju i pišu na više od pet jezika – takvi retki, istinski zanesenjaci – postoje i obično im se iz potaje divimo zavidimo
(Фото Pixabay)

Dugo se na stranicama petparačkih novina pojavljivao oglas kojim se zainteresovanima nudila prilika da za dva meseca nauče neki strani jezik. Nažalost, nije ustanovljeno kakav je bio odziv, a naročito da li je neko od polaznika te čudne škole otišao dalje i savladao još neki jezik, a mogao je po matematičkoj logici za godinu dana da ih izuči šest, što bi značilo da se oko nas vrzma sijaset poliglota.

Stručnjaci iz ove oblasti tvrde da se za dva meseca ne može valjano naučiti ni maternji jezik, pa ponudu iz onog oglasa smeštaju u prodavnicu magle.

Zanesenjaci na pet jezika

Zaista, ima li kod nas istinskih poliglota, zanesenjaka koji znaju da govore, čitaju i pišu na više od pet jezika? Ko su, i gde su?

Najveći, ali i najčudniji junak među klincima s Bulbuldera, bivše gradske periferije, bio je neki Valeri: majka mu je bila Beograđanka, a otac Rus, a on je, uz srpski i ruski, znao još tri strana jezika. Pa, ipak, postavio je sebi sumanuti cilj da nauči još šest, kako bi stao uz rame ocu koji ih je znao devet! Možda mu je to i pošlo za rukom, odnosno glavom.

Korak za njim bio je Šandor, zvani Laci, koji je, uz srpski i mađarski, znao još dva jezika, ali je krišom učio još nešto, pa je docnije dogurao do prve violine Bečke filharmonije, a dobroj muzici nikad nije bio potreban prevodilac.

Upravo zato, među herojima iz kraja zatekao se i Stanko, poznatiji kao Burta, koji je govorio samo srpski, romski i nemački jezik, ali je na sve to bio i nenadmašan saksofonista. A onda je naučio i francuski jezik kada je otišao kod njih u pečalbu kao dobar čovek i nešto lošiji bravar.

(Foto Pexels)

Mališani su stasavali i odlazili kojekuda, a najdalje je stigla jedna Kaća, koja i danas živi u Kanadi. Nekoliko meseci nakon odlaska, javila se prijateljima da ne brinu, a na pitanje kako joj je i da li se snašla, sumorno odgovorila: „Otisnula sam se u svet kao jedan od najboljih đaka Filološkog fakulteta i s vrhunskim znanjem engleskog i francuskog jezika, a skrasila sam se u zemlji u kojoj svi govore baš engleski i francuski, pa se zato svih ovih meseci samoubijam učeći – kineski.”

Među njima je bio i David, iako je znao samo španski. Govorio je po kući i ladino jezikom za koji nikad niko nije čuo. Tek decenijama kasnije njegovi drugari su saznali da su tim jezikom govorili ovdašnji Sefardi, ali kasno, jer se David s porodicom već iselio u Izrael da douči jidiš.

Ostali su im se divili, i iz potaje zavideli.

Nišlija Baptista

To neverovatno otkriće palo je u zasenak drugog, a neobično je po tome što je junak te priče godinama radio u poznatom časopisu kuće „Politika” kao posvećeni i prosvećeni dokumentarista. Tek kada je on, Aleksandar Birviš, otišao u penziju, neko je iščeprkao da je, iako rođeni Nišlija, bio rektor Baptističkog univerziteta – što je u rangu patrijarha ili pape, i da je govorio čak šesnaest stranih jezika, uz njegovu napomenu da hebrejski, aramejski, starogrčki i latinski nisu uvršćeni u taj spisak jer se – podrazumevaju?!

Za našeg diplomatu Olivera Potežicu šira javnost je čula tek kada je pre tri godine izgubio život u tragičnoj saobraćajnoj nesreći u Tunisu, nadomak Libije u kojoj je stolovao, u vreme kada je ta napaćena zemlja gorela u bezumnom građanskom ratu. Izuzev prijatelja i saradnika, malo ko je znao da je dobri, a zlosrećni Oliver bio veliki orijentalista i islamolog i da je, uz engleski i francuski, obavezne jezike diplomatije, govorio i arapski, turski, farsi (iranski) i hindu (najčešći na indijskom potkontinentu), a natucao i neki od avganistanskih dijalekata!

Dakle – ima ih!

Caption

Nekada je postojala ideja da mališani u osnovnoj školi uče strani jezik već od prvog razreda, a da se s početkom razredne nastave uvede još jedan. Da je stvar propala dokučilo se tek krajem sedamdesetih godina, kada je na čitav vek dugoj tradiciji Druge beogradske nakalemljena, a na temelju „usmerenog obrazovanja” Stipe Šuvara ustanovljena Filološka gimnazija, čime je znanje više od jednog stranog jezika proizvedeno u ekskluzivni zanat. Uskoro su tuđice, mahom anglicizmi, na velika vrata hrupnule u našu svakodnevicu.

Zbog tih tuđica stvarnost nam zvuči kao belosvetski vašar, a epilog je sveden na floskulu o „nerazumevanju među generacijama”, koja odavno nije samo metafora.

Balkanski eruditi

U vreme kada su nove državice nastale na ostacima bivše Jugoslavije pokušavale da svoju tek stečenu samostalnost i potvrde, odmah su počele od jezika. Prvo preimenovanjem, a zatim uvođenjem novih reči, čak i slova (izopštavajući nezvanično ćirilicu kao „agresorsko pismo”)

Taj apsurd je dosegao vrhunac kada je odloženo suđenje nekom čoveku iz Novog Pazara optuženom za naizgled bezazleni prekršaj zbog toga što sud nije obezbedio – tumača za bošnjački jezik.

Neki su zato zaključili da smo konačno svi postali poliglote jer, uz srpski, odlično znamo i hrvatski, bošnjački i crnogorski, služimo se slovenačkim i makedonskim, a ima nas koji znamo još poneki, pa nam više stranih jezika nije potrebno.

Episkopov rekord

Dugo se prepričavao urbani mit po kojem je neki arhijerej SPC imao na repertoaru čak dvanaest stranih jezika, te da je jedno vreme predavao i na Filološkom, i na Bogoslovskom fakultetu. Međutim, ispostavilo se da se iza te legende skrivala istina, da je navodno reč o vladici Danilu, koji je bio vikarni episkop patrijarha Germana, a docnije i episkop Budimski.

Komеntari8
001bd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr Slobodan Devic
"Koliko jezika znas - toliko ljudi vredis", govorio moj deda ...
iz glave
децу треба усмерити од 1-4 основне на основу талента и склоности. Школе треба да врате програме пре усмереног, када су занати били златни, а дипл експерата било мање у виду стручњака, а у ствари много више него данас. Данас је обавезно знање матерњег(не оног пуног скаћеница и енглеских туђица) и енглеског ( не тарзански), а тек преко тога се може сматрати да знаш страни језик. И то се може за 12г(10.000 рч) школовања када би се сви ( деца, родитељи, школа, држава) борили за знање. Још да остану
nikola andric
Umesto nagadjanja o ''jezickim zanesenjacima'' ja bih predlozio ''nuzdu'' kao uzrok poznavanja vise od ''maternjeg jezika''. Namcki sam naucio u Nemackoj, holandski u Holandiji. ruski i engleski u gimanziji. Maternji nisam zaboravio mada zivim preko 50 godina u Holandiji. ''Nuzda'' kako je poznato (?) menja zakone pa i ljude. Da sam ostao u Srbiji nebih vladao nijednim stranim jezikom. Moji drugari iz gimnazije ( ''iz Nis'') se jos uvek ''gadjaju padezima'' i ne govore nijedan strani jezik.
Саша Микић
Учење страних језика је ствар талента и наклоности. Тиме што ћемо увести што раније учење страног језика, или још горе обавезно учење више страних језика у школи нећемо направити земљу полиглота. Бадава вам учење страног језика ако га не користите, јер и оно научено се брзо заборави. Знам доста њих који су од првог разреда учили нпр. француски, а тек касније енглески. На француском сада не знају да саставе ни просту реченицу. Зато су праве полиглоте тако ретке.
Боро
Сакупљачи....језичког блага....или скупљачи, како вам је драже. Благодарим.
dr Slobodan Devic
@ Саша Микић - ako se radi o glagolu, ona ste potpuno u pravu. Medjutim, kada se radi o imenici koja se izvodi iz glagola sakupljati, onda se primenjuje pravilo nepostojanog "a" pa je pravilno reci skupljaci a ne sakupljaci. Bejase onaj nas film: Skupljaci perija ...
Саша Микић
И једно и друго имају значења која им се поклапају, у смислу сабирати на гомилу, сазвати или стицати мало по мало. Скупљати има посебно значење, које не дели са овим другим глаголом, а то је смањивати се, стискати или приближити. Не каже се: ''сакупило се у прању'', или ''сакупио је руке''.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja