nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 15.01.2021. u 22:00 Dejan Spalović

Udar na Vašingtonski sporazum najavljuje ultimatum Srbiji

Rušenje sporazuma iz Bele kuće podržavaju i neki evropski centri
Положај Србије није исти као у време претходних администрација демократа у САД: центар северне Косовске Митровице (Фото Зоран Влашковић)

Novi američki predsednik Džozef Bajden još se nije ustoličio, a demokratski jastrebovi su krenuli u akciju i na njihovom tapetu se, osim „tradicionalnih” američkih neprijatelja Kine i Rusije, nalazi i ovaj deo Evrope. Kao iz kutije iskaču Medlin Olbrajt, Eliot Engel, pa nakon njih i Dejvid Filips, koji smatraju da Balkan mora da se prepakuje po antisrpskim merilima kao pre skoro četvrt veka, prenebregavajući činjenicu da Srbija nije ista i da je od tada svet bogatiji za Vladimira Putina i Si Đinpinga.

Kandidati za članove buduće američke administracije su se toliko zaigrali da u najnovijim izjavama izražavaju spremnost da bace pod noge i Vašingtonski sporazum pod izgovorom da ga je potpisao Donald Tramp. Ne shvataju da na taj način stavljaju pod znak pitanja i demokratske vrednosti jer je Tramp to uradio u Beloj kući kao američki predsednik. U toj nameri otvoreno ih podržavaju i neke države zapadne Evrope, pre svih Nemačka. Prema porukama od prethodnih dana istakao se specijalni pregovarač EU Miroslav Lajčak, koga je na to mesto postavio Berlin, pa se stiče utisak da su Vašingtonski sporazum, ali i briselski dijalog na tankom ledu. Na taj način se širom otvaraju vrata da vrše pritisak na Beograd ne samo zbog priznanja takozvane nezavisnosti Kosova, već i da Republika Srpska postane deo unitarne Bosne i Hercegovine.

Da se iza brda valjaju pritisci koji će biti „začinjeni” ultimatumom, a da je prvi korak i najava toga rušenje Vašingtonskog sporazuma, mogle bi da potvrde i reči bivšeg savetnika Ričarda Holbruka i stručnjaka za Balkan Dejvida Filipsa. On smatra da Zapad Srbiji treba da uputi ultimatum da prihvati nezavisnost Kosova ili da napusti pregovore. „Uslovi za konačni sporazum moraju se formulisati i predstaviti predsedniku Vučiću i srpskoj strani. Zapad bi Srbiji trebalo da ponudi sporazum i to bi trebalo da bude poput stavljanja pred svršen čin: postignite sporazum, ovaj proces traje dugo. Strane se moraju usredsrediti na konačni sporazum koji će biti obavezujući”, poručuje Filips i dodaje da je Vašingtonski sporazum samo politička izjava koja ništa konkretno nije donela.

S njim je saglasan i Miroslav Lajčak, koji je tokom video-razgovora o „Potencijalima saradnje EU i SAD na zapadnom Balkanu”, koji je organizovala ambasada Nemačke u Vašingtonu, izjavio da je optimista kada je reč o saradnji sa novom administracijom po pitanju dijaloga Beograda i Prištine, ali i celog zapadnog Balkana jer se, kako je naveo, vraćaju ljudi sa kojima je EU već radila i koji poznaju region. „Njima ne moramo da objašnjavamo stvari o regionu i njegovoj evropskoj budućnosti. Oni su se već dokazali kao pouzdani partneri i za zapadni Balkan i za EU”, rekao je Lajčak. I on je sada, kada Tramp odlazi, izjavio da to što je potpisano u Beloj kući nije sporazum, već da je u pitanju „politička deklaracija koja nije pravno obavezujuća”. Dodao je da to što je potpisano nema implementacioni mehanizam i da zavisi od dobre volje strana.

Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić za „Politiku” kaže da svako formiranje nove vlasti u SAD prati veliki broj izjava ljudi koji se bave unutrašnjom i spoljnom politikom, iz raznih instituta, ili su imali ranije poslove u administraciji ili poslovne odnose sa ovim regionom. Ističe da svako sada iznosi svoje stavove u nameri da nova administracija njihove ideje uzme u obzir i navodi da Srbija ne treba da strahuje već pomno da prati formiranje Bajdenovog tima.

„Posebno je važno ko će biti na čelu Stejt departmenta, Nacionalne službe za bezbednost, ministarstva odbrane i ministarstva pravde i trgovine, jer svi oni presudno utiču na spoljnu politiku Amerike. Vrlo je ohrabrujući tekst u ’Forin polisiju’ novog direktora CIA Vilijama Bernsa, koji kaže da su upravo SAD povlačeći se iz nuklearnog sporazuma sa Iranom sebe diskreditovale i da to ne uliva poverenje za druge pregovore, pa smatram da sličnu grešku neće ponoviti sa Vašingtonskim sporazumima, jer ti dokumenti nisu štetni za američku administraciju”, kaže Jelena Milić i dodaje da se nada da će Palmer nastaviti da se bavi Srbijom i da će politika SAD prema regionu biti u kontinuitetu.

Naglašava da je Bajden iskusni političar i da bi povlačenjem iz određenih sporazuma načinili mnogo više štete nego koristi. Podseća da Aleksandar Vučić nije potpisao sporazum sa Donaldom Trampom kao biznismenom, nego sa institucijom kao što je predsednik koji je jedna od grana vlasti SAD. „Vašingtonski sporazumi su vrlo legitimni i vrlo korisni ne samo za zapadni Balkan nego i SAD, jer su povezani sa svim sporazumima koje je Amerika postigla i u Grčkoj u vezi s raznim lukama i investicionim fondovima u projektu ’Tri mora’ i teško je poverovati da će se iz toga povući. Mislim da je Lajčakova izjava neodmerena. Ono što je sigurno jeste da možemo da očekujemo čvršće veze Vašingtona i Berlina po pitanju rešavanja raznih problema u ovom regionu, ali ne očekujem ultimatume i ucene”, kaže Jelena Milić.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da treba imati u vidu da američka administracija nije homogena i da nisu svi objedinjeni oko jednog cilja. Za naš list navodi da se vrh američke administracije neće Srbijom baviti ove godine. „Oni imaju suviše svojih problema, pre svega u svojoj zemlji i očekivano je da će prepustiti Nemačkoj da se bavi Srbijom i ovim regionom. Neki niži ešaloni administracije SAD, gde ima mnogo albanskih lobista koji su izgradili političku karijeru protežirajući druge narode na našu štetu, sigurno će kontinuirano vršiti pritisak na vrh administracije i na američku javnost da pokušaju da nametnu ova pitanja. Jedino je njihov interes da se Amerika pozabavi kosovskim problemom, ali i Bosnom i Hercegovinom, a ne da se nominalno vrati na stari kurs pre Trampa”, kaže Anđelković.

Naglašava da Srbija treba odlučno da deluje i da se suprotstavlja svim pokušajima albanskih lobista i američkih jastrebova koji žele rešenja na štetu Srbije, ali da ne treba mnogo da se brine zbog toga. Čak i ako bi Amerika homogeno nastupila u ovom regionu, dodaje Anđelković, svet se dosta promenio. „Položaj Srbije je mnogo bolji nego pre nekoliko godina, položaj Kine i Rusije je sasvim drugačiji nego nekada, odnosi SAD i Evropske unije su bitno drugačiji. Mnogo toga treba da se poklopi da bi na nas neko mogao da izvrši delotvoran pritisak i da nametne rešenja koja ne želimo”, navodi Anđelković.

Na Filipsove najave ultimatuma Srbiji i prekidu evroatlantskih integracija ukoliko ne prihvatimo nezavisnost Kosova, Anđelković odgovara: „Srbija nije deo evroatlantskih integracionih tokova i nije deo NATO integracija, a to je mnogo potrebnije Zapadu nego nama i oni nas pozivaju da se tamo uključimo, a ne da mi želimo. Što se tiče evropskih integracija, one su i onako obustavljene jer EU ne namerava da se širi zbog sopstvenih odnosa, a ne zbog nas. To je pretnja prazna puškom, a pitanje je da li oni koji nam prete imaju to oružje u rukama.”

Vučić: Ako menjaju ono što smo potpisali, moraju da nas pitaju

Ukoliko se nešto menja u delu Vašingtonskog sporazuma koji je Srbija potpisala, mora da se razgovara sa Srbijom, poručio je juče predsednik Aleksandar Vučić. Na pitanje o sastanku specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka i šefa Biroa Stejt departmenta za Evropu i Evroaziju Filipa Rikera, na kojem su najavljene promene Vašingtonskog sporazuma, kazao je da nije ništa gotovo samo što su se sreli Amerikanci i Evropljani, ili Nemci. „Interesantno mi je da svi koji su kritikovali Vašingtonski sporazum, govoreći da nije u korist Srbije, sada uglavnom ćute, jer su predstavnici kosovskih Albanaca i neki u Evropi protiv tog dokumenta”, naglasio je on i dodao da je lepo što su se sastali i da je Srbija spremna da razgovara.

Anđelković: Republika Srpska je preživela teže pritiske

Osim pritisaka na Beograd da problem Kosova konačno reši, od nove američke administracije se može očekivati da Srbija izvrši pritisak na Republiku Srpsku da dođe do ustavnih reformi u susednoj Bosni i Hercegovini koje bi ovu državu napravile unitarnom. Sarajevo ne krije da ima velika očekivanja od Bajdena, podsećajući na njegovu ulogu u ovoj državi pre skoro tri decenije. Čak je gradska uprava Sarajeva u čast Bajdenove pobede odlučila da zgrada stare sarajevske opštine bude osvetljena na poseban način.

„Republika Srpska je bila pod mnogo većim pritiskom 2007. i 2008. godine kada je Zapad bio homogeniji nego sada, a Rusija i Kina bile manje moćne nego danas i nisu uspevale da obuzdaju moć Zapada, pa bez obzira na to Milorad Dodik je sprečio centralizaciju. Nema načina da se nametne prenos ovlašćenja na Sarajevo, osim ako sami Srbi to ne prihvate. Mislim da su same okolnosti takve da ni Beograd ni Banjaluka to sigurno neće prihvatiti”, zaključuje Dragomir Anđelković.

Milićeva: Osmanijeva poziva na anarhiju u međunarodnim odnosima

Izjave Dejvida Filipsa ne iznenađuju, ocenjuje Jelena Milić, dodajući da je on kosovski lobista, ali i da su mnogo indikativne izjave kosovskih predstavnika, pre svih vršioca dužnosti predsednika Kosova Vjose Osmani, koja je protiv svih sporazuma. „Ona je najveći jastreb u međunarodnoj politici i smatra da će Zajednica srpskih opština od Kosova stvoriti nefunkcionalnu državu i da zato ta obaveza iz Briselskog sporazuma treba da bude ukinuta. To je poziv u anarhiju u međunarodnim odnosima koju ona čini i verujem da će novi Bajdenov tim biti mnogo odgovorniji i dosledniji. Prenebregava činjenicu da je taj sporazum ugovorna obaveza i to je školski primer istorijskog revizionizma protiv čega se Zapad bori”, ističe Jelena Milić.

Komеntari21
26be5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Primus
Poruku Nemačke trebalo bi ceniti jer je ogoljena do srži, brutalna do neukusa, iskrena do uvrede
Živojin Dacić
Kosovo i Metohija je neprikosnovena teritorija Srba. Svim kasnije doseljenim etnickim manjinama moraju da pripadaju sva humana gradjanska prava, sto je neophodan uslov za opsti opstanak u okviru jedne civilizovane zajednice.
bager
Primeniti Zapadnjacka pravila humanitosti i Ustava,,nema manjina ili si drzavljanin te zemje ili si stranac ,,izvoite izaberite,,manjine nisu ustavne u ni jednoj zemlji zadne evrope ,,zasto bi bile kod nas .Pocnite da bockate Zapad i ostale srbomrsce sa ovom idejom .Kome se Srbija ne svidja neka produzi dalje ili neka se vrati u postojbinu svojih predaka .
Marko Savić
Stalno nas neko pritiska, stalno neka tenzija, stalno se širi strah, predstavlja se da smo pred odlučnim izazovima, jedan dan državni udar, drugi dan Bajden sprema smicalice itd. itd., samo se o elementarnim životnim problemima ne razgovara (partokratija, kriminal, korupcija, partijsko zapošljavanje, iseljavanje, pad nataliteta, loše zdravstvo, negativna selekcija, loše obrazovanje, loša infrastruktura, visoki porezi i cene itd itd).
fdw
Одмах набавити ФК3 или С400.... То они једино разумеју. А Немачка је мала маца. Са њом имамо екстремна искуства. Узглед обраћам се амбасади Немачке да плати ратну одштету мојој породици за убиство двоје деде пре 75 година.
Dejan
Teško da će sa politikom pozdrava tri prsta Srbija steći iskrene saveznike u Kini i Rusiji. Pogotovo poslije spomenutog Vašingtonskog sporazuma

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja