Posle skoro pet godina turski i grčki političari i stručnjaci za međunarodno pravo će se ponovo naći za istim stolom u pokušaju da premoste duboke razlike koje opterećuju odnose dve susedne i u NATO-u savezničke zemlje. To sigurno neće ići lako i bez trzavica, ali dijalog je, ma koliko bio težak, jedini put da se jednog dana u Egeju stigne do rešenja nagomilanih problema. Eksperti bi u tim susretima trebalo da pripreme teren političarima koji godinama u retkim susretima nisu mogli da nađu zajednički jezik o mnogim bilateralnim problemima.
U Ankari je zvanično potvrđeno da će, posle višegodišnje suspenzije, nova runda „istraživačkih” razgovora, biti održana u Istanbulu 25. januara. „Verujem da će pregovori označiti novo doba u odnosima dve zemlje”, izjavio je predsednik Tajip Erdogan u utorak posle susreta sa ambasadorima zemalja Evropske unije akreditovanim u Ankari. On je pozvao Atinu da se uzdrži od aktivnosti koje bi mogle da izazovu nove napetosti između susednih zemalja.
Poslednja runda tih razgovora, u kojima su eksperti dve zemlje pokušavali da pronađu rešenja za mnogobrojne probleme koji opterećuju odnose dve zemlje, održana je 2016. godine. Ti susreti, koji su u početku među novinarima bili poznati kao „zemljotres diplomatija”, počeli su 2002. godine posle razornih potresa koji su gotovo u isto vreme pogodili dve zemlje. Atina i Ankara su tada nesebično priskočile jedna drugoj u pomoć. Posle toga otvoreni su razgovori oko rešavanja nagomilanih problema u Egeju: statusu pojedinih ostrva u Egeju, širine teritorijalnih voda i vazdušnog prostora nad njima, položaja manjina u jednoj i drugoj zemlji, kao i kiparskog problema.
U NATO-u su tada na trenutak odahnuli. Pogotovo što su se dve zemlje, članice alijanse, krajem minulog veka dva puta našle na ivici oružanog sukoba zbog spora kome pripadaju mala nenaseljena ostrva u Egeju, praktično stene. Morao je tada da interveniše NATO, odnosno Vašington kako bi se izbeglo najgore.
Posle izvesnog zatišja u Egeju i istočnom Mediteranu poslednjih meseci ponovo sevaju varnice, krstare ratni brodovi. Povod za to je otkriće ogromnih rezervi nafte i gasa i Ankara sada traži u svoje ime i u ime kiparskih Turaka novo razgraničenje u tim vodama, da bi se, kako često kažu , ispravile „istorijske greške” koje su pričinjene Turskoj koja ima najdužu obalu u regionu. Sve ređi susreti turskih i grčkih političara u poslednje vreme su najčešće korišćeni za međusobnu razmenu optužbi.
To je dovelo do poremećaja odnosa Ankare ne samo sa Atinom nego i sa Briselom koji poziva Tursku da poštuje međunarodno (pomorsko) pravo i da izbegava jednostrane poteze u Sredozemlju. To se moglo i očekivati pošto predsednik Erdogan bezrezervno podržava samoproglašenu tursku državu na severu podeljenog ostrva koju je dosad priznala samo Ankara.
Turska sada – ponovnim oživljavanjem pregovora sa Grčkom – pokušava pre svega da normalizuje odnose sa Evropskom unijom, da pokaže da je za dijalog. U Briselu su nedavno najavili da će se Ankara suočiti sa novim, težim sankcijama ukoliko nastavi da povlači „jednostrane poteze suprotne međunarodnom pravu” u istočnom Mediteranu. Izveštaj o tome će, kako je rečeno, biti na dnevnom redu samita EU koji se održava u martu. Turska želi da poboljša odnose sa EU i očekuje od evropskih zemalja da zauzmu isti stav, naglašeno sada ističu zvaničnici u Ankari. Otvaranjem pregovora sa Atinom predsednik Erdogan želi da pokaže da je Turska za mirno rešenje problema u Mediteranu, ali istovremeno ističe da neće odustati od svojih principa, da u razgraničenju u spornim vodama mora da učestvuje i Turska republika severni Kipar, nepriznata država.
Ako pregovori propadnu u Ankari se unapred zna ko će biti krivci – to su Grci. „Godina 2020. bila je teška u odnosima EU i Turske pošto smo suočeni sa teškim pitanjima od kojih su većina veštački izazvana”, istakao je predsednik Erdogan posle susreta sa ambasadorima. Pojedine članice EU tražile su intervenciju Brisela kako bi, ocenjuje on, pod izgovorom solidarnosti rešile svoje bilateralne probleme sa Turskom. Zato se u Ankari već duže vreme upire prstom u Atinu mada predsednik to ovog puta nije konkretno rekao, iako je jasno na koga je mislio.
