utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 15.01.2021. u 20:00 Biljana Radomirović

Kolektivni centri u Leposaviću i Štrpcu pred gašenjem

Najkasnije do kraja ovog meseca biće useljeni prvi stanari u kuće u Štrpcu, a u planu je izgradnja stambenog objekta i u Leposaviću‒ kaže za „Politiku” Dragan Velić, koordinator Komesarijata za izbegla i interno raseljena lica na Kosovu i Metohiji
Колективни центар „Јуниорски клуб” Брезовица јесенас (Фото СО Штрпце)

Kosovska Mitrovica ‒ Do kraja godine 288 osoba koje su smeštene u kolektivnim centrima na Kosovu i Metohiji, sa područja Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koje su na Kosmet došle u periodu od 1991. do 1995. godine, kao i interno raseljena lica sa Kosmeta (raseljena 1999. i 2004. godine posle martovskog pogroma), trebalo bi da dobiju novi krov nad glavom.

Posle 30 godina to bi značilo gašenje kolektivnih centara, tim što osobe koje dobiju stambenu jedinicu neće moći da je otuđe, odnosno prodaju.

Kako za „Politiku” kaže Dragan Velić, koordinator Komesarijata za izbegla i raseljena lica, koji se 30 godina stara o izbeglim i interno raseljenim osobama, nevoljnike pomažu privremene kosovske institucije i pojedine međunarodne humanitarne organizacije kako bi se obezbedio krov nad glavom za 25 lica (od ukupno 87 izbeglica kojih je trenutno na Kosmetu). Oni se već predugo nalaze u tri kolektivna centra ‒ u Štrpcu, Leposaviću i opštini Zubin Potok.
Velić podseća da je u periodu od 1991. do 1995 godine na teritoriju Kosova i Metohije, sa područja Hrvatske i BiH došlo ukupno 760 izbeglica.

Kako navodi koordinator komesarijata, ostala lica koja se po statusu definišu kao izbeglice, a koja su dobila državljanstvo Republike Srbije, uspela su da sopstvenim sredstvima obezbede krov nad glavom i da ekonomski budu nezavisni.

Ideja je, kako kaže Velić, da se nađe rešenje i za 263 osobe, interno raseljene sa Kosova i Metohije, a kojima je od 1999, odnosno 2004. godine, utočište bio jedan od kolektivnih centara. Od samog dolaska do danas svim osobama koja su u kolektivnim centrima su obezbeđeni svakodnevni obroci, povremeno dobijaju higijenske pakete, a plaćene su im i sve komunalne usluge.

Interno raseljena lica se nalaze u Štrpcu, Gračanici, Kosovu Polju, Leposaviću, ali i u Zvečanu. Mnoge porodice su smeštene u naselju Mali Zvečan, ali i u nekadašnjem hotelu „Broj tri” u samom Zvečanu, gde po rečima Velića, nije razjašnjena situacija „čiji su”, iako im komesarijat pomaže paketima sa hranom i higijenskim potrepštinama.

‒ Trenutno na Kosovu i Metohiji imamo 16.867 izbeglih i interno raseljenih lica, od kojih je 288 u kolektivnim centrima. U opštinama Štrpce, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok. Svojevremeno su napravljene kuće za interno raseljena lica u Lipljanu, ali kako su to mahom starije i bolesne osobe i žive o trošku Centra za socijalni rad, nisu bili u stanju da finansijski podnesu troškove. Nemaju ni za hranu, dažbine, tako da su se ponovo vratili u kolektivne centre. Mnogi od njih bi, što je i razmatrano, trebalo da budu smešteni u neki od gerontoloških centara kako bi bili pod stalnom medicinskom negom. Ali još nema uslova za takvu inicijativu. U kolektivnim centrima, koji su, da kažem, nužno zlo, ljudi imaju plaćeni obrok, plaćene komunalije, tako da se pre odlučuju da budu i u neuslovnim prostorijama (gde dele zajedničko kupatilo), nego da u „sopstvenoj” kući, pa makar bila i nova, jer tavore na ekonomskoj ivici. Socijala ne bi mogla da im pokrije račune za struju, vodu... Snabdevamo ih povremeno, a nijednog momenta im nije uskraćena medicinska pomoć ‒ kaže za „Politiku” Dragan Velić, koordinator Komesarijata za izbegla i interno raseljena lica na Kosovu i Metohiji.

Velić napominje i da bi već krajem ovog meseca pojedina izbegla i raseljena lica mogla da se usele u novosagrađene stambene objekte u Štrpcu. Po obećanjima jedne međunarodne organizacije, u planu je izgradnja stambenog objekta za izbegla i interno raseljena lica u opštini Leposavić, gde je nedavno jedna međunarodna organizacija obilazila lokaciju na kojoj bi zgrada trebalo da bude izgrađena.

Kada je u pitanju objekat, nekada popularni „Hotel broj 3” u Zvečanu, koji je u vlasništvu RMHK „Trepča”, gde se nalazi nekoliko izbeglih i interno raseljenih osoba, Velić podseća da komesarijat i njima pomaže, ali je nepoznanica kako će te osobe konkurisati pri, eventualnoj, dodeli stanova, s obzirom da se oni nalaze u neformalnom kolektivnom centru.

Napoznanica je i kako će se „tretirati” interno raseljena lica u naselju u Malom Zvečanu, gde je zbrinuta većina raseljenih Srba iz sela Svinjare. Selo, koje se nalazi na pet kilomtara od centra severne Kosovske Mitrovice, 2004. godine je do temelja spaljeno od strane albanskih ekstremista, a Srbi naočigled vojske Kfora koja je bila pod francuskom komandom u bazi u samom selu, jedva su izvukli živu glavu.

Interno raseljena lica su već godinama smeštena u kolektivnom centru u Štrpcu, gde ih je i najviše 164 osobe, zatim u Leposaviću gde je usmešteno 37 lica, dok je najmanje u Kosovu Polju, u naselju „Bergam” ‒ 15 lica, odnosno u Gračanici u naselju „Padalište” gde je smešteno 14 osoba.

Koordinator Komesarijata za Kosmet navodi i da (od 16.800 lica koliko ih je interno raseljeno na Kosmetu), 3.800 porodica koje su u privatnom smeštaju i plaćaju kiriju, takođe, „u potrebi, ugroženi su i treba im dati krov nad glavom”.

‒ Pre par godina je u Skoplju održana prva konferencija na regionalnom nivou, gde su pored nadležnih iz Komesarijata za izbegla i raseljena lica u Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, prisustvovali i međunarodni predstavnici i na kojoj je doneta inicijativa o regionalnoj saradnji i rešavanju problema lica koja su pod teškim pritiskom, kako bi sačuvali goli život, morala da napuste svoju zemlju. U novembru smo imali onlajn konferenciju gde smo razmotrili brojna pitanja, a veliku potporu imamo i u Vašingtonskom sporazumu, koji podržava regionalni pristup ovom pitanju ‒ ističe za „Politiku” koordinator Dragan Velić, uz napomenu da veliki problem ima i oko 17.000 porodica koje su interno raseljene u centralnoj Srbiji.

Komеntari0
dc0cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja