sreda, 03.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 16.01.2021. u 10:32 Slobodan Samardžija
ISTOČNA STRANA

Invazije na Krim neće biti

Претње Русији више неће стизати из централе НАТО-а него из Вашингтона (Фото ЕПА-ЕФЕ/Алексеј Дружинин)

SAD i NATO pripremaju se da izvrše invaziju na rusko crnomorsko poluostrvo Krim, priča je koja se povremeno provlači kroz svetske medije. U tom smislu se početkom decembra prošle godine oglasio i Jefim Fiks, zamenik predsedavajućeg krimskog parlamenta, koji je naveo da je na Moskvi da odluči kako će organizovati odbranu dela svoje teritorije, kao i da „zveckanje oružjem” zapadnog vojnog saveza „unosi nemir u svakodnevicu Krimčana”.

Nedavni „bliski susreti” američkih i ruskih brodova u vodama koje spajaju Bliski istok sa Evropom i Azijom, i koje su oduvek bile poprište sukoba, nesumnjivo ukazuju da vreme velikih ratova još nije minulo. Novembarski manevri NATO-a u okvirima kojih su ispaljivane i rakete sposobne da pogode ciljeve na Krimu, samo su epizoda u ovoj igri. Dodajmo i da je ovih dana u jednu vojnu bazu u Rumuniji upućeno 90 pripadnika američkih oružanih snaga i više ofanzivnih bespilotnih letilica. 

Ipak, da li postoje objektivni uslovi da oružje progovori punom silinom?

SAD svakako nisu same za sebe dovoljno moćne da otvoreno krenu na Rusiju. Ni činjenica da je američki vojni budžet bezmalo deset puta veći od ruskog ne garantuje konačni uspeh. Ratovanje daleko od svojih obala retko kada je donosilo sreću i toga su u Vašingtonu veoma svesni. Na pomoć evropskih saveznika ne mogu sa sigurnošću da se oslone. Ubeđivanje drugih da se pridruže vojnom pohodu protiv najveće države na svetu preskupa je i nesigurna rabota. Zahteva cenjkanje, davanje ustupaka, umanjenje sopstvene dobiti… Ipak, pare odvojene za vojsku, naoružanje, naučne laboratorije, trening centre i slično moraju biti utrošene. To traže američki poreski obveznici, čak i oni koji se u suštini protive svakom ratu.

Na ruskoj strani ništa od pomenutog ne unosi spokojstvo. Naprotiv, ovde su svesni da je protivnik dovoljno snažan da se orijentiše na povremene čarke, poput ovih u Crnom moru ili, takođe ne tako davno, u blizini Vladivostoka, u Istočnom moru. U Moskvi su svesni i da im tek predstoji prilagođavanje novoj američkoj administraciji koju će od 20. januara predvoditi demokrate, a koja se u nekim prethodnim inkarnacijama nije pokazala preterano spremnom na poštovanje međunarodnih pravila.

Takođe, ma koliko moć Vašingtona ne bila kao nekada, valja imati na umu da novoizabrani predsednik Džozef Bajden na vlast dolazi u trenutku kada su SAD okupirane masovnim višemesečnim rasnim i političkim protestima, porastom kriminala, pandemijom virusa korona i, praktično, pred vanrednim stanjem. Sve pomenuto može da izazove neželjene posledice i po druge države. Novonastale okolnosti primoravaju novog domaćina Bele kuće da probleme rešava po skraćenom postupku, „čvrstom rukom”, a to je tek korak ka klasičnoj autokratiji koju u SAD toliko vole da kritikuju.

Kakvim potezima će Bajden pokušati da dokaže da je čvrsto zaseo u sedlo? 

Na spoljnom planu to bi zaista mogla da bude neka ratna avantura, pa možda i pomenuta invazija Krima. Time bi u određenoj meri relativizovao probleme na domaćem terenu i skrenuo pažnju običnih Amerikanaca na dešavanja van granica. Naravno, takva mogućnost ima previše negativnih podvrsta. Ali, ako okolnosti tako nalažu, sva sredstva su prihvatljiva i dozvoljena.

Moglo bi se ipak reći da će u neposrednoj budućnosti pretnje Rusiji više stizati iz centrale NATO u Briselu nego iz Vašingtona. Prema jednoj analizi obelodanjenoj u decembru protekle godine tvrdi se da je Moskva odlučna u svojim agresivnim potezima prema pojedinim članicama alijanse. „Dugoročno gledano, Rusija će do 2030, najverovatnije, ostati glavna pretnja zapadnom vojnom savezu”. Na pomenuto se nadovezao generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, izjavom da bi članice ove organizacije trebalo dodatno da ojačaju svoje prisustvo na ruskim granicama, uz poluostrvo Krim, i u Crnom moru uopšte.

Ako je 2020. uglavnom prošla u verbalnom nadmetanju Vašingtona sa Moskvom, godina u koju smo tek ušli mogla bi te reči lako da pretoči u dela van ozbiljnije kontrole. Takođe, ako se zna da SAD nemaju petlju da udare na Kinu čime bi zadovoljile domaće tržište gladno ratnih priča, a da na Rusiju gledaju kao na nekoga sa kim bi još uvek mogli „da lome ruke”, onda i dešavanja u Crnom moru imaju smisla. 

Takva je trenutna računica. Koliko je realna može da se potvrdi tek na ratnom polju. A tu ima previše nepoznanica. Po svemu sudeći priča o invaziji na Krim utihnuće sama od sebe. Uostalom, Rusi ne bi 2014. vraćali poluostrvo pod svoj suverenitet da bi ga potom jeftino prodali.

Komеntari47
52411
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan
Šta znači ovo kao Amerika zna da ne može ništa Kini a kao sa rusima bi mogli. Pa ljudi moji Amerika i Kina zajedno bi izgubili rat protiv rusa.
Белосветски
@Petrovic Dusan Тај народ је толико "јадан" да живи бар дупло боље од нас, као и од већине којима се Ви дивите. Ако је ствар у плати, онда је ствар колико за ту плату можете да купите. Месо, млеко,..., храна, комунaлије, лекови, превоз,... све је јефтиније него код нас а примања у рубљама су повећана него пре кризе, а цене стабиле и исте. У продавницама од птице млека и то руских птица, због чега ЕУ чупа косе јер су остале без размаженог руског купца.
Sergije Miletic
Putin je glavna opasnost po svetski mir.Sve price o "opkoljavanju"Rusije i pripreme Zapada da napadne Krim poticu iz Kremlja.Dizanje tenzija,homogenizacija svojih biraca,skretanje pazenje sa gorucih problema u Rusiji,izigravanje zrtve,sve su to sredstva propagandnog rata koja imaju za cilj da "pacifikuju"narod da na ulici ne bi trazio pravda,kao u Belorusiji.
Milan Karapandza
Gospodine Mileticu u totalnoj ste zabludi da je Putin pretnja svetskom miru. Putin svoje trupe ne stacionira oko SAD nego obrnuto. Normalno je da vi kao NATO-vac tako mislite.
Гуламфер
Путин јесте главна опасност за "нови светски колонијални поредак". То је тачно и то је оно што боли западњаке.
Prikaži još odgovora
Joca Dobric
Hvala Autoru , na Vrlo dobarom tekstu posebno u djelu gdje kaze -ratovanje daleko od svojih granica je ,,, nepravedno i pogubno za agresora napadaca , tako je bilo i bice, bogatstvo novac tehnologija svijetlo -tamno oruzje ne pobjeduje i ne dobija ratove nego duhovna snaga -mudrost-patriotizam i volja za Mir Slobodu su nepobjedivi ,zapad toga Nema, nema takvih Ljudi niti takvih Osobina u mozgovima , sa ulozenim ogromnim brojem dolara ne pobjeduju ,,to je Cista Bozija Pravda ,,
nikola andric
Ratna retorika je namenjena poreskim obaveznicima drzava clanica NATOa. ''Najjaca sila na svetu'' se povukla iz Afganistana a da o Iraku i ne pricamo. ''Plase mecku sa reseto'' kako nas narod kaze. Evropa nije nikakva vojna sila pa nijje cudno da se ''prci NATOM'' a ne sopstvenim ''snagama''. Broj NATO vojnika na ruskim granicama je smesan u uporedjenju sa ruskim. Ukrajina koju ''Zapad'' upotrebljava kao piona u igri saka je dobila samo jezicku podrsku. Ali od nje ne moze da se zivi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja