nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 16.01.2021. u 21:45 Jovana Rabrenović
POMOĆ EVROPSKIH DRŽAVA GRAĐANIMA I PRIVREDI U PANDEMIJI

Srbija na prvom mestu u jugoistočnoj Evropi

Razmere i sadržaj mera u borbi protiv virusa odražavaju bogatstvo država, a izdašnost pomoći nije zavisila od toga koliki se privredni pad očekivao, kaže Ivan Nikolić
Зимска шетња улицама Новог Сада (Фото Бета - Г.Д.)

Sve evropske zemlje su prošle godine pomogle privredu i građanstvo ugrožene pandemijom. Najbogatije s najviše novca što i ne može biti iznenađenje. Najizdašnija je bila Nemačka, koja je donela mere u vrednosti od 43,3 odsto BDP-a. Slede, Italija sa 36,7, Litvanija sa 28,6, te Francuska sa 23,2 i Španija sa 22 odsto.

„Najškrtije” su bile Bugarska (2,2), Rumunija (4,7) i Slovačka pet odsto. Ukupna pomoć države Srbije građanima i privredi od početka pandemije, prema saopštenju Ministarstva finansija, dostiže šest milijardi evra, odnosno 12,7 odsto BDP-a. Po ovom relativnom pokazatelju Srbija je u regionu jugoistočne Evrope prvoplasirana.

Ove podatke za naš list saopštava Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu, a njegova analiza obuhvata javno dostupne mere kao odgovor na krizu koje su 27 zemalja EU donele u periodu od marta do avgusta, osim u slučaju Srbije gde je obuhvaćena cela 2020. godina. Izvor podataka za EU je Evropski revizorski sud i Evropska komisija.

„Evropske države su kao odgovor na zdravstvenu i ekonomsku krizu primenile širok raspon kratkoročnih fiskalnih i monetarnih mera. Međutim, njihov obim i sadržaj odražavao je najpre ekonomski kapacitet i relativno bogatstvo država, a ne to koliko ih je snažno kriza pogodila. Dobar deo mera bio je usmeren ka očuvanju radnih mesta i na državnu pomoć za održavanje likvidnosti preduzeća. Ipak, sa različitim obimom i intenzitetom, što se i različito odrazilo na kretanje javnog duga i povećanje fiskalnih rizika. Kako se kriza prouzrokovana pandemijom produbljivala tako se i paket državne pomoći širio. Međutim, u apsolutnom iznosu pomoć je bila određena bogatstvom zemlje, odnosno visinom BDP-a po stanovniku. Dakle, veći BDP po stanovniku odgovara izdašnijem fiskalnom paketu pomoći. Pritom, razmera i sadržaj donetih mera odražavaju upravo relativno bogatstvo država članica, a ne nužno procenjeno smanjenje privredne aktivnosti”, kaže Nikolić.

Najbliže „optimumu” bile su Kipar i Luksemburg, a uz njih su tu još i Danska, Švedska, Slovenija, Malta, Mađarska, Poljska i Srbija. „Optimalan” iznos pomoći, po ovom računu, za Srbiju iznosi 745 evra po stanovniku. Kako je do kraja 2020. godine paket pomoći, prema Ministarstvu finansija, dostigao vrednost od 841 evra, odstupanje naviše iznosi tačno 96 evra, a to je vrednost koja odgovara uplati jednokratne pomoći od 100 evra svim punoletnim državljanima.

„Zanimljivo je da stepen zaduženosti država nije bio prepreka da se privreda i građani pomognu. Štaviše, postoji pozitivna međuzavisnost među ovim pokazateljima”, kaže Nikolić.

Najveći deo mera bio je usmeren na očuvanje radnih mesta i ublažavanje nesolventnosti. Države kod kojih je pomoć bila resktriktivnija u proseku su tokom 2020. zabeležile veći porast stope nezaposlenosti.

Pomoć države nije slučajna, već su to bile smernice ekonomske politike koje je Evropska komisija 13. marta uputila državama članicama. U tom dokumentu je naznačeno da bi fiskalne mere trebalo usmeriti na domaćinstva i preduzeća, zarad jačanja likvidnosti preduzeća i sprečavanja masovnog otpuštanja. Za sada nije moguće utvrditi pozitivan statistički uticaj državne pomoći na rast BDP-a. Štaviše, pokazuje se upravo suprotno - veća relativna državna pomoć u borbi protiv posledica pandemije imala je za rezultat dublji pad BDP-a. Drugim rečima, bolji rezultat BDP-a nije u pozitivnoj korelaciji s većim paketom pomoći.

„Ovakav, naizgled, neočekivani rezultat može se objasniti različitim razlozima. Ekonomska situacija po zemljama se bitno razlikovala u trenutku eskalacije krize. Srbija je uz Irsku, već od trećeg tromesečja 2019. na samom evropskom vrhu po rastu BDP-a, u poslednjem kvartalu 2019. ubedljivo najbolja. Bitan je i efekat zatečene privredne strukture. Najveće smanjenje BDP-a evidentirano je u zemljama koje imaju visok udeo usluga za kojima je drastično pala tražnja zbog ograničene mobilnosti ljudi, poput turizma, ugostiteljstva, saobraćaja”, kaže Nikolić.

Dodaje da će kriza nastala pandemijom kovida 19 dodatno pojačati ekonomske nejednakosti između evropskih zemalja u narednim godinama. Pritom, izgledi za rast privredne aktivnosti su promenjeni. Uz sva ranija ograničenja, nove nepovoljne okolnosti su različite ekonomske politike koje preko fiskalnih instrumenata ozbiljno narušavaju dosadašnju tržišnu konkurenciju, premda države imaju različite kapacitete za primenu mera državne pomoći.

Razlike narastaju i zbog rasta nezaposlenosti, oseke u investiranju i rizika u domenu finansijske stabilnosti, do čega može doći ukoliko se problemi prošire na finansijski sektor. Sve veći javni dug i zabrinutost u pogledu njegove održivosti mogli bi posledično ograničiti fiskalne kapacitete adekvatne reakcije na naredne krize, finansiranje dugoročnog rasta i smanjivanje ekonomskih razlika među zemljama, kao i za doprinos sprovođenju dugoročnih razvojnih strategija EU.


 

Komеntari0
40143
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja