Uplašeni da bi i sami mogli da dožive sudbinu Donalda Trampa na „Tviteru” i „Fejsbuku”, lideri pojedinih zemalja su započeli kampanju da spreče ono što smatraju nedopustivom cenzurom tehnoloških kompanija.

Predsednik Meksika, Andres Manuel Lopes Obrador, najavio je da će to pitanje pokrenuti na prvom sledećeg samitu G20 kako bi se formirao zajednički front protiv „svemoćnih kompanija” koje po njegovom mišljenju sprovode neku vrstu španske inkvizicije šta sme da se kaže na internetu.

„Društvene mreže ne bi smele da se koriste za podsticanje nasilja, ali to ne sme da bude izgovor za oduzimanje slobode govora”, rekao je Lopez Obrador a prenosi AP. Meksički predsednik smatra da su društvene mreže „blagoslovene”  jer su mu omogućile da dopre do birača, dok su ga tradicionalni mediji blokirali. Njegov ministar spoljnih poslova Marselo Ebrard kaže da su već stupili u kontakt sa kolegama iz Francuske, Nemačke, EU, Afrike, Latinske Amerike i Azije koji slično razmišljaju o slobodi govora na internetu.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je među onima koji su javno kritikovali suspenziju Trampa sa „Tvitera”, rekavši da je „problematično” da direktori privatnih kompanija nekome uskraćuju pristup na osnovu pravila koja nisu definisana zakonom. Premijer Poljske Mateuš Moravjecki predložio je da se na nivou EU usvoje propisi za „Fejsbuk”, „Tviter” i „Instagram”, rekavši da vlasnici gigantskih korporacija ne bi trebalo da odlučuju koji stavovi su ispravni, a koji nisu.

„Cenzura slobode govora, domen totalitarnih i autoritarnih režima, sada se vraća u obliku novih komercijalnih mehanizama borbe protiv drugačijeg mišljenja”, napisao je ove sedmice na „Fejsbuku”.

Prema pisanju „Gardijana”, poljska vlada sprema se da novim zakonom zaštiti od cenzure sve objave koje ne krše postojeće poljske zakone. Državni sekretar u ministarstvu pravde, Sebastjan Kaleta, rekao je da je odluka „Fejsbuka” o suspenziji Trampa licemerna, politički motivisana i da predstavlja cenzuru.

On je naglasio da će strane platforme morati da poštuju novi zakon koji će zabraniti uklanjanje sadržaja koji ne krši poljske zakone. Korisnici bi imali pravo da se žale sudu na odluke društvenih mreža, a on bi u roku od sedam doneo presudu koje bi kompanije morale da poštuju.

Nevladina poljska organizacija Panoptikon kaže da je predloženi zakon ono za šta se bori civilno društvo, protiv arbitrarne cezure tehnoloških kompanija, mada je jasno da je u osnovi poljske inicijative ideološka borba vladajuće stranke da odbrani stavove desnice i ekstremne desnice.

Vladajuća stranka Prava i pravde, ideološki bliska Trampu po mnogim pitanjima, i sama je poslednjih godina optuživana za pokušaje ograničavanja slobode govora. Neki od njenih članova stalno objavljuju stavove protiv LGBT zajednice i migranata.

Istovremeno, vladini zvaničnici se već dugo žale da su desničari u Poljskoj i drugim zemljama žrtve liberalno orijentisanih američkih tehnoloških džinova. Jednom poslaniku stranke Konfederacija, koji je imao 780.000 pratilaca, zatvoren je nalog u novembru zbog višestrukog kršenja standarda zajednice. On je optužio „Fejsbuk” da ga vode „fašisti i boljševici”.

Moravjecki je pozvao EU da uvede slične propise. Predstavnik Evropske komisije je ove sedmice rekao da više nije prihvatljivo da platforme same donose važne odluke bez nadzora, bez odgovornosti i bez bilo kakvog dijaloga i transparentnosti.

Pravnik Dejvid Kej, nekadašnji stručnjak UN za slobodu izražavanja, kaže za „Njujork tajms” da zabrana Trampa otvara teška pitanja o moći američkih kompanija i da li je postavljen novi standard koji najavljuje agresivniju kontrolu političkog govora u svetu.

Aktivisti iz drugih zemalja iskoristili su ovu priliku da još jednom apeluju na „Fejsbuk” i „Tviter” da „počiste” mreže i kod njih. U Šri Lanki i Mjanmaru se žale da „Fejsbuk” ne uklanja objave koje su doprinele nasilju.

U Indiji su aktivisti tražili brisanje antimuslimanskih objava političara. Filipinski predsednik Rodrigo Duterte na „Fejsbuku” stalno napada novinare i kritičare. U Etiopiji su razne grupe molile društvene mreže da blokiraju govor mržnje nakon međuetničkog nasilja u kojem su stradale stotine ljudi. Svi oni sada pozivaju „Fejsbuk” i „Tviter” da ravnopravno u svetu preduzmu akcije protiv podsticanja nasilja, posebno u malim zemljama u kojima te platforme dominiraju u komunikaciji.