nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 17.01.2021. u 11:44 Mirjana Sretenović

Iskorak drevne Kine do modernog džina

Svet se i danas s nevericom pita kako je moguće taj tempo skokovitog ekonomskog razvoja držati u tako dugom kontinuitetu, kaže Jagoš Đuretić, dobitnik državne književne nagrade Kine
Јагош Ђуретић (Фото лична архива)

Jagoš Đuretić, direktor i glavni urednik izdavačke kuće „Albatros plus”, dobitnik je specijalne državne književne nagrade Kine, najvećeg nacionalnog priznanja koje se dodeljuje zaslužnim kulturnim delatnicima širom sveta koji su dali izvanredni doprinos predstavljanju savremene Kine, promovisali njene knjige i kulturna dobra širom sveta. Ovo je drugi put da državno priznanje Kine dobije izdavač iz Srbije; 2014. ono je pripalo Vladislavu Bajcu, direktoru „Geopoetike”.

Nagrada se dodeljuje od 2005. i do sada je nagrađeno 138 kulturnih radnika iz 53 zemlje. Ovogodišnje priznanje pripalo je i pregaocima iz Argentine, Rusije, Velike Britanije, SAD, Izraela, Libana...

Jagoš Đuretić za naš list naglašava da generacije koje su intelektualno sazrevale u drugoj polovini 20. veka nisu ništa bitno znale niti su mogle da saznaju iz školskih programa i informativnih glasila o kineskom društvu.

‒ Svakodnevno smo obaveštavani o Mao Cedungovim borbama za učvršćivanje komunističke vlasti i njegovom ambicioznom uključivanju u munjevitu revolucionarnu izmenu sveta po lenjinističko-stanjinističkom receptu, koji je u SSSR-u napunio sibirske logore, a Kinu odveo u nešto humaniju kulturnu revoluciju. Društveni istorijski obrt izvršen je tek reformama koje je podstakao Deng Sjao Ping krajem 70-ih godina prošlog veka, koje su dale šansu civilizacijskim nataloženim i prakticistički obdarenom kineskom čoveku. Svet se i danas s nevericom pita kako je moguće taj tempo bezprimernog, skokovitog ekonomskog razvoja držati u tako dugom kontinuitetu ‒ kaže Jagoš Đuretić.

Iako je kulturološka ignorancija, ne samo Kine i nego i čitavog jugoistoka planete, kako dodaje, kulminirala kolonijalnim osvajanjima zapadnih zemalja, posebno Engleske u poslednjim vekovima, ona ima i dužu tradiciju, pa je, kaže naš sagovornik, u tom pogledu posebno impresivan slučaj slavnog Fransisa Bejkona koji je naglasio da je Zapad revolucionarni napredak ostvario pronalaskom štampe, baruta i kompasa, ne znajući da su oni vekovima u Kini bili njen vlastiti izum.

‒ Budući da sam građanin naroda koji pripada zapadnoj civilizaciji, kao i mnogi drugi srpski intelektualci, morao da shvatim da je kineska civilizacija velika, čak sa najdužim aktivnim kontinuitetom u istoriji ljudskog roda, koja snažno utiče na sve oblike tokova modernih zbivanja, odlučujućih za sudbinu sveta, bilo je sasvim prirodno da se pridružim onima koji, svako na svoj način, učestvuju u približavanju naša dva naroda ‒ navodi Đuretić.

S tom idejom je prvu knjigu „Antologija moderne kineske poezije” u prevodu Radosava Pušića, objavio 1994. kao direktor IP „Filip Višnjić” da bi zbog ratnih okolnosti planove kasnije ostvario. Registrovao je IP „Albatros plus” 2008. i ubrzo su mu se pridružili Sveta Stojanović, Slobodan Divjak i Jovo Cvjetković.

‒ Ova događanja su se vremenski podudarila i sa sve većim interesom Kine da se i kulturolški predstavi svetu sa obnovljenom snagom, te se „Kratka istorija Kine” u našem izdanju pojavila 2014. uz finansijsku pomoć Kine. Sledila je edicija u osam knjiga „Savremena Kina”, edicija od 10 knjiga „Kineska kultura”, kao i čitav niz knjiga iz ekonomije, posebnih ključnih kulturoloških aspekata, da bi nakon trogodišnje timske pripreme izašlo i četvorotomno delo „Istorija kineske civilizacije”. Tada smo se okrenuli romanima: Ju Hua „Plač na kiši”, Huo Da „Muslimanska pogrebna ceremonija”, Lu Jao „Običan svet”, „Knjiga pesama” koja je poput kineske Biblije ‒ ističe Đuretić.

Tek ovakvim literarno snažnim zaokruživanjem, kaže, postaje vidljiva veličina iskoraka drevne Kine do modernog džina.

‒ Objavili smo i knjigu kojoj smo dali svoj naslov „Amerika, Kina i sudbina sveta” iz pera najvećeg stratega američke spoljne politike Zbignjeva Bžežinskog, koji je sa skrivenom gorčinom konstatovao da će Kina do 2025. postati najveća ekonomska sila sveta i okončati američku dominaciju, te se to mora sprečiti makar se i njemu omrznuta Rusija morala „prebaciti” na Zapad. Kina je ostvarila takav ekonomski napredak prihvatajući kompetativni princip na slobodnom robnom svetskom tržištu na čemu je Zapad insistirao kao na svojoj svetinji. Ali čim je Kina, sledeći taj princip počela da pobeđuje i prestiže druge odmah je nastao problem kako obuzdati to ekonomsko čudovište čak i po cenu poricanja i svojih liberalnih svetinja. To samo znači da će u procesu globalizacije na principu svetinje slobodnog tržišta u sveopštoj svetskoj utrci biti uništeni svi prirodni resursi, u koje treba, pre svega, ubrojiti i čoveka koji, obuzet tom utrkom, uglavnom sebe tu ne vidi i ne ubraja. Logika slobodnog tržišta ne dozvoljava nikome da pojedinačno stane, a o saglasnosti volja, što je jedini spas, ne vidi se kako će da dođe ‒ kaže naš sagovornik, i zaključuje:

‒ Neugasiva ljudska volja za moć čini se već je do kritične granice potrošila vekovima uvećavanu ljudsku duhovnost iz koje jedino može da se izrodi um koji je u stanju da obuhvati suštinu, da ukaže na spasonosno rešenje za svet koji pod današnjim okolnostma može jedino i da funkcioniše kao celina ‒ ali kakva? Pišući o filozofiji svetskog mira, koja je inspirisala povelju UN, Kant nije verovao u mogućnost funkcionisanja države na principima slobode i suverenosti jedinstvene države sveta, a današnji mir se održava na stalnom obnavljanju straha koji neprekidno proizvode proizvođači i nosioci moći, posebno tehnološki. Nijedan od svetskih mislilaca ne veruje u održivost takvog mira, posebno Naom Čomski.

Komеntari6
28743
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dan Dusan Milicevic
Prije 50 godina Kina je bila na repu ekonomskog razvoja jer je bila stalno pod udarom Velike Britanije i njene imprijalne gladi. Kad se okrenula sebi , bilo kakav ekonoski pomak je u brojkama izgledao nevjerovatan jer nisu mnogo imali. Za pedeset godina Svijet je svjedocio o narastanju Kine sa 500 miliona stanovnika na 1.5 milijardi stanovnika tj dobili smo tri Kine koje su u stanju da proizvedu mnogo vise nego drugi. Veliko uspjeh Kine je da su njeni stanovnici sada pobijedili glad!!!
Radmila Mišić
Naslovna strana "Špigla" iz oktobra 2000. kaže "Džin više nije gladan"-nisu stanovnici Kine SADA već pre 20 godina pobedili glad. A uspon KIne je posledica njene pametne politike, treba proučiti kako je to izvela i šta se može primeniti. A posebno se treba ugledati na poboljšanja infrastrukture koja sprovodi Kina (pošumljavanje, izgradnja brana i kanala, železnički transport) i na čuvanje kulturne tradicije.
nikola andric
U evropskoj zajednici je bilo medusobnih ''óptuzbi'' vezanih za takozvani mentalitet naroda. U tom kontekstu je opste poznato uporejenje ''severa'' u Juga Evrope. Ako je ta teza smislena onda je opravdano razmisljati i o ''kineskom mentalitu'' vezanom za kineske prilike i kulturu. Kineski fabricki radnici su mahom sa sela navikli na ''teske fizicke uslove'' egzistencije. ''Vredni radnici'' ne padaju s neba. Bezplatna zdravstvena briga i obrazovanje su dodatni uzroci kineskog uspeha.
Boris
"културолошка игноранција", "Свет се и данас с неверицом пита". Kina je civilizacija hiljadama godina stara i postoji u kontinuitetu. Ovde se predstavlja kako nesto novo i cudno. Zasto bi bilo cudno da se Kina razvija konstantno? Kinezi su otkrili barut, papir i kompas vijekovima prije Zapada. Nikada nisu imali crne robove, pokretali svjetske ratove, istrebljivali kontinente, bacali atomske bombe.
kontra proces
Realnost je ipak da je Amerika napravila Kinom to sto je danas ne politika komunista Kine koji su samo identifikovali zelju Amerike da pravi jeftino u Kini. Tramp je zapoceo obrnuti proces tokom svog prvog mandata a u drugom ce ga zavrsiti.
Bosco Prica
Kontra Process: ti si zaboravio da na zapadu kompanije moraju da rastu iz godine u godinu. isto tako si zaboravio sta znaci Milijarda i dvesta miliona potrosaca i vrednih radnika koje je kina mogla da ponudi zapadu. Isto zaboravljas da Kina ima delove sveta gde su kinezi vecina a zive i rade u kapitalimu. Ti ljudi, iz Singapura, Tajvana, Hong Konga, su bili zaposljavani u Kini kao direktori mnogih organizacija. Cim se Kina otvorila svaki veliki biznis je zeleo da se instalira tamo zbog Trzista.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja