sreda, 24.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 17.01.2021. u 21:20 Ivan Cvetković
TEMA NEDELjE: KAKAV NAM JE FUDBALSKI SELEKTOR POTREBAN

Od preteranog veličanja do bezdušnog skrnavljenja

Dugo, vrlo dugo, naši selektori su slučajni. Ne zato što je neko od njih nesposoban, neodgovoran, nego zato što na tu dužnost bude imenovan onaj koji je u tom trenutku nije pod ugovorom, koji je, sticajem okolnosti, pri ruci... I kod nas se pokušavalo sa strancima, i to s onima čije je ime zvečalo na svetskom tržištu, ali im nije ostalo upisano zlatnim slovima u letopise našeg fudbala
Фото ЕПА ЕФЕ - Н.Т.

Da Mitrović nije promašio penal protiv Škota, Srbija bi otišla na evropsko prvenstvo i ne bismo se pitali ko će biti novi selektor. Da je sudija dosudio penal kad su dvojica Švajcaraca na Svetskom prvenstvu 2018. oborila Mitrovića, Srbija bi verovatno prošla dalje i drugačije bismo ocenili tadašnjeg selektora.

Da je... Da je... U sportu ne postoji proveren put do uspeha. Pogotovo ne u fudbalu, jer je na samom poprištu mnogo više činilaca nego u drugim sportskim granama, pa greška ili nadahnuće jednoga od njih usmerava istoriju na sasvim drugu stranu.

Naša je nevolja što se podajemo golom rezultatu i na osnovu njega i preterano veličamo, a i bezdušno skrnavimo. Ono što smo do malopre dizali u nebesa ispustimo da se stropošta ili obrnuto.

Rak-rana našeg fudbala je što nas nužda (šahisti bi rekli cugcvang) natera da povlačimo poteze. U takvim okolnostima nikakvo rešenje nije dobro. A trebalo bi da svojim dalekosežnim potezima pripremamo teren za ono što dolazi.

Dugo, vrlo dugo, naši selektori su slučajni. Ne zato što je neko od njih nesposoban, neodgovoran, nego zato što na tu dužnost bude imenovan onaj koji je u tom trenutku slobodan, koji nije pod ugovorom, koji je, sticajem okolnosti, pri ruci... Zavisi od slučaja, od trenutnih okolnosti.

Kod nas se trener ne priprema da bude selektor, mada uopšte nije isto da se vodi klupski tim i reprezentacija. U klubu se s igračima radi deset meseci godišnje, pa, ipak, retko gde bude baš onako kako se želelo. Reprezentativci su, sve ukupno, tridesetak dana zajedno, pa je verovatnoća da budu uigrani, a to je temelj za uspeh, mnogo manja. Dakle, i rad s njima mora da bude drugačiji jer je selektoru mnogo manje vremena na raspolaganju.

Ono što zovemo sreća ima udela u rezultatu, kako ishodu jedne utakmice, tako i čitavog turnira. Brazilci su 1970. na nekoliko meseci pre svetskog prvenstva umesto svojeglavog Saldanju stavili krotkog Zagala i zauvek dobili u vlasništvo pobednički pehar jer su ga tada osvojili treći put.

Španci su pre dve godine, dan uoči početka šampionata sveta, smenili Lopetegija, u koga su, inače, polagali velike nade (na 20 utakmica s njim nijednu nisu izgubili) jer se saznalo da je potpisao ugovor s klubom (Real), i na njegovo mesto imenovali Jera, proslavljenog fudbalera Reala, koji je kao trener bio dve godine pomoćnik u tom klubu i jednu sezonu vodio Ovijedo. Ispali su u osmini finala na penale od Rusije.

Nemci pak ne menjaju selektore preko noći, čak ni kada potpuno podbace. Kao Lev na prošlom šampionatu sveta ili Bekenbauer na Evropskom prvenstvu 1988, kada su bili domaćini. Štaviše, njihov savez je baš i primer kako se trener priprema za selektora. Uglavnom na tu dužnost dolazi onaj ko je prethodnom bio desna ruka, radio s mlađim selekcijama... Ili je kao dugogodišnji reprezentativac već bio vođa tima kao Bekenbauer, koga su još tada prozvali Car, pa je i bez trenerske diplome bio idealan da nastavi nemački običaj.

Za razliku od Nemaca, Brazilci su često menjali selektore. Ali, oni su nacija prebogata fudbalskim biserima i, što je najvažnije, imaju svoj stil igre.

Englezi su dugo smatrali da su iznad ostalog fudbalskog sveta, a onda su, pošto imaju samo jednu titulu (svetski prvaci 1966, kada su i bili domaćini) došli do toga da im je potrebna strana krv. Predali su svoj tim u ruke jednom Šveđaninu (Erikson), pa Italijanu (Kapelo), ali se ništa nije promenilo.

Posle raspada Sovjetskog Saveza Rusi s onim što su imali nisu bili zadovoljni, pa su i oni za basnoslovne pare doveli strance, i to one s velikim selektorskim iskustvom – najpre dvojicu Holanđana (Hidink i Advokat), pa onda Italijana (Kapelo). Ali, kao što je jednim drugim povodom rekao Černomirdin, kad je bio predsednik njihove vlade: „Hteli smo najbolje, a ispalo je kao i uvek.”

S druge strane, Hrvati niti su dovodili strance, niti su često menjali selektore od kada se Srbija takmiči, a postali su najmanja zemlja čija je reprezentacija igrala u finalu svetskog prvenstva. Doduše, u osmini finala i četvrtfinalu su pobedili na penale, a u polufinalu na produžetke. Može da se kaže da je to na sreću, ali kad se ima u vidu da su ne samo bili treći na svetu 1998. nego da se samo jednom nisu plasirali na svetsko prvenstvo (isto je i s evropskim šampionatima), onda to baca drugo svetlo na njihove domete. Među onima koji su igrali na skupu najboljih reprezentacija na svetu su i Slovenija (dva puta) i Bosna i Hercegovina, a Severna Makedonija se plasirala na predstojeći šampionat Starog kontinenta (jednom su i Slovenci bili na evropskom prvenstvu).

Ne postoji čarobni štapić, pa postavljanje nekog ranije uspešnog selektora ne znači da će biti ostvareno ono što se želi. Blažević je s Hrvatskom postigao zadivljujuće rezultate, ali s Bosnom i Hercegovinom je imao bled učinak. Dalić, koji ga je nadmašio postavši svetski vicešampion s Hrvatskom, pre toga nije imao nikakav zapažen takmičarski rezultat.

Uvek neko može da se uzme za primer, ali niti je dobro da se drugi podražava, niti da se tvrdoglavo tera po svome. I kod nas se pokušavalo sa strancima, i to s onima čije je ime zvečalo na svetskom tržištu, ali im nije ostalo upisano zlatnim slovima u letopise našeg fudbala.

Čudotvorne formule za ostvarenje želja, kako naših, tako i tuđih, nema. Ali to ne znači da treba da se prepustimo volji sudbine, što se kaže – šta nam bog da. Obučavajmo trenere za selektore, stvorimo sistem rada u kome će podmladak služiti za stvaranje igrače za popunu seniorskog tima, način igre koji se neće menjati kako ko preuzme reprezentaciju, odredimo cilj da znamo da li smo ga ostvarili, da li smo podbacili ili smo ga premašili i budimo strpljivi, pružimo priliku i selektorima da uče i na svojim greškama.

U košarci i vaterpolu žeđ za medaljama gasimo sa starih vrela. U odbojci smo pronašli nove kladence za to. Zašto, onda, ne bismo mogli i u fudbalu?! A može da se zagazi i u bespuće kao što je primer u rukometu i šahu i onda je povratak na pravi put neizvestan.

Komеntari1
d4a2b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad S.
Mislim da je pitanje "Sta Fudbalski Savez Srbije dobija sa ovakvim lancem rezultata?" Da ovo nekog stvarno zulja, situacija bi se davno popravila. Zasto Policija ne napravi forenzicku istragu finansija? Ako nema malverizacija onda je u pitanju struka. Mi imamo ugledne igrace koji bi mogli zaposesti funkcije pa da svojim podvizima inspirisu organizaciju. Ali ako postoji duboka drzava u nasem savezu onda ovakvi clanci nemaju smisla.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja