Godina u kojoj se ceo svet svet borio protiv bolesti donela je ogromnu zaradu industriji zdravlja. Više od nje je profitirao jedino tehnološki sektor. Na novu Forbsovu listu  milijardera, objavljenu krajem 2020, ušlo je 50 farmaceutskih mogula iz 11 zemalja. Jedan od njih je Ugur Šahin, Nemac turskog porekla i direktor kompanije „Biontek” koja je sa američkim „Fajzerom” razvila vakcinu protiv kovida 19, prvu odobrenu u Evropi.

Nemački mediji pišu da je svetski uspeh Šahina (55) i njegove supruge Ozlem Tureči (53) melem  za dušu turskoj emigraciji u Nemačkoj, jer ruši  stereotipe o neobrazovanim turskim piljarima i kafedžijama.

Tureči i Šahin su deca turskih gastarbajtera koji su u Nemačku došli krajem šezdesetih godina. Šahin je šef katedre za eksperimentalnu onkologiju na Univerzitetu u Majncu i jedan od najboljih svetskih istraživača na polju personalizovanih vakcina u lečenju kancera imunološkom terapijom. Rođen u Turskoj, a u Keln se preselio sa četiri godine, dok je njegova supruga rođena u Donjoj Saksoniji. Upoznali su se na univerzitetu u Hamburgu, u braku su od 2002. i imaju ćerku tinejdžerku. U intervjuu za „Zidojče cajtung” rekli su da su na venčanje otišli pravo iz laboratorije, gde su se i vratili posle registracije.

„Biontek” su osnovali 2008. sa jednim austrijskim onkologom kako bi radili na imunoterapiji za kancer. Čim je ove godine izbila epidemija u Kini kompanija iz Majnca sa 1300 zaposlenih brzo je sve resurse preusmerila na razvoj vakcine. Kada se Nemačka prvi put zatvorila u martu, već su imali 20 kandidata, od kojih je pet testirano u istraživanju sa 500 naučnika. Šahin je rekao da su mogli i sami da dođu do uspešne vakcine, ali da nemaju kapacitete za distribuciju, zbog čega su se udružili sa „Fajzerom”, s kojim su već sarađivali na vakcinama protiv gripa.

Ukupna vrednost „Bionteka” iznosila je početkom decembra skoro 22 milijarde dolara, četiri puta više od vrednosti nacionalnog avio-prevoznika „Lufthanse”, što je trijumf za kompaniju koja je 2019. godine debitovala na američkoj berzi. Vrednost akcija se od tada uvećala šestostruko. Šahin, generalni direktor, i Tureči, glavni medicinski direktor, ušli su na listu sto najbogatijih Nemaca u junu, kada se cena akcija „Bionteka” vinula u nebo nakon objavljivanja partnerstva sa „Fajzerom”.  Početkom decembra, nakon odobrenja njihove vakcine u Ujedinjenom Kraljevstvu, on je ušao na Blumbergovu listu 500 najbogatijih ljudi na svetu. „Forbs” procenjuje njegov imetak na 5,1 milijardu dolara.

Njihov naučni metod je pionirski, jer se ne zasniva na standardnom korišćenju oslabljenih virusa za vakcine, već za izazivanje imunološkog odgovora koristi RNK virusa. Velika prednost takvog pristupa je u tome što omogućava proizvodnju više od milijardu doza za samo nekoliko meseci. Takođe je bezbedan, jer modifikovan RNK virusa može da preživi samo na veoma niskim temperaturama i brzo propada čim u ljudskom telu obavi posao, tako da je minimalna verovatnoća da nanese štetu. Na sličnom principu zasniva se i vakcina američke kompanije „Moderna”.

Obe vakcine baš zbog tog inovativnog pristupa izazivaju nepoverenje građana, ali naučnici uveravaju da je rizik minimalan i da je reč o metodi koja mnogo obećava. Na primer, RNK se može programirati da proizvede antitela na određene vrste kancera. Takva terapija bi bila značajno manje agresivna od hemioterapije.

Šahin nije ipak najviše profitirao od uspeha kompanije koju je osnovao. Više od njega su zaradili Tomas i Andreas Štrungman, nemačka braća blizanci koji su među prvima investirali u „Biontek”. Oni su na skoku akcija zaradili po osam milijardi dolara i sada su „teški” 12 milijardi.

Razvoju vakcine protiv virusa korona doprineo je još jedan emigrant. Suosnivač i predsednik „Moderne” je  Nubar Afejan, Jermen iz Libana koji se s porodicom iselio za vreme građanskog rata u Libanu, prvo u Kanadu, a potom u SAD. Milijarder je prošle godine postao i direktor „Moderne”, Stefan Bansel, državljanin Francuske, trenutno „težak” 5,3 milijarde dolara.

Od ranijih ulaganja u akcije te kompanije iz Masačusetsa profitirala su i dva ugledna profesora: Timoti Springer sa Harvarda (dve milijarde dolara) i Robert Langer sa Masačusetskog tehnološkog instituta (1,5 milijardi). Na Forbsovom spisku „korona milijardera” se našao i Italijan Serđo Stevanato, većinski vlasnik kompanije koja proizvodi bočice za vakcine.