petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 17.01.2021. u 19:33 Radmila Todić Vulićević
IN MEMORIAM

Sonja je ispunila kosovski zavet

Фото ЈТ

Nismo ušli radosni u ovu godinu. Možda i na nekom dočeku ranijih novih godina nismo bili najveseliji, ali smo glumili radost, pa smo delili lepe želje i čestitke.

Ovu godinu dočekali smo umorni, zabrinuti, izmrcvareni. Sve reči su postale fraze. Uostalom, malo je bilo reči, više kopi-pejst poruka. Jedina misao zapravo jeste – da se preživi ova pošast!

A onda nas je na božićno jutro preplavila neverica, pa onda tuga. Napustila nas je doktorka Sonja – Sonja Živojinova. Da li na početku ili na kraju svakog telefonskog razgovora ili poruke, uvek je bila neverica, zbunjenost i tuga do bola.

Pisala sam Živojinu početkom decembra. Pitala sam kako su. Upravo zbog Sonjinog posla i njene posvećenosti, bili su mi briga. Nije se oglašavao. Pitala sam ga da li je bio za Svetog Nikolu u Prištini – nije mi odgovorio. Nisam ni slutila da su u velikoj borbi.

Mi nekadašnji žitelji Prištine žalili smo kardiologa Miška Borzanovića, koji nam je lečio roditelje još dok smo bili kod kuće, a nalazio nam se susretljivo i kada je trebalo na Dedinju. Žalili smo i hirurga Baneta Dakovića, koji nam je i u Prištini, ali i u Beogradu, bio „naš hirurg”. Pa ode i naš Bogdan Dejanović, reumatolog, tako ozbiljan, stamen, posvećen ljudskom zdravlju na Institutu za reumatologiju u Beogradu, ali i tu, s narodom u Lapljem Selu, svakog meseca. U maloj ambulanti pregledao je i one srčane bolesnike koji su njega čekali, određivao koagulantnu šemu onima koji su hteli da ih on leči – svima je bio dostupan.

Poslednjih dana decembra stigao je odgovor od Živojina: „Sonja sutra ide za Mitrovicu.” Svakih nekoliko dana pisao je: „Biće dobro.” I verovala sam da će biti dobro.

Uskovitlale se emocije, naviru sećanja. U domu zdravlja pedijatrija je izdvojena. Zabrana ulaska besposlenima ovde nije bila formalna. Sve je imalo besprekoran red. Pitam doktorku Sonju koja porodica ima bolesno dete kojoj bi trebala pomoć. Odgovor dobijam sutradan, jer je ona s glavnom sestrom pregledala zdravstvenu dokumentaciju. Predlog je romska devojčica kojoj su zbog tumora amputirali oči, dečak koji se rodio sa atrofiranim mozgom i još jedno dete koje vegetira. Od mnogo bolesne – izdvojila je po savesti i etici ove nad čijom se sudbinom diže kosa na glavi. Žitelji Gračanice znali su da taj i taj ima neko bolesno dete. A ona je brinula o njima. U njenom spisku bila je i gluvonema mlada žena koja svoje već veliko dete nosi na rukama i kako se oni u domu zdravlja snalaze da joj obezbede pelene...

O ovome nikada više nismo pričale. Odrađen je posao i nema priče o tome. Nema razgovora ni o boravku u Italiji. Nisam izbrojala decu i roditelje koji su, nakon operacije na srcu u Italiji, došli da se susretnu s doktorom koji je došao iz te zemlje. A srela sam ih u porti manastira Gračanica s doktorkom Sonjom. Sve je bilo obično, jednostavno, bez intervjua, kamera. Gotovo se ne bih setila toga da moja majka nije poznavala staricu, jedinu Srpkinju koja je ostala u selu Plešina kraj Uroševca. Sonja i Živojin išli su da je obiđu i obraduju s doktorkom Irinom, monahinjom. I svojom malom devojčicom Simonidom. I ko zna gde su još obilazili usamljene i zaboravljene Srbe.

Živojin je moj heroj, govorila sam tada – kada sam počela da se vraćam... Ja sam otišla, a on je ostao, oženio se i deca mu se ovde rađaju i odrastaju. Ostao je da čuva moj zavičaj.

Kada sam sretala Sonju u domu kulture, gde se stalno nešto događalo, komentarisale smo slike umetnika, pozorišne predstave, promocije knjiga, filmove. Ona je bila uvek prisutna kao intelektualka i kao Sonja Živojinova. Ali nisu oni nikada bili, niti su ličili na one parove koji će se naći na naslovnoj strani skupog časopisa, u kome na desetak strana razgovaraju s njima i slikaju ih u različitom ambijentu. Oni su uvek bili – mi. Sonja je bila tipična kosovska žena, koja je senka svoga domaćina, ali i stub kuće. Uvek je bila tu i čekala ga sa svih opasnih mesta na kojima se našao, s rizičnih putovanja i ko zna iz kakvih situacija. Oni su znali. Oni nisu imali strah. Sonja je kao svaka kosovska žena mesila pogače za brojne goste koji su im dolazili u kuću. To nije nikada teret. To je uvek radost – imati goste. Kosovska mudra žena zna da je ona vrat svome mužu. Krhka Sonja bila je i snaga svome čoveku razbarušenog duha.

Pitali su neki otkud sahrana u porti manastira. Očigledno je da im nije jasan duh opstanka ovog naroda. Oni ne shvataju da narod ovde živi sa crkvom, a crkva deli stradanje naroda. Nedeljom se na liturgiji okupi puno naroda i dece. Deca odrastaju, pričešćujući se, prve korake prave upravo u porti manastirskoj. Dimitrije i Simonida su šara u tom prekrasnom miljeu vidovdanske dece koja se nađu u onom beskrajnom kolu oko Gračanice ili u Svetim arhangelima. Da li bi narod na Kosovu i Metohiji opstao da nije bilo manastira i da se nisu rađala deca? To bi bio odgovor onima koji se cenjkaju našom suštinom.

Profesorica Marija mi je poslala poruku: „Kada ste mi javili za Sonju, prva misao mi je bila: ’Ispunila je svoj kosovski zavet.’”

„Sonja je bila moj najveći dar, tihi i neodstupni pratilac. Bog dao, Bog uzeo! Žrtva je osnova sveta i ljubavi. Zajedno smo pomerali granice slobode, a to znači da smo živeli jako intenzivno. Ona se deci Kosova prinela na žrtvu! Odlazak u ovim prilikama bio je samo stvar trenutka. Dvadeset godina, dostupna 24 sata u, moglo bi se reći, ratnim uslovima. Ne tuguj i ne žalosti me, ona je svoj kosovski zavet ispunila. Hvala na ovolikoj ljubavi. Hristos se rodi!”

Tvrda je duša Živojinova.

 

Komеntari5
d0703
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jelena
Tekst je napisan tako...kao da sam procitala knjigu o herojima. Svaku recenicu ste opisali da sam stvortila sliku o svim ovim ljudima i njihovim delima...Ovako nesto zasluzuje da bude preneto na papiru i zbog teksta i zbog ovih ljudi koji su stvarno ispunili zavet
Сања
Наша штампа пише о томе шта је урадио или рекао овај или она у овом или оном "ријелити" програму, а за то време немамо појма шта се дешава, како живе и како се пате наши људи на Косову. Размишљам које ћу боје чарапе да обучем, који шал данас да ставим, да ми се слаже... а тамо наш свет муку мучи. Како помоћи тим људима, како поделити муку с њима, зашто нисмо више повезани?
Biljana Mašulović
Hvala vam gospođo Todić, što čuvate sećanje na doktorku Sonju. Njen odlazak,doživela sam kao lični gubitak. A izgubili smo je svi, i vi koji ste je poznavali, i mi koji nismo, mi koji smo čuli za nju tek kad nje nema više. Najveći je gubitak njene porodice. Hvala vam što ste pomenuli i ostale lekare njene kolege koji su nas napustili. Hvala vam na iznetoj suštini kosovske žene. Odlazimo, gubimo, trpimo... Živojinu, saučešće od duše Bog s nama
Milan
Da je samo SONJA verovala da je Kosovo Srbija dovoljan je razlog da ni jedan srbin koji ako iole ima casti nikada i ne pomisli a kamo li kaze da Kosovo nije srpska zemlja. SONJA je nas AKADEMIK. Neka TI je laka tvoja Kosovska zemlja . A sreca i zdravlje neka prate Tvoje potomstvo.
komentar
Iako ih nisam poznavala, njega ,Zivojina iz povremenih profesionalnih novinarskih javljanja, bar po liku znam , veoma sam se rastuzila ! Oni su pravi rodoljubi, zastitnici i nesebicna pomoc svom narodu u dugom i teskom vremenu borbe za opstanak na Kosovu ! Ona je otisla na Bozic! Ostala su decica kojoj treba velika podrska iako je Zivojin mocan ! Ali i on je tesko ranjen njenim odlaskom i zelim da njemu i celoj porodici izjavim saucesce u bolu! I mora se dalje, napred ma kako da boli !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja