sreda, 24.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 17.01.2021. u 21:00 Jovana Rabrenović

„Dragi naši” poslali za petinu manje para

Stručnjaci Svetske banke u oktobarskom izveštaju predviđaju da će kod zemalja sa niskim i srednjim prihodima suma novca koju radnici migranti šalju u zemlje porekla biti manja do kraja 2021. za oko 14 odsto
Фото Танјуг - Т.Р.

„Dragi naši”, odnosno oni koji rade u inostranstvu, u godini pandemije su svojim porodicama poslali za petinu manje para. Oktobarski izveštaj Svetske banke ukazuje na tendenciju naglog pada priliva deviznih doznaka u Srbiju za 20 odsto u 2020. godini, potvrđuje za naš list Vladimir Grečić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu u penziji koji se godinama bavi problematikom priliva doznaka od naše dijaspore.

„Pandemija kovida 19 je, bez sumnje, imala negativan uticaj na sve tokove transakcija, pa i na devizne doznake migranata i iseljenika naše zemlje”, kaže on.  S obzirom na to da je u srpska dijaspora poslala u matičnu državu više od 4,2 milijarde dolara u 2019. godini, za prošlu godinu mogla se očekivati „pošiljka” vredna više od 3,3 milijarde dolara. U godini pre korone priliv deviznih doznaka migranata u matičnu državu bio je manji za 4,7 od priliva u 2018. godini, a kao jedan od razloga za manji priliv navođeno je i to što su odlazile cele porodice pa nisu imale kome da šalju pare.

Stručnjaci Svetske banke u oktobarskom izveštaju predviđaju da će kod zemalja sa niskim i srednjim prihodima, količina novca koju radnici migranti šalju u zemlje porekla biti manja do kraja 2021. za oko 14 odsto.

„Naravno, taj pad će građane nekih zemalja primalaca deviznih doznaka pogađati više, a neke manje, sve u zavisnosti od odnosa doznaka prema BDP-u. Među najvažnijim faktorima koji dovode do pada doznaka su slab ekonomski rast i nivo zaposlenosti u zemljama domaćinima migranata, visoke cene nafte, slabljenje vrednosti valuta zemalja koje šalju doznake u odnosu na američki dolar”, kaže Grečić.

Smanjenjem će u 2020. i 2021. godini biti pogođeni svi regioni, a najoštriji pad očekuje se u Evropi i centralnoj Aziji (za 16 i osam odsto), zatim u istočnoj Aziji i na Tihom okeanu (11 i četiri odsto), na Bliskom istoku i u Severnoj Africi po osam odsto, u subsaharskoj Africi (devet i šest odsto), Južnoj Aziji (četiri i 11 odsto) i u Latinskoj Americi i na Karibima (0,2 i osam odsto).

„U ovoj pandemiji, negativni efekat smanjivanja izvora doznaka zahteva celovit odgovor ne samo zbog siromašnih zemalja, već i bogatih. Pre svega, globalna zajednica mora prepoznati korist zadržavanja migranata tamo gde jesu, u zemljama domaćinima, što je više moguće. Zadržavanje migranata pomaže zemljama domaćinima da održe i ponovo pokrenu osnovne poluge usluga u svojim ekonomijama i omoguće da doznake u zemlje primalaca nastave da teku, čak i ako su na znatno smanjenom nivou. Drugo, zemlje donatori i međunarodne finansijske institucije takođe moraju da se uključe da pomognu zemljama porekla migranata ne samo da se bore protiv pandemije, već i da ublaže šok gubitkom ovih tokova privatnog dohotka, baš kada je ovim zemljama sa niskim prihodima i krhkim ekonomijama najpotrebnija pomoć”, smatra Grečić.

Prema poslednjim podacima NBS ukupan priliv po osnovu doznaka (ličnih transfera) u periodu januar–oktobar 2020. iznosio je 2,508 milijardi evra, što je za 424,6 miliona evra (14,5 odsto) manje u odnosu na isti period prethodne godine. Preračunato prema aktuelnom kursu dolar–evro onih 3,3 milijardi dolara o kojima govori Svetska banka je oko 2,7 milijardi evra tako da su podaci manje-više slični.

Inače, NBS koristi metodologiju platnog bilansa MMF-a prema kojoj su doznake obuhvaćene kroz stavku koja se naziva lični transferi, a obuhvata: doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoć i poklone iz inostranstva, upućene fizičkim licima rezidentima Srbije

„Manji priliv doznaka je posledica pandemije virusa korona i njenog nepovoljnog uticaja na ekonomska kretanja u zemljama u kojima dominantno radi naša dijaspora. Prilivi doznaka niži su ne samo u Srbiji, već i na globalnom nivou. Uticaj pandemije na kretanja doznaka je dvojak. Pre svega, pad BDP-a u zemljama iz kojih se šalju doznake utiče na smanjenje raspoloživih sredstava koje ljudi mogu da izdvoje i da pošalju u matične zemlje. Dodatno, i same mere ograničavanja kretanja u cilju suzbijanja širenja virusa, otežavaju prenos dela doznaka koji se ne obavlja putem zvaničnih kanala, to jest doznaka koje dijaspora donosi u gotovini”, kažu u NBS.

 

Trošak slanja

Baza podataka Svetske banke o cenama doznaka pokazuje da je globalni prosečni trošak slanja 200 dolara iznosio 6,8 odsto od vrednosti doznake u trećem kvartalu 2020. i uglavnom je nepromenjen od prvog kvartala 2019. godine.

To je više nego dvostruko od cilja održivog razvoja 2030. koji predviđa tri procenta.

 

Komеntari28
73f05
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko i Slavko
Velika vecina ljudi zapravo salje novac nekome da im poplacaju rezije i racune, kredite i sl. Manji deo su povremena ispomaganja starim roditeljima npr za drva ili lekove ili popravku auta. Posto su u zadnje vreme odlazile cele porodice sa decom, to nece biti dugog veka, dok su starci zivi.
Zikica
Pa polako ce izumreti ovi kojima se salje a trend potpunog preseljenja porodice ce se samo uvecavati. Politicari-pilicari i ne shvataju da uskoro nece imati nad kime da vladaju sem nad sebi slicnima a tu za njih nema uzivanja jer nemaju koga da kinje.
Kuca pos’o
Izvinjavam se u ime dragih vaših sto smo podbacili ove godine.Možda će mo,ako nam dozvolite da dodjemo sledece godine,imati veću motivaciju za “arbajt”.A onda ce biti para da se zakiti pevaljka uz vas hit posvećen nama “Kuca-pos’o....”
pera
Stižu dolari.....A ko će da plati porez i koliko?
aleksandar
Плаше се да ће им држава наплатити порез на то што шаљу.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja