utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 18.01.2021. u 21:00 Željko Šajn
INTERVJU: MILOŠ VULIĆ, politikolog i teolog, ekspert za papsku diplomatiju

Beograd je most između Istoka i Zapada

Vlast u Srbiji jako dobro razume značaj pontifikalne diplomatije u međunarodnim odnosima danas. Takvo vođenje politike je mudro zbog toga što bi Srbija papinom posetom još podigla svoj međunarodni ugled, a hrabro zbog toga što usled istorijskih okolnosti ne spada u politički popularne poteze
Папа Фрањо жели да посети нашу земљу (Фото Бета/АП)

Specijalno za „Politiku”
Miloš Vulić je završio teološko-filozofske i društveno-političke studije na Pontifikalnom univerzitetu Gregorijana u Rimu, a predmet njegovog naučnog rada jeste uloga pontifikalne diplomatije u međunarodnim odnosima 20. veka. U Beogradu je završio Diplomatsku akademiju Ministarstva spoljnih poslova. Kao ekspert za pontifikalnu diplomatiju jedan je od retkih naučnika u regionu koji imaju pristup arhivu Vatikana.

Pandemija virusa korona usporila je ili potpuno zaustavila mnoge delatnosti, tako se i ovom naučniku isprečila da nastavi rad na istraživanjima, koja će, između ostalog, svedočiti o stogodišnjici diplomatskih odnosa s Vatikanom, utemeljenih 1920. godine, u vreme Kraljevine SHS. Takođe, očekuje se da se iz arhivskih istraživanja rasvetli istina i o Stepincu.

Možete li nam približiti projekat koji vodite, čiji je predmet stogodišnjica diplomatskih odnosa naše države i Svete stolice?

U saradnji s kolegom dr Milosavom Đokovićem i uz podršku naše ambasade, otpočeo sam projekat naučnog obeležavanja jednog veka od uspostavljanja diplomatskih odnosa između naše države i Svete stolice. Usled pandemije planirani međunarodni naučni simpozijum je otkazan, ali će početkom naredne godine izaći iz štampe zbornik radova „Vek diplomatije i dijaloga: stogodišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa Kraljevine SHS i Svete stolice (1920–2020)”. Ovaj projekat ima veliki diplomatski značaj jer će o odnosu naše države i Svete stolice pisati najeminentniji svetski stručnjaci (Đ. M. Kroče, R. Tolomeo, M. Valente, R. Regoli i drugi), a dvojezično izdanje zbornika (na srpskom i italijanskom jeziku) doprineće da se o ovoj temi progovori u akademskim i diplomatskim krugovima, kako u Beogradu, tako i u Rimu.

Vi ste jedan od retkih naučnika u regionu koji će imati pristup arhivu Vatikana za period od 1939. do 1958. Koji će biti predmet vaših narednih istraživanja?

Moja istraživanja biće vezana za pontifikalnu diplomatiju u evropskim međunarodnim odnosima 20. veka, odnosno odnos papstva prema totalitarizmima i, kasnije, prema hrišćansko-demokratskim pokretima u Evropi, koji su postavili temelje evropskih integracija. Radi se o najkompleksnijem istorijskom periodu i ličnosti pape Pija Dvanaestog, čoveka koji je sâm vodio spoljnu politiku Svete stolice, bez postavljanja državnog sekretara i u čije vreme je pontifikalna diplomatija prešala put od „nepristrasnosti”, preko „tišine” do „internacionalizma”, što je više nego složen proces. Naravno, za nas će posebno biti važno rasvetljavanje činjenica u odnosu Vatikana i ustaškog režima u NDH, posebno uloge kardinala Stepinca.

Kako se priprema neko ko želi da istražuje pontifikalnu diplomatiju?

Bilo da se u Vatikanu nađete kao istraživač ili kao diplomata, bitno je da shvatite da vam je za bilo kakav uspeh potrebna temeljna priprema, odnosno temeljno znanje. Naravno, svima nama koji smo završavali studije na pontifikalnim univerzitetima, preko kojih vršimo istraživanja, lakši je put, ali uvek ima prostora za određene pripreme. Kao svetli primer navešću deo iz intervjua koji sam pronašao tokom svojih istraživanja, a koji je upravo „Politici”, 6. februara 1930. godine, dao naš prvi diplomata pri Svetoj stolici, dr Lujo Bakotić. On je tada rekao: „Kada mi je krajem 1912. godine ponuđeno da kao ekspert sudelujem u komisiji koja je imala da pripremi materijal za konkordat i stavljeno mi u izgled da potom kao delegat srpske vlade vodim pregovore sa Svetom stolicom, pored ponovnog temeljitog proučavanja kanonskog prava i istorije crkve, počeo sam od početka do kraja najpažljivije da proučavam Sveto pismo.” Dakle, bez poznavanja kanonskog i diplomatskog prava, istorije Katoličke crkve i pontifikalne diplomatije, kao i katoličke teologije, ali i jezika poput italijanskog i francuskog, nije moguće napraviti nikakav ozbiljan uspeh.

Nedavno je papa Franjo dao intervju za „Politiku”. Koje biste od njegovih poruka svetu izdvojili kao najznačajnije?

Intervju s papom je istorijski. Ne treba zaboraviti ni intervju Pjetra Parolina, koji je, uz apostolskog nuncija i sada papu, takođe govorio za „Politiku”. U tom smislu treba istaći doprinos koji „Politika” daje našoj spoljnoj politici jer objaviti takva tri intervjua u godinu dana ostaće zabeleženo kao istorijska stvar.

Kakav je, po vašem mišljenju, papin odnos prema SPC i Srbiji?

Papa iskreno želi da unapredi već dobre odnose sa SPC, ali i s našom državom. Kod njega postoji velika i iskrena želja da poseti našu zemlju. Iako nije Evropljanin, shvata značaj Beograda kao mosta koji spaja Istok i Zapad. To stanovište potkrepljuju činjenice poput postavljanja jednog od najboljih vatikanskih diplomata – nadbiskupa Lučana Surijanija – za papskog ambasadora u Beogradu, kao i nedavna papina odluka da beogradskom nadbiskupu Stanislavu Hočevaru, čoveku koji ponosno kazuje da Srbiju oseća kao svoju državu, a Beograd kao svoj grad, produži biskupsku službu za dve godine i da mu poveri novi mandat u Papskom veću za jedinstvo hrišćana u Rimu. Takođe, činjenice da je papa slučaj uloge kardinala Stepinca poverio i ispitivanju komisije SPC i dobro poznata činjenica da Sveta stolica nije priznala Kosovo i Metohiju – jasno ukazuju na stav Vatikana prema Beogradu. Uz to, i lično mogu da posvedočim koliko je poštovanja uživao Njegova svetost patrijarh srpski g. Irinej kod najviše jerarhije u Vatikanu.

Kako ocenjujete odnose Republike Srbije i Svete stolice danas i da li smatrate da se oni mogu još unaprediti?

O jako dobrim i kvalitetnim odnosima između naše države i Svete stolice govore, pre svega, sastanci na vrhu. Prvo smo imali istorijsku posetu državnog sekretara Svete stolice, zatim je usledila i poseta predsednika Aleksandra Vučića papi Franji. Već sam u nekim intervjuima za katoličke medije rekao da sadašnja vlast u duhu otvorene spoljne politike koju sprovodi jako dobro razume značaj pontifikalne diplomatije u međunarodnim odnosima danas. Iz te perspektive, za mene su ujedno i mudri i hrabri pozivi koje je predsednik uputio papi, a koji se tiču njegove posete Beogradu, kao i politika koja se vodi prema Vatikanu. Takvo vođenje politike je mudro zbog toga što bi Srbija tom posetom još podigla svoj međunarodni ugled, a hrabra zbog toga što usled istorijskih okolnosti ne spada u politički popularne poteze. Da se od takve otvorene spoljne politike ne odustaje, svedoči i nedavna izjava ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića da veruje da će se uskoro stvoriti uslovi da papa poseti Beograd. Sve su to dokazi da srpska spoljna politika odlično razume značaj pontifikalne diplomatije i njen ugled u međunarodnoj politici.

Komеntari16
ab43d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Matija Soskic
Srbija sedi na dve stolice, izmedju Rusije i Kine i Evropske unije. Takva politika je nikada nece dovesti do clanstva u EU jer ta organizacija ne zeli da u clanstvu ima spijuna. EU je ne samo administrativna, vec i politicka organizacija koja u clanstvo prima one koji doslovno slede njenu spoljnu politiku.
empty straw
Srbija je most ali zapad ruši mostove.
Lazar
Papa Francisko je hrabar, mudar i iskren hriscanin. Imati dobre odnose sa covekom koga slusa i postuje 2 milijarde ljudi, moze Srbiji da otvori mnoga vrata i donese grancicu mira. Pozdravljam arhijereje SPC i sve pravoslavne koji se - kao i ja - raduju papinoj poseti Srbiji.
Aleksandar Miljevic
Не дао Бог да Папа икада дође у Србију. То би довело до великих подела и у српском друштву, и у СПЦ, а не верујем ни да би људи који су толико пропатили због старе и нове НДХ, иза које је стајала јака подршка Римо Католичке цркве, све то гледали мирно.
Иван Ивановић
Не разумем шта има свето у имену те организације па да се пише великим словом

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja