Prema Makinzi globalnom institutu koji proučava ekonomske trendove, tokom većeg dela 20. veka privredni centar sveta bio je u Severnoj Americi. Međutim, prema proračunima instituta, globalni centar se poslednjih decenija seli u Aziju.
Da se centar ekonomske gravitacije kreće dalje na Istok dodatno će uticati činjenica da se neki od ekonomski najvažnijih delova Azije – Narodna Republika Kina, Japan, Južna Koreja, te članice Udruženja zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN) brže oporavljaju od pandemije kovida 19. Takvom trendu treba da doprinese najveću zona slobodne trgovine, nedavno potpisano Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo (RCEP) u Azijsko-pacifičkom regionu, najveće u međunarodnoj privredi.
Potpisivanje RCEP-a u vijetnamskom glavnom gradu Hanoju 15. novembra možda nije izazvalo toliko naslova kao rezultati izbora u Sjedinjenim Američkim Državama. No, oba događaja bi mogla biti simbolična ukoliko se čovečanstvo okrene od unilateralizma i oživi proces globalizacije.
RCEP je zaključen tokom 37. sastanka na vrhu ASEAN-a održanog daljinski posredstvom interneta. Potpisnice sporazuma su članice ASEAN-a – Indonezija, Tajland, Malezija, Singapur, Filipini, Brunej, Vijetnam, Mjanmar, Laos, Kambodža – sa Narodnom Republikom Kinom, Japanom, Južnom Korejom, Australijom i Novim Zelandom. Na inicijativu ASEAN-a pregovori o RCEP-u su počeli još 2012. godine.
Sporazum obuhvata zemlje čije privrede ukupno vrede 26,2 biliona dolara ili oko 30 odsto ukupnog domaćeg proizvoda (BDP) u svetu, a sa 2,2 milijarde žitelja su dom blizu trećine stanovništva planete Zemlje. Članice RCEP su, kada se BDP meri paritetom kupovne moći (PKM, po tržišnim cenama), prva na svetu NR Kina, četvrti Japan i sedma Indonezija. Među 20 globalno najvećih privreda su, takođe, Južna Koreja (14.) i Australija (18.)
Potpisivanjem RCEP-a stvara se azijski ekvivalent Evropskoj uniji (EU) i Severnoameričkom udruženju slobodne trgovine (NAFTA, koji čine SAD, Kanada i Meksiko), ali i veći od njih. RCEP će eliminisati 91 odsto carina na uvoz razne poljoprivredne i industrijske robe između država potpisnica u roku od 20 godina i uspostaviće zajednička pravila za elektronsku trgovinu, investicije, usluge i intelektualno vlasništvo.
Indija, druga najmnogoljudnija zemlja na svetu i treća po veličini BDP-a, shodno PKM, je učestvovala u pregovorima o RCEP-u, ali je pri kraju odustala od sporazuma zabrinuta da će štetiti lokalnoj industriji i proizvođačima. SAD nisu članica RCEP-a, jer su u vreme pokretanja pregovora o RCEP-u, planirale odvojeni sporazum o Transpacifičkom partnerstvu (TPP), iz koga ih je predsednik Donald Tramp izveo po ulasku u Belu kuću u januaru 2017.
NR Kini, najmnogoljudnijoj i najvećoj privredi u RCEP-u je to prvo članstvo u nekoj zoni slobodne trgovine. Očekuje se da će Kina igrati još veću ulogu, posebno što gleda na RCEP i kao na priliku da razgrana svoje trgovinske puteve usred opadajućih ekonomskih odnosa sa SAD. Značajno je još što RCEP predstavlja prvi sporazum o slobodnoj trgovini između Kine, Japana i Južne Koreje, dominantnih industrijalizovanih ekonomskih sila.
Ukoliko bude ostvarivan u normalnim okolnostima, RCEP bi trebalo da donese značajne dobitke. Prema nekim računarskim simulacijama, sporazum bi mogao da doda 209 milijardi dolara godišnje svetskim prihodima, a 500 milijardi dolara svetskoj trgovini do 2030.
U sumorno vremene dvostruke krize, zdravstvene i ekonomske, rođenje RCEP-a predstavlja zrak svetlosti. Pakt država ASEAN-a i njihovih partnera, tri u severoistočnoj Aziji i dva u južnom Pacifiku, je veliki podsticaj regionalizmu u vreme kada se taj koncept i praksa suočavaju sa nizom problema, o čemu svedoči i iskustvo EU poslednjih godina.
U zemljama potpisnicama očekuju da će nova grupacija ubrzati njihov ekonomski oporavak, jer su u većoj ili manjoj meri pogođene krizom bliznakinjom. Nada je da će sa uklanjanjem trgovinskih barijera i prevazilaženjem birokratskih prepreka biti povećan prekogranični protok robe i usluga što će dovesti do pojačanog ekonomskog rasta i više mogućnosti za zajednički napredak.
Po pojedinim azijskim analitičarima, to je takođe ponovna potvrda važnosti multilateralizma, koji je takođe bio izložen ogromnim pritiscima u poslednje vreme. Kroz RCEP, države ASEAN-a mogu početi da shvataju približavanje severoistočnim susedima, Kini, Japanu i Južnoj Koreji, s jedne strane, i južnopacifičkim komšijama Australiji i Novom Zelandu, s druge strane. To ne samo da ima ekonomskog smisla, već bi označilo dublje geografske korene i kulturna značenja.
Isti argument važi i za države severoistočne Azije, čija je interakcija sa ASEAN-om na kulturnom i društvenom nivou i dalje donekle ograničena. Možda bi preorijentacija imala najveći značaj za Australiju i Novi Zeland, ukoliko putem RCEP-a shvate da su njihovi prvi susedi u ASEAN-u i severoistočnoj Aziji.
Istina, postoje značajna politička i bezbednosna pitanja sa kojima se suočavaju pojedine države RCEP-a. Na primer, različito se odnose na Kinu po spornom pitanju Južnokineskog mora.
Takođe, postoje dugogodišnji sporovi između pojedinih država RCEP-a koji povremeno prerastu u trenje. Ulogu igraju pojedine države, naročito SAD, i grupacije van RCEP-a, uključujući delove medija uvek spremnih da iskoriste sporove među članicama novog pakta radi slabljenja njegovih institucija.
Nasuprot takvim tendencijama, a doprinoseći regionalizmu i multilateralizmu, RCEP može utrti put pozitivnoj preorijentaciji svojih država članica. To bi dodatno povoljno uticalo na globalnu ekonomiju i svetsku politiku.
Autor je novinar i urednik
Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
