petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 24.01.2021. u 18:00 Miša Đurković
POGLEDI

Digitalni totalitarizam

Svemoćna aristokratija iz Palo Alta (gde je sedište većine korporativnih mastodonata), zadojena čudnom kombinacijom neomarksističkog svetonazora, i ekološkog mesijanizma, vidi sebe ne samo kao biznismene već kao mesije koje poput CK boljševika 1917. imaju istorijsku misiju da menjaju svet

 

Dešavanja oko ukidanja tviter, fejsbuk i jutjub naloga aktuelnog predsednika i dalje najmoćnije države na svetu skrenula su pažnju na pogubne i opasne procese koji nažalost godinama traju u sferi digitalne komunikacije i društvenih mreža. Pod firmom navodne borbe protiv ekstremizma i „lažnih vesti” menadžeri i službenici korporacija koje su vlasnici ovih digitalnih prostora, brutalno čiste sve one koji se ne uklapaju u njihovu ideološku sliku sveta. U situaciji kada se posebno mladi ljudi dominantno informišu upravo preko digitalnih medija, ovde se pojavljuju ozbiljni problemi i izazovi koji suštinski ugrožavaju opstanak stvarne liberalne demokratije na zapadu.

Nikog stoga ne treba da čudi što su ovakvo ponašanje digitalnih korporacija osudili ne samo Erdogan i Orban npr., već i Angela Merkel i Emanuel Makron koji su ideološki mnogo bliže njihovim nego Trampovim političkim shvatanjima. No, svemoćna aristokratija iz Palo Alta (gde je sedište većine ovih korporativnih mastodonata), zadojena čudnom kombinacijom neomarksističkog svetonazora, i ekološkog mesijanizma, vidi sebe ne samo kao biznismene već kao mesije koje poput CK boljševika 1917. imaju istorijsku misiju da menjaju svet. U kombinaciji sa bezbednosnim sektorom SAD sa kojim su npr. izvanredno sarađivali tokom operacija rušenja režima u arapskim zemljama oko 2010, sa ultralevičarima koji dominiraju američkim visokim obrazovanjem i sa takođe dominantno levičarskim mejnstrim medijima, nakon Bajdenove pobede misle da ih više ne ograničavaju ni zakoni, ni ustavi, ni uzusi demokratije, ni pravosuđe.

Već nekoliko godina unazad traje ozbiljna rasprava o „standardima zajednice” koje su ove kompanije uvele kao osnovu za upravljanje i kontrolu društvenih mreža. Naime, ono što oni sami procene da narušava te standarde, koje uz to sami propisuju, njihovi službenici uklanjaju, suspenduju naloge na mesec dana, a zatim i trajno ukidaju. Tako su čitave grupe Trampovih glasača i podržavalaca počišćene, a pre par dana su službenici „Fejsbuka” organizaciju Srbi za Trampa u Americi upozorili da će biti proglašena unutrašnjim teroristima. Dakle anonimni službenik ima otprilike pet sekundi da proceni da li nešto krši njihove standarde i da ga time ukine i protera sa mreže. Time  su  zapravo ove korporacije i njihovi službenici preuzeli sudsku funkciju – oni su osnivani kao prostor nesputane komunikacije, a sudovi bi trebalo da rešavaju pitanje da li neko svojom komunikacijom i materijalima koje kači krši zakone i pravila komuniciranja.

Argument koji tvrdi da su ovo ipak privatne mreže i da ako vam se ne sviđa šta rade možete da otvorite svoju, ne stoji. Ovde mnogo više ubedljivosti ima argumentacija kojom su zapadnoevropske države posle Drugog svetskog rata nacionalizovale i pretvarale u javne korporacije veliki broj privatnih firmi i akcionarskih društava koje su stekle kvazimonopolski ili oligopolski položaj na tržištu. Države bi morale da nametnu pravila ovim multinacionalnim subjektima koji smatraju da su jači i moćniji od pojedinačnih država. Neophodno je oduzeti im kvazisudske funkcije, a umesto njihovih jednostranih standarda zajednice morali bi da poštuju zakone države u kojoj delaju. Dakle država mora da ih natera da budu prostor za komunikaciju, a ne ideološki bičevi. Sa njima već postoje ogromni problemi u zloupotrebi ličnih podataka korisnika i konstantnom nadgledanju i proučavanju lica koja koriste mrežu. Svi znaju da nas stalno teraju da sinhronizujemo sve svoje podatke, a korisnici vacap aplikacije su nedavno dobili ucenu da ako to ne prihvate mogu ostati bez naloga. Svi ti naši podaci se prodaju svim  mogućim korporacijama, bezbednosnim službama, političkim kandidatima, pa je slučaj Kembridž analitike tek vrh ledenog brega.

Slučaj Parler je pokazao da oni imaju i dubinsku kontrolu nad serverima i infrastrukturom te da pokušaj npr. Trampovih pristalica da naprave konzervativni tviter nije mogao da prođe jer su ove korporacije imale tehničke mogućnosti da to opstruišu. No, kao što mnoge države ugrožene njihovim delovanjem (Kina, Rusija, Turska, Iran)  razvijaju mehanizme za njihovu kontrolu, ukidaju im pravo na rad na svojoj teritoriji ili razvijaju svoje društvene mreže i aplikacije, tako će i američki konzervativci morati da počnu da prave svoje paralelne mreže. No i Francuska i Nemačka takođe uveliko rade na razvijanju pravnih i tehničkih mogućnosti za suzbijanje ovog digitalnog totalitarizma internet korporacija.

Možda najzanimljivije pitanje na koje već više od sto godina tražimo odgovor ostaje zašto kapitalističke korporacije koje su na tržištu napravile ogroman novac, po pravilu podržavaju radikalno leve ideologije koje nastoje da ukinu i tržište i demokratiju. Od Rokfelera, Karnegija i Forda ponavlja se isti obrazac sve do Sorosa i igrača sa Palo Alta.

Naučni savetnik, Institut za evropske studije

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari11
47911
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MM
Дигитализација је идеологија и важан ослонац неолибералног капитализма. Повећава ниво обавештености, шири нове појмове, али и спутава развој демократије. Дигитална технологија је средство којим је неолиберални капитализам створио светски умрежено и ризично класно друштво.
Саша Микић
Има песма ''16 tons'' са стиховима: '' Утоварите 16 тона, шта добијате? / Још један дан старији и дубље у дуговима. / Свети Петре, не зови ме, јер не могу да дођем. / Душу дугујем продавници компаније.'' Иако је настала доста давно добро осликава данашње стање. Некада је радник исплаћиван тиме што је био везан да се снабдева преко продавнице компаније, а данас читаве државе су робови мултинационалних компанија. Јуче ''Бајер - Монстанто'', данас ''Stellantis'', Гугл, Мајкрософт итд. а сутра!?
Киза
Стварно не могу да схватим људе који се у суштини изјашњавају за исправну ствар, али су на том путу у једном тренутку подлегли подметачини управо тих против којих се боре па дубоко застранили, и почели да се залажу управо за то против чега су?! Постали су инструменти сопствене пропасти! Негде успут почели су да заступају екстремну десницу и да се боре против јединог система.који ради у интересу радника а не капитала! Нападајући социјализам помажу "елитама" које им пију крв! Само кажем....
nista novo - megalomanija
Odgovor na pitanje iz zadnjeg pasusa je isti kao onaj zasto su nekada velemoze gradili manastire i crkve tj zele da ostanu po necemu zapamceni jer njihove "imperije" su nastale u sustini na tudjim otkricima i idejama ali su bili prvi ili brzi od drugih u primeni tih ideja (FB). Kako su ateisti a i sve velicnastvene crkve su napravljene odavno a Karnegi i sl vec napravili memorijalne koncertne dvorane ova se generacija megalomana dosetila da gradi "pravedniji" sistem na poklon pokoljenjima.
Petar Pan
Uopšte se ne slažem ni sa vašim ni sa stavom autora po tom pitanju. Ne mislim da kapitalističke korporacije podržavaju samo leve ideologije u nastojanju da ukinu tržište i demokratiju. Ne, one koriste svaku radikalnu ideologiju, bilo levu bilo desnu, nastojeći da zaštite stečeni kapital i da na osnovu tog kapitala prigrabe što više moći i vlasti u društvu. Iskoristivši uslove koje su im pružali tržište i demokratija za sticanje pozicije, sad ih odbacuju i teže monopolu i feudalnoj autokratiji.
Dr Zoran Markovic
Pitanje s kraja teksta zasluzuje ozbiljnu paznju i dublju analizu i bilo bi zanimljivo citati autorov tekst na tu temu. Uz jednu primedbu: saradnja najvecih firmi i korporacija sa radikalnim levicarima nije stara samo zadnjih stotinak godina, vec traje mnogo duze. Francuska burzoaska revolucija 1789. u Parizu je izazvana nestasicom hlena, jer je tada najmocniji bankar Francuske otkupio i unistio sve zalihe brasna u gradu. Narod se pobunio i revolucija je pocela, pazljivo instrumentalisana.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja