nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 21.01.2021. u 14:15 Đuro Đukić

Prelistavanje kulturnog nasleđa

Mada je prvi popis raritetnih izdanja i starih knjiga u Zrenjaninu obavljen još 1953. godine, rad na formiranju zbirke vezuje se za ime Dušice Cvejić (1926–2007), magistra bibliotekarskih nauka i bibliotekara savetnika
Старе књиге Доститеја Обрадовића и других (Фото: Ђ.Ђукић)

Prikupljanje, čuvanje  knjiga i nalaženje  najlakšeg puta do čitalaca posao je kojim se dugo bave i u Zrenjaninu. Misiju Gradske kasine i Srpske čitaonice iz 19. veka nastavlja ovdašnja Narodna biblioteka. Na tom tragu je i nedavno objavljivanje „Kataloga starih knjiga” koji je štampala ova kuća. Stare i retke knjige su nezaobilazni deo istorijskog i kulturnog nasleđa jednog naroda i čine osnovu za izučavanje duhovnog i materijalnog života i stvaralaštva, pa zbog toga zrenjaninski bibliotekari skreću pažnju na ovaj važan kulturni doprinos.

Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja, Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“  je realizovala „Projekat zaštite stare i retke knjige“ koji je započet još 2016. godine. U saradnji sa Bibliotekom Matice srpske kompletna zbirka je podvrgnuta procesu restauracije i konzervacije. U celom ovom poslu Nataša Stoiljkovski i Predrag Jeremić objavili su i Katalog starih knjiga i  upriličili Izložbu starih knjiga i rukopisa kako bi široj javnosti predstavili  vredno kulturno nasleđe koje zrenjaninska Biblioteka u svom fondu ima.

Nataša Stoiljkovski i Predrag Jeremić nastajanje zbirke starih i retkih  knjiga u Gradskoj narodnoj biblioteci povezuju sa istorijom biblioteka, čitaonica i štamparstva u gradu Zrenjaninu, odnosno Velikom Bečkereku i Petrovgradu, kako se grad nazivao u različitim istorijskim epohama. Mada je prvi popis raritetnih izdanja i starih  knjiga obavljen još 1953. godine, rad na formiranju zbirke vezuje se za ime Dušice Cvejić (1926–2007), magistra bibliotekarskih nauka i bibliotekara savetnika. Smatra se da je ona prva formirala poseban fond stare i retke knjige u okviru novoosnovanog Naučno–zavičajnog odeljenja 1967. godine. Ona je sačinila i prvi lisni katalog starih i retkih knjiga koji su kasnije najčešće pominjali potonji istraživači.

Značajan istorijski momenat za grad Zrenjanin, tada Veliki Bečkerek, bila je administrativna reforma Habzburške monarhije krajem 18. veka, u kojoj on postaje centar Torontalske županije, čije su se granice u dobroj meri podudarale sa današnjim granicama srpskog dela Banata. To će stvoriti uslove za napredak grada i na polju kulture, koji će se očitovati i kroz osnivanje Kasine – građanske čitaonice (1837), prve knjižare u gradu (1843), prve gimnazije sa bibliotekom (1846) i konačno, prve štamparije (1847). Nju je pokrenuo Ferdinand Paul Plajc iz Regenzburga. Vremenom je ova štamparija izrasla u pravu izdavačku kuću, a pored prvih gradskih novina koje će se štampati u njoj, već 1857. izlazi   „Srbsko-narodni velikobečkerečki kalendar za godinu 1858.” Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“ nastaje gotovo odmah po oslobođenju grada u Drugom svetskom ratu (2. oktobra 1944). Već u novembru 1944. formirana je jedinstvena ustanova u istoj zgradi – „Gradska biblioteka i muzej“.

Inicijalni fond Gradske biblioteke i čitaonice brojao je oko 10.000 knjiga koje su preuzete iz raznih predratnih ustanova: bivše Gradske biblioteke, knjige koje su pripadale upravi Torontalsko tamiške županije, Kasini, Srpskoj čitaonici, gimnaziji, trgovačkoj akademiji, zanatlijskom udruženju, Jadranskoj straži... Postojala je i Sabirnica knjiga i muzejskih predmeta koja je ustanovljena po oslobođenju grada i bila aktivna sve do kraja 1947. godine. Na širem području grada i okolnih sela plenjene su privatne biblioteke raznih lica, a naročito od onih koja su smatrana saradnicima nemačkog okupatora, kao i njihovih kulturnih i privrednih ustanova.

Najstarija knjiga koju Biblioteka poseduje, a predstavljena je u Katalogu, štampana je u Ulmu 1543. godine. To je Hronika svetske istorije Sebastiana Franka, najpoznatije i životno delo ovog nemačkog istoričara i teologa. Radi se o jednoj reformatskoj, preciznije anabaptističkoj, varijanti svetske istorije nastaloj na tradiciji srednjovekovnih hronika Autori su, zbog značaja i vrednosti ove knjige, odlučili da je uvrste u katalog kao jedinu publikaciju na stranom jeziku, budući da su sve ostale srpske knjige. Srpske knjige kreću se u hronološkom okviru od 1801. do 1867. godine. Najstarija knjiga u zbirci Biblioteke je „Aristid i Natalija“ Atanasija Stojkovića štampana u Budimu 1801. godine. To je prvi roman u novijoj srpskoj književnosti i reprezentativno delo sentimentalizma. U zbirci se izdvajaju i dela Dositeja Obradovića: „Život i priključenija“ (Beograd 1833), „Pisma“ (Beograd 1833), „Etika i filosofija moralna“ (Kragujevac 1834), „Sobranije“ (Beograd 1835), „Mezimac“ (Beograd 1836), „Hristoitija“ (Beograd 1836), „Prvenac“ (Beograd 1836). Većina knjiga su originalna dela srpskih pisaca, a manji broj su srpski prevodi. Sve opisane knjige spadaju u kulturna dobra od velikog značaja. Poseban izazov u proučavanju starih knjiga, ističu autori, bio je napor da se iščitaju svi zapisi, margine, posvete i potpisi unutar pojedinih knjiga. Ti zapisi su svedočanstva koja čine identitet publikacija, a pomoću njih se može pratiti kretanje knjiga, kao i podaci o njihovim vlasnicima.

Komеntari3
b7cc4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Лена
Првих деценија деветнаестог века, у делимично ослобођену Милошеву Србију, европска култура је стизала углавном преко Срба који су живели у Аустрији. Сава и Дунав су дуго времена биле међе културних разлика.
Filip Cosopt
Sve te rijetke i stare knjige treba digitalizirati i omogućiti svim znanstvenicima, koji proučavaju slavistiku, južnoslavensku povijest, književnost...ali i običnim građanima, na uvid putem digitalne knjižnice.
Читалац
Хвала на савету, већ имамо на сајту дигиталне Народне библиотеке Србије (digitalna.nbs.rs)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja