subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 21.01.2021. u 21:09 Dejan Aleksić, Daliborka Mučibabić
„POLITIKA” SAZNAJE

Gradnja stanične zgrade na Prokopu počinje na jesen

U prvoj fazi, koja bi trebalo da bude okončana do kraja 2022, gradiće se i otvoreni parking. – Preduslov za to je da do avgusta bude kompletirana nadzemna ploča
Аутор идејног решења за Прокоп је компанија „ПФБ дизајн” д.о.о. из Београда

Gradnja dugoočekivane stanične zgrade na glavnoj prestoničkoj železničkoj stanici „Beograd centar” počeće u toku jeseni, a prva faza koja podrazumeva završetak ovog najvažnijeg objekta na „Prokopu” trebalo bi da bude završena do kraja 2022. To su za „Politiku” potvrdili u kompaniji „Relvej siti Beograd”, koja je privatni partner državi u gradnji nedostajućih sadržaja na železničkoj stanici koja se gradi skoro pola veka.

Plan je da ceo kompleks od oko 50.000 kvadratnih metara sa staničnom zgradom, poslovno-komercijalnim objektima, parkinzima i saobraćajnicama bude izgrađen u toku 2024.

Početak radova, naglašavaju u kompaniji čiji je jedan od vlasnika domaći privrednik Branislav Grujić, uslovljen je završetkom poslova koji se izvode iznad budućeg prvog i drugog staničnog koloseka. Reč je o nedostajućim delovima nadzemne ploče čija dogradnja je započeta u maju 2020, a koja bi kompletno trebalo da bude završena u toku avgusta.

Idejno rešenje za nadzemne stanične i komercijalne sadržaje je završeno, a urbanistički projekat, planski osnov za izgradnju stanične zgrade, parkinga i komercijalnih sadržaja u kompleksu „Beograd centar” na javnom uvidu je do 25. januara u zgradi Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Ulici kralja Milutina 10a.

– Idejno rešenje, koje će proći kroz dalje faze izrade investiciono-tehničke dokumentacije, biće detaljno razrađeno i prema potrebi modifikovano. Osim izgradnje stanične zgrade, poslovno-komercijalnih objekata i višespratne garaže, planirana je izgradnja saobraćajnice, kao i uređenje zelenih i drugih otvorenih površina. Autor idejnog rešenja je privredno društvo „PFB dizajn” d.o.o. iz Beograda – navode u ovoj kompaniji.

Idejno rešenje, kako preciziraju za naš list, podrazumeva izgradnju oko 890 parking mesta na otvorenom i u višeetažnoj garaži. Predviđena je fazna izgradnja – u prvoj fazi gradiće se stanična zgrada i parking mesta na otvorenom, dok će se poslovno-komercijalni objekti i višeetažna garaža zidati u nekoliko sukcesivnih faza.

– U toku je izrada investiciono-tehničke dokumentacije, nakon čega će biti obavljen izbor izvođača. S obzirom na kompleksnost projekta, izvesno je da će biti angažovano više izvođača. Posle završetka izrade ove dokumentacije, uključujući i projekat za građevinsku dozvolu i projekat za izvođenje radova, biće predstavljeni ostali detalji projekta – kažu u ovoj kompaniji i napominju da će poslovno-komercijalni deo kompleksa prvenstveno biti namenjen budućim korisnicima i posetiocima poslovno-komercijalnih objekata, ali će u okviru kompleksa svakako biti i sadržaji namenjeni putnicima.

Za podizanje stanične zgrade na ploči bilo je neophodno i da se ispita nosivost i stanje te armiranobetonske konstrukcije. Kako ističu u kompaniji „Relvej siti Beograd”, za taj posao bio je zadužen Institut za materijale i konstrukcije Građevinskog fakulteta u Beogradu čija je procena pokazala da su neophodne značajne intervencije da bi se ploča ojačala i na njoj nastavila izgradnja.

Vlasništvo fifti-fifti

„Relvej siti Beograd”, prema podacima Agencije za privredne registre (APR), osnovan je aprila 2019. i pretežna delatnost mu je razrada građevinskih projekata. U centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika APR-a stoji da uz Branislava Grujića 50 odsto udela u toj kompaniji ima i Arkadi Zelmanovič Blank. Osnovni kapital je oko 6.000 dinara.

Šta je čiji zadatak

Poziv države za gradnju nedostajućih sadržaja na Prokopu iz 2019. predvideo je da privatni partner u ovom poslu pribavi svu dokumentaciju za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole i finansira izgradnju stanične zgrade, komercijalnog prostora i parkinga. Država, sa druge strane, ulaže zemljište i omogućava gradnju na ploči i na svim parcelama koje su u njenom vlasništvu, a ispunjavaju tehničke uslove.

Izgrađeno

– najveći deo peronskog prostora

– najveći deo nadzemne ploče

– uređen pristup iz pravca Bulevara kneza Aleksandra

Nedostaje

– stanična zgrada

– pristupne saobraćajnice iz pravca niškog auto-puta (nekoliko godina se najavljuje početak gradnje)

– bolja povezanost javnim gradskim prevozom

Komеntari30
a6572
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

komentar
Kako ce se ziveti na Autokomandi u soliterima koji postoje od 1960 god ? Ako tu prodje i nekakav nadvoznjak za kruzni tok,onda nas treba negde preseliti ! I ovako je uzasno, bucno, a kako ce biti,ne daj Boze !? Misli li neko o nama, ljudima ovde !!
Dejana
Toliko malignih komentara da je to neverovatno. Ali, ajmo redom. Prvo, krajnje je vreme bilo da neko smogne snage i umeca da oslobodi centar grada cirkulacije saobracaja iz starog vremena kada nije bilo automobila, skoro uopste. Nekada davno, je uocena lokacija koja ima pristup sa vise strana i veoma mudro je locirana u skoro ne koriscenoj lokaciji. Daleko od jakog saobracaja, sa vise pristupnih, sirokih traka stanica se veoma dobro uklapa u rasterecenje saobracajne guzve.
Notarius
Lokacija je mudro locirana 1955, kada Novi Beograd i autoput nisu postojali, a ideja je bila da železnica kao glavno tada prevozno sredstvo mora biti nadomak Dedinja. Po bilo kom drugom kriterijumu mesto te stanice nije adekvatno naspram rasporeda naselja. A izmedju ostalog ne pruža ni uslove za povezivanje sa autobuskim saobraćajem. Da li komentare treba baš nazvati malignim ne znam, ali spram vremena i novca koji je utrošeno samo zato što neko 60 godina nije preispitato projekat - adekvatni su
Polako
Pa sta, ako imaju u centru grada?! Uoastalom ko Vam kaze da zeleznicka stanica nece biti u centru grada?!
Prikaži još odgovora
Dusmanima
Savski trg je prelep, ostalo takode ce biti.
милован
а ауто воз, у топчидеру. пошто у прокопу, сем тешкоће да дођеш до станице или одеш са ње по искрцавању, ни нема могућности да се направи укрцавање за аутовоз.
Славко
Баш лепо што смо добили објашњење колики је процењен износ трошкова изградње станичне зграде тј. колико држава "добија" од приватника, а колика је вредност (процена) датих локација за изградњу комерцијалних садржаја, тј. колико држава "даје". Тиме бисмо добили информацију да ли је вредело чекати на такав дил од 2005. и Тригранита. И наравно овде и држава иде под наводнике, и то дебеле.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja