nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 21.01.2021. u 21:00 Katarina Đorđević

Istočna Evropa efikasnija u borbi protiv korone

Zemlje u ovom delu sveta nisu se suočile sa španskim ili italijanskim scenarijem jer su imale dovoljno zdravstvenih kapaciteta da se nose s umerenim i teškim ishodima kovida 19
Лекари су дали велики допринос лечењу оболелих, притом плаћајући сопственим животима рад у „црвеној зони” (Фото Танјуг)

Zbog čega su na početku izbijanja pandemije virusa korona u Evropi mediteranske zemlje, poput Španije i Italije, brojale desetine hiljada novozaraženih dnevno, dok su zemlje istočne Evrope imale relativno mali broj inficiranih i umrlih? Da li su zemlje bivšeg komunističkog bloka imale adekvatniji „odgovor” na krizu izazvanu koronom zbog restriktivnijih mera koje su uvele njihove vlade?

Studija naših sociologa sa Filozofskog fakulteta i Instituta za medicinska istraživanja u Beogradu objavljena u naučnom časopisu „PLOS one” pokazala je da je dobra pripremljenost zdravstvenog sistema samo jedan deo „slagalice” kovid 19, koji bi trebalo da prate i drugi kompatibilni delovi da bi zagonetka bila rešena. Oni su se u svom radu pod nazivom „Integrisani pogled na spremnost društva i početnu reakciju na kovid 19: Studija širom evropskih zemalja” fokusirali na prva četiri meseca izbijanja pandemije (februar, mart, april i maj), s obzirom na to da su tokom ovog perioda vladine intervencije u evropskim zemljama dostigle vrhunac, a zatim počele da opadaju.

– Događaji u martu i aprilu prošle godine u Italiji i Španiji pokazali su da spremnost stanovništva da se pridržava mera može biti presudna za kontrolu širenja zaraze. Početna faza izbijanja pandemije jasno je pokazala da bolje pripremljen zdravstveni sistem i institucije od poverenja nisu dovoljni da se računa na uspeh u suočavanju sa širenjem virusa kao što je kovid 19. Naime, reakcija stanovništva na izbijanje virusa bila je važnija od strukturnih predispozicija zemlje. Upadljivo je bilo da su ona društva čiji građani imaju niže poverenje u institucije imale oštrije i brže intervencije, koje su praćene boljim rezultatima u početnoj fazi izbijanja pandemije. Stiče se utisak da su vlade u koje građani imaju manje poverenja morale da računaju na brzi „lokdaun” umesto da se oslanjaju na savest građana, što je zauzvrat dovelo do boljeg rezultata u poređenju sa zapadnim zemljama. Međutim, iako je nisko socijalno poverenje igralo pozitivnu ulogu u početnim mesecima pandemije, nejasno je da li će to i dalje biti slučaj kako situacija sa pandemijom evoluira. Naime, nisko poverenje u institucije može dovesti do socijalnih nemira, koji su se i desili nakon ponovnog otvaranja zemlje u SAD i nekim balkanskim zemljama tokom leta prošle godine – navodi dr Dalibor Petrović, profesor na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i jedan od autora ove studije.

Petrović ističe i zanimljivo poređenje između zapadnoevropskih i istočnoevropskih zemalja – iako su zapadne zemlje bile u mnogo boljem položaju, zemlje na istoku Evrope imale su bolju reakciju na izbijanje pandemije. Brze blokade i zabrane kretanja uglavnom su stupile na snagu u zemljama centralne i istočne Evrope, poznatim i kao bivše komunističke zemlje, kao što su Poljska, Bugarska, Mađarska, Češka i Slovačka.

– Vlade ovih zemalja bile su svesne njegovih slabosti (ranjivi zdravstveni sistem, niži početni kapaciteti za testiranje i slabo poverenje u vladu) i morale su da primene ranu blokadu kako bi sprečile erupciju pandemije. Dva ugledna sociologa, Pančevski i Hinshav ističu da su se „siromašnije zemlje centralne i istočne Evrope, bojeći se da će njihovi relativno slabi zdravstveni sistemi biti preplavljeni virusom, brže opredelile za usvajanje strogih socijalnih distanciranje pravila i ograničavanje kretanja radi zadržavanja izbijanja epidemija. Osim toga, za razliku od zapadnoevropskih zemalja, istočne države započele su mere mnogo pre nego što su došle do hiljaditog slučaja zaraženih osoba. Percepcija slabosti i pouzdanosti zdravstvenog sistema učinila je da se ljudi u ovim zemljama osećaju ranjivijima i usledile su mere zaključavanja. Ne bi trebalo zaboraviti ni da su, kada je reč o broju bolničkih kreveta na 100.000 stanovnika, bivše „komunističke zemlje” 2018. godine zauzele osmo od prvih deset mesta i bile su na jedanaestom mestu od petnaest najboljih u Evropi – navodi profesor.

Kako podvlači dr Petrović, ovo je važan podatak jer otprilike petina pacijenata zaraženih virusom korona, koji imaju umerenu ili tešku bolest, zahteva hospitalizaciju.

– Među bolničkim pacijentima procenat onih kojima su bila potrebna odeljenja za intenzivnu negu varirao je od pet do deset procenata u Evropi. Budući da lečenje kovida 19 ne zahteva intenzivnu negu za veliki broj pacijenata, bivše komunističke zemlje, koje su imale bolje bolničke ustanove, mogle su da pruže neophodnu javnu zdravstvenu zaštitu za sve pacijente. Zemlje istočne Evrope nisu se suočile sa španskim ili italijanskim scenarijem jer su imale dovoljno kapaciteta primarne i sekundarne zaštite da se nose s umerenim i teškim ishodima kovida 19. I drugi faktori koji mogu biti važni za razumevanje različitih početnih ishoda između ovih zemalja, među kojima se pominje i teorija o beseže vakcini, koja je i dalje obavezna u zemljama istočne Evrope – zaključuje dr Dalibor Petrović.

Komеntari15
81521
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zeljko Adzic
Razlog je banalan...novac.Cena dana u bolnici je razlog.Pa se desi da posle vadjenja zucne kesice nozem budem otpusten kuci posle 44 sati nakon operacije.Onda infekcija pa dolazak sestara dva puta dnevno...i tako 2 meseca...pa uporedite kostanje da sam bio duze u bolnici gde bi se infekcija odmah otkrila i mozda brze sanirala...I to u organizovanoj Holandiji...A troskovi?Pa za to sam mogao dobar auto kupiti.Ili Hrvatima smeta YU a kukaju na cene zdravstva i skolovanja..a bilo nekad dzaba...
Dusan
Kod pandemije postoji jedno vazno pravilo, a to je da se bilans pravi na kraju! Daleko smo od toga, pogotovo siromasne zemlje od kojih su mnoge na istoku. Osim toga , ne vode sve drzave statistike na isti nacin.Neke cak i prikrivaju brojke i ne dozvoljavaju pristup podacima.
Nikola Nesic
Nije pomenut način evidentiranja i vođenja broja zaraženih, mrtvih, izlečenih. Zemlje Istočne Evrope, pogotovu onih sa sumnjivim demokratskim vrednostima to imaju centralizovano, i brojevi se kontrolišu iz jednog centra, dok npr zemlje juga Evrope to rade regionalno. Danas imamo anomaliju da je kod nas broj mrtvih od Covid 19 ispod 1%, što je nerealno ako je u svetu taj procenat bar dvostruko veći, a svako od nas pojedinačno zna na koliko je sahrana prisustvovao.
Nikola
Cemu odmah teorije zavere? Procenat smrtnosti od Korone u Srbiji jeste manji od 1%, sto je znacajno manje u odnosu na smrtnost u zapadanoj Evropi. I zapadni naucnici su se bavili ovom temom o kojoj Politika pise. Sto se sahrana tice,valjda znate da je sahranama preminulih od Korone dozvoljeno priustvo samo najuzem krugu porodice.Tako da niko od nas nije mogao da prisustvuje stotinama sahrana.Ja licno,na svu srecu,nisam prisustvovao ni jednoj sahrani preminulom od Korone.
Горки
Замислите, зато што смо слаби, глупи, дезорганизовани и сиромашни успели смо да се изборимо боље са епидемојом од западног светионика свега и свачега. Каква глупост!
Miki Andrejevic
Upravo nasledjeni i bolji drustveni zdrastveni sistemi su moguci odgovor. Prestanimo da preuvelicavamo zapad u kome u vecini zemalja ne postoji ili skoro da ne postoji drustvena zastita zdravlja i solidarnost koga je bilo u istocnoj evropi. Neverovatan broj ljudi na zapadu nema lekara niti para da plati medecinske usluge i lekove.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja