nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 22.01.2021. u 13:15 Milica Dimitrijević

Stvaralaštvo Nikole Nestorovića

Народни музеј (Фото Н. Марјановић), Плакат изложбе

U Ustanovi kulture Stari grad danas u 19 sati biće otvorena izložba posvećena arhitekti Nikoli Nestoroviću pod nazivom „Nikola Nestorović – Portret jedne epohe”, koja se realizuje u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika grada Beograda.

Decenije na prelomu vekova – devetnaestog i dvadesetog – predstavljaju razdoblje kulturnog, naučnog i političkog uspona Srbije, ostvarenog delovanjem izuzetnih pojedinaca. Visoko obrazovana građanska i intelektualna elita doprinela je ubrzanom kulturnom i društvenom napretku. Upravo tokom tog perioda odigrala se i najupečatljivija transformacija Beograda iz orijentalne varoši u evropski grad, prvenstveno stvaralačkim delovanjem prve generacije arhitekata rođenih u Srbiji, školovanih na Velikoj školi, a specijalizovanih u inostranstvu, pre svega u Nemačkoj.

Jedan od najproduktivnijih stvaralaca te generacije bio je arhitekta Nikola Nestorović (1868, Požarevac – 1957, Beograd). Veći deo njegovog obimnog stvaralačkog rada, ostvarenog u Beogradu, i danas predstavlja okosnicu istorijskog jezgra grada, što potvrđuje i broj od 12 zdanja koja su utvrđena za kulturna dobra.

Hotel Bristol (Foto D. Jevremović)

Projektantski opus, nastajao je u prve tri burne decenije dvadesetog veka (1899–1927), tokom kojih je srpska arhitektura prešla put od konzervativnog akademizma i romantizma preko secesije i nacionalnog stila do konsolidacije modernizma. Nestorovićevo stvaralaštvo oscilira između akademizma i secesije, unoseći u graditeljstvo Beograda srednjoevropski duh, pre svega uticaje berlinske arhitekture. Dela Nikole Nestorovića su pomerala granice stvaralaštva u Srbiji, počevši od zgrade Uprave fondova – današnjeg Narodnog muzeja, preko Beogradske zadruge i hotela „Bristol”, Zgrade sa zelenim pločicama, Grand pasaža, a kasnije i Univerzitetske biblioteke i zgrade Tehničkog fakulteta.

Ova postavka premijerno je prikazana maja 2019. u galeriji ULUS-a.

Komеntari1
bfbe6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бориша Радић
Архитектонску лепоту центра Београда чине управо здања која су пројектовали господин Несторовић и његова генерација архитеката. На фасадама тих објеката доминира камен обликован на врхунском уметничком нивоу. "Београђанка" и њене посестриме од метала и стакла не изазивају никакав естетски доживљај, насупрот изазивају осећај страха и отуђености какав је својствен мегаполисима заснованим на новијој америчкој градитељској традицији, што је тотална дехуманизација у сфери урбане архитектуре.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja