nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 22.01.2021. u 12:53

Sudbina zvona kralja Petra

Краљ Петар Карађорђевић (Фотодокументација Политике)

Dana 22. decembra 2020. godine u „Među nama” objavljen je tekst Svetka M. Latinovića pod naslovom „Zvono kralja Petra je obeležilo četiri rata u Bosanskoj Krajini”. Divan tekst u čijem sam čitanju uživao. Ipak, učinilo mi se da u ovom tekstu nešto nedostaje – konkretno sudbina samog zvona. Moje selo Revenik je sastavni deo Mesne zajednice Kolunić. Kao doktor istorijskih nauka poslednjih godina intenzivno se bavim proučavanjem naše lokalne prošlosti.

Selo Kolunić kod Bosanskog Petrovca imalo je u 19. veku svoju drvenu crkvu. Zapaljena je za vreme ustanka Srba protiv turske vladavine (1875–1878). U tom ustanku učestvovao je i Petar Karađorđević, ali pod pseudonimom Petar Mrkonjić. To ime je ugravirano na zvonu koje je on poklonio za obnovljenu crkvu, a izliveno je u Češkoj. Danas je nemoguće precizno utvrditi kada se to desilo. Terminus post quem je 1879. kada je počela obnova crkve, dok je terminus ante quem 1903. kada je Petar krunisan za kralja Srbije.

Zvono je 27. jul 1941, dan ustanka u Drvaru, dočekalo na zvoniku kolunićke crkve. Nekoliko dana kasnije, na Ilindan, ustaške snage su upale u selo i zapalile gotovo sve kuće u njemu. Tada je bila zapaljena i crkva, a zvono odvezeno na željezničku stanicu Oštrelj. Latinović je u svom tekstu opisao kako su hrabri železničari Vajo Mirković i Lukica Marić pomogli da se ono ponovo vrati na kolunićko groblje.

Po završetku rata meštani su, koristeći stabla dvaju lipa pored same crkve, čelične i drvene grede, digli zvono teško preko 500 kilograma, na nekoliko metara od zemlje. Ništa drugo nije na crkvi rađeno sve do 1990. godine. Tek tada je crkva obnovljena. Zašto se toliko čekalo, razlog je manje-više poznat. Većina stanovnika Kolunića i Revenika, kao i ostali Krajišnici, između religije i nove, komunističke ideologije, izabrala je ovo drugo. Ipak, bilo je ljudi koji su i dalje njegovali religiju i ranije tradicije. Među njima posebno mesto pripada Marku Latinoviću iz Kolunića koji je sve vreme vodio brigu o pomenutom zvonu, i time nastavio tamo gdje je stao njegov otac Mile. Zbog toga je ova grana Latinovića dobila porodični nadimak Zvonarevići. Zvono je korišćeno samo za sahrane i pred veliko nevrijeme za „razbijanje” gradonosnih oblaka.

Posle „Oluje” u Hrvatskoj, vojne snage HVO i Armije BiH zauzele su područje opštine Bosanski Petrovac. Kuće su raskrivane i devastirane, a građevinski materijal uglavnom je odvožen u bošnjačka sela uže bihaćke regije. U tome haosu odneto je i dragoceno zvono. Dugo vremena se nije znalo ko ga je i gde transportovao. Ostalo je da se nagađa da li je to zvono ukradeno zbog dobre zarade ili iz ekstremnih verskih pobuda. Prema jednoj usmenoj izjavi zvono je završilo u Cazinu, odakle je prebačeno u Sisak i pretopljeno u tamošnjoj željezari. Nakon toga, kao novo zvono je postavljeno na ko zna koju rimokatoličku crkvu u Hrvatskoj.

Godine 1998. počeo je proces povratka stanovništva u Kolunić. U narednih pet-šest godina u to selo i susedni Revenik vratila se većina proteranih, te se može reći da je u našim selima proces povratka bio uspešan. U tom procesu treba istaći pozitivnu ulogu koju su odigrali episkop bihaćko-petrovački Hrizostom, kao predstavnik duhovne vlasti, i Vid Jeličić, načelnik opštine Bosanski Petrovac u dva mandata, kao predstavnik svetovne vlasti. U isto vreme dešava se i obnova hrama Preobraženja Gospodnjeg u kojoj su učestvovali brojni Kolunićani i Reveničani. Među onima koji su u tu svrhu uložili značajnija novčana sredstva bili su: Stevo Latinović (Moskva), Duško Perić (Diseldorf), Rajko Latinović i Rajko Jeličić (Banja Luka), Rajko Latinović i Marinko Rokvić (Beograd), Ljubinko Špegar (Čikago, Udruženje Krajišnika).

Novo zvono sa kupolom i krstom, koje je obezbedio Stevo Latinović izliveno je u Rusiji kao replika izgubljenog zvona kralja Petra. Na taj način Stevo je učvrstio porodični nadimak Zvonarević, koji je nastao po njegovom dedu Mili i ocu Marku. Od navedenih donatora, treba posebno istaći Reveničanina Duška Perića, koji je pored ulaganja u crkvu, značajna sredstva uložio i u izgradnju duhovnog centra „Petar Mirković”, koji se nalazi u blizini crkve. Treba spomenuti i njegovu majku, Hadži Drenu Perić, koja je krstom sa Hristovog groba darivala seosku crkvu.

Prof. dr Aranđel Smiljanić,
Banjaluka

Komеntari4
3c528
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

BadVlad
Hvala Vam za tekst! Osim divnog pejsaza sa cetiri slova u borovoj sumi i nezaobilazne patrole policije, Kolunic cu odsad pamtiti i po zanimljivoj istoriji crkvenog zvona.
Милош
Хвала Вам на дивном тексту и бризи о српској историји овог краја.
Srbin na vezi
Нама је одзвонило 1903. године кад су карађорђевићи масакрирали и сатрли династију Обреновић. Како су дошли на власт, тако су и отишли.
Djuro
A ko ono bese nalogodavac ubistva Vozda Karadjordja, mudri prijatelju.Da li se onda pre za Obrenovice moze reci da su otisli-nestali onako kako su se vlasti docepali.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja