Od našeg dopisnika
Atina – Grčka je svoje teritorijalne vode u Jonskom moru proširila sa šest na 12 nautičkih milja čime je prvi put posle 1947. kada joj je pripala grupa ostrva Dodekadenis uvećala svoju nacionalnu suverenu teritoriju za 10 posto. Usvajanje zakona u parlamentu je istorijski korak i prema rečima grčkog premijera jasan signal da Grčka neće dozvoliti da je u korišćenju tog prava bilo ko ograničava jer namerava da ga primeni i na Kritu kao i na drugim teritorijama.
Kirijakos Micotakis je naveo da Grčka ne povećava teritoriju na račun drugih zemalja već na osnovu odredbi međunarodnog prava koje tek sada dosledno primenjuje šireći teritorijalne vode. Za sada samo u Jonskom moru, na 12 nautičkih milja. Prema Konvenciji UN usvojenoj još pre četiri decenije svaka zemlja ima pravo na ovakvo proširenje koje obuhvata i isključivi ekonomski pojas što je važno kada je reč o iskorišćavanju prirodnih resursa. Problemi nastaju ukoliko se područja više zemalja poklapaju, ako postoje nerešena granična pitanja oko kojih zemlje ne mogu da se bilateralno dogovore.
Upravo zato, usvajanje novog zakona i širenja teritorijalnih voda u Jonskom moru bilo je predmet višegodišnjih pregovara posle kojih je Grčka ovo pitanje nedavno potpuno regulisala sa Italijom. Reč je o zoni oko zapadne Grčke i Italije. Kada je reč o razgraničenju sa Albanijom, iako je sporazum o korišćenju isključivog ekonomskog pojasa potpisan još 2009. ali nije primenjivan, dogovoreno je da konačno rešenje tamo gde postoji još nesporazuma donese Međunarodni sud pravde u Hagu. Naime, postoje otpori, a problem su desetak kamenih ostrvaca severno od Krfa koja su poslednjih godina postala popularna među ljubiteljima jedriličarstva. Pitanje bi trebalo da bude rešavano u aprilu, ali ostaje neizvesno kako će razvoj unutrašnjih događaja u Albaniji uticati na ovaj problem. Edi Rama je prilikom boravka u Atini naglasio da proširenje na 12 nautičkih milja u Jonskom moru predstavlja apsolutno pravo Grčke i podvukao da, tako, i Sredozemno more treba da ujedinjuje narode.
U istočnom Sredozemlju Atina je ovo pitanje već uspešno rešila sa Egiptom, ali kamen spoticanja i dalje ostaje Turska. Ankara nikada nije priznala međunarodne odredbe te teritorijalne vode Grčke i dalje računa na šest, umesto na 12 nautičkih milja i Atini poručuje da će svaki pokušaj da ih proširi smatrati otvorenim pozivom na rat.
Nije slučajno da grčka vlada daje zakonsku snagu proširenju svoje teritorije na zapadu samo nekoliko dana pred ponovno pokretanje preliminarnih razgovora sa Turskom upravo na ovu temu. Premijer Micotakis naglašava da niko nema osnove da Grčku lišava tog prava i poručuje da nova, agresivnija spoljna politika podrazumeva i znatno jačanje resora odbrane i odbranu suverenih prava. Autoritet koji Grčka ima u EU, činjenica da su linije razgraničenja sa Turskom na reci Marici i u Egejskom moru u praksi i istočne granice celog kontinenta, kako je kazao Micotakis, su i pitanje bezbednosti i sigurnosti u regionu.
Kada je reč o predstojećoj već 61 rundi razgovora sa Turskom, (počevši od 2002. a prekinuti 2016) Atina poručuje da sa optimizmom i krajnje uvereno prilazi novom susretu, ali da o nacionalnom suverenitetu ne može biti govora. Atina želi da pitanje demarkacije u Egeju i istočnom Sredozemlju bude što pre rešeno i spremna je da sva sporna pitanja sa Turskom budu predata na rešavanje Međunarodnom sudu.
U ovom trenutku Grčkoj sa ostrvima pripada 21 odsto Egejskog mora, a ako bi se njen suverenitet prema međunarodnom pravu proširio na 12 nautičkih milja, to bi značilo da može da pretenduje na 71 procenat Egeja. S obzirom na to da se u zoni Egeja i istočnog Sredozemlja nalaze velika još do kraja neispitana nalazišta gasa i nafte, jasno je zašto Turska odbija demarkaciju i tvrdi da i ona ima podjednaka prava na prirodne resurse. Takođe smatra da je davno oštećena sporazumom prema kome su ostrva u jugoistočnom Egeju pripala Grčkoj. Ipak, pod pritiskom EU i pretnje sankcijama zbog jednostranih poteza i napetosti koju izaziva u regionu šaljući istraživačke brodove u spornu morsku zonu, ovog puta pristaje na razgovor od koga, bar prema pisanju ovdašnjih medija, u Atini niko mnogo ne očekuje.
