ponedeljak, 08.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 24.01.2021. u 22:00 Aleksandar Apostolovski

I Duda u gondoli

Poseta Milanu Stamatoviću na Zlatiboru i igranje šaha s legendarnim Dušanom Ivkovićem: Aleksandar Vučić sa žestokog političkog presinga prelazi na zonsku odbranu

U centru Kaluđerica, na periferiji bajka, a preko vrhova Zlatibora lebdi gondola. Dvojica dojučerašnjih ljutih političkih protivnika, jedan apsolutni gospodar Srbije i drugi, apsolutni vladalac Čajetine s okolinom, dok se voze u kabini, znaju da su savršeno savladali dve lekcije: da u politici nema žirija za umetnički dojam i da je politika drugi najstariji zanat na svetu. Onaj prvi, valjda se razumemo, nije pravljenje točka.

Kada je Aleksandar Vučić otišao na reprizno svečano otvaranje najveće gondole na svetu koju je sa svojom ekipom podigao Milan Stamatović, jer kakvo je to svečano otvaranje ako mu ne prisustvuje predsednik lično, dobar deo ostrašćene javnosti je očekivao da bi, eventualnim presecanjem vrpce, Vučić šefu opštine Čajetina odsekao i prst. Pripadnici političke škole naive su se, takođe, ponadali da bi Stamatović mogao da gurne Vučića iz kabine, na mestu gde je ona najviše udaljena od snežne zemlje.

Govoreći do juče najgore jedan o drugom, uz opstrukciju gradnje gondole Vučićevih ljudi – Zorana Mihajlović se najviše isticala – obojica su se prisetila da se bave poslom u kojem se priznaje samo pobeda i da se birači instinktivno okreću jačem izvoru moći. Kao jedan od osnivača opozicionog Saveza za Srbiju, koji se u međuvremenu raspao, dugogodišnji vladar Zlatibora uspeo je da izgradi gondolu, umesto da je odustao i predao se, pa se prepustio malodušnom tvitovanju o tome kako mu Vučićeve planinske jedinice seku stubove i vezuju žice u čvor. Nije se, dakle, priključio na infuziju i transfuziju, čekajući da ga reanimira Tanja Fajon, već je, kao šef jedne od retkih preostalih opozicionih enklava, ako još postoje, podigao svoj politički ulog na mnogo veću nadmorsku visinu nego što je to kabina koja se klati na žici.

Vučić zna da je bolje da takav igrač bude u njegovoj orbiti, kao uvaženi satelit, nego da tumarajući opozicionim univerzumom i lutajući između novih saveza koji su već pred raskidom, s gondolom kao avansom, postane centralna gravitaciona planeta. Zapadna Srbija je inače kraj koji umeju da obuzmu revolucionarne bubice. Nije samo to razlog zašto je Vučić došao na noge Stamatoviću, i to bez kape po onoj mećavi. I Stamatović se, uostalom, solidarisao. Ono što se u takozvanim demokratskim zemljama smatra interesom dvojice Sneška Belića, ili ledenim političkim pragmatizmom, gde svako od učesnika ostvaruje dobit, u Srbiji se smatra incidentom. Pandemijski međusobni verbalni obračuni smatraju se normalnošću.

Vučić je sigurno razmišljao o tome. Političkom asanacijom terena na prethodnim parlamentarnim izborima i uvlačenjem Aleksandra Šapića u vlast, skupština je ostala bez opozicije, ne računajući samostalnog poslanika Vladana Glišića, koji je napustio Šapića. Takav jednobojni pejzaž i matematiku ne samo da je teško objasniti Briselu i Vašingtonu već je komplikovano naknadno ga prekrečiti demokratskim naslagama.

Dragan Stojanović

Restauratorski eksperiment s mladim poslanicima SNS-a, plus seda glava Atlagić, pokazao se neuspešnim jer su članovi buduće elite vladajuće stranke, iznikli iz političke škole naprednjaka, skojevski disciplinovano kontaminirali javni prostor, uvlačeći pod parlamentarni svod i Seku Sablić i Dragana Bjelogrlića, uz opozicione medije kao strane plaćenike i Dragana Đilasa kao zlog duha koji lebdi među parlamentarcima junošama.

Kako Vučić ume da prepozna svoje greške i uglavnom ih mnogo više deli pred ogledalom nego pred javnošću, primetno je da je spustio loptu i odlučio da sa žestokog presinga pređe na strategiju zonske odbrane. Izgleda da pazi na časovima za košarkaške trenere. Do legendarnog Dušana Dude Ivkovića nije se spustio gondolom, ali je njegovo prisustvo na obeležavanju stogodišnjice Sportskog društva „Radnički” bio još jedan odlazak na noge nekadašnjem žestokom političkom suparniku.

U oktobru 2017. godine bilo je drugačije. Duda je podržavao tadašnjeg lidera Pokreta slobodnih građana Sašu Jankovića i bio je prinuđen da se njegovo poslednje zbogom košarci održi u Atini, umesto u Beogradu. Aleksandar Vučić je tada morao da učini apsolutno sve da zadrži Dudu u zemlji, makar za to dobio i tehničku grešku, da je kojim slučajem vukao slavnog trenera za rukav, kako bi ga zadržao u zemlji. Političari i predsednici država se menjaju, ali samo je jedan Duda Ivković. Ali, Vučić to nije učinio. U vrednosnom smislu, ostavimo se sada politike, vladavine prava i slobode medija, Dudina emigracija je najveći gaf tokom vladavine šefa države i lidera naprednjaka, koja ulazi u devetu godinu.

Silno greši deo opozicione javnosti koja blati Dudu za kolaboraciju s Vučićem. Samo su im se interesi poklopili, ma kako nekome izgledalo da je i Duda završio u gondoli. „Radnički”, poslednje sportsko društvo s oreolom romantizma, čuveni krstaši, dobiće budžetsku injekciju i novu sportsku halu. To što su njih dvojica odigrali partiju šaha znači da je Vučić proprao svoju savest, a Duda spasio „Radnički”. Budimo pošteni, sve ranije vlasti pustile su sportsko društvo u kojem je Bata Živojinović trenirao boks niz vodu i pretvara se tek u nostalgična sećanja o velikanima jugoslovenskog sporta sa Crvenog krsta.

Šta je očekivala usplahirena javnost? Da Duda i Vučić jedan drugog gađaju konjima? To može da se proviđa samo pešacima. Nije Duda bio tu da se pokloni Vučiću, već se dogodilo suprotno! Otuda predviđam da će, kako se budu bližili izbori, Vučić postati tolerantniji prema političkim protivnicima, u dovoljnoj meri da ne razočara tvrdo krilo svojih birača, ali da istovremeno prikupi simpatije neopredeljenih, što ne znači da će nositi kapu kad ponovo padne sneg, već da će prorežimski tabloidi, a naročito televizije s nacionalnom frekvencijom osloboditi prostor za drugačija mišljenja, dok će mlađani parlamentarni ziloti dobiti nove testove koje će čitati, ako se već pokazalo da ih teško izgovaraju napamet.

I, ponovo o pragmatizmu. To neće značiti da će Vučića vakcinisati viškom demokratskih principa, primiće kinesku vakcinu. Biće to interes čoveka koji je postao svestan da tolika količina moći koju poseduje postaje balast, a ne olakšanje.

Komеntari7
7f87f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ostoja
"...Александар Вучић са жестоког политичког пресинга прелази на зонску одбрану..." Ovo jednostavno nije tacno. Iz prostog razloga sto iscitavanje tih politickih dogadjaja od strane Vucicevih mrzitelja ide na stetu prcepcije one dvojice pa se ne moze govoriti o nekakvoj odbrani vec o politickoj lukavosti. Mozda bi se moglo reci inteligenciji kad bi bilo originalno. "Igrao" je Tito saha sa Krlezom pa mu se vlast ogadila. Narocito kad je shvatio da ne drzi on nju nego ona njega...
Zorka Papadopolos
Uljudnost odnosa je za svaku pohvalu. Ali, ako Srbiji vlast treba da pravi opoziciju...
Бранко Ср'б Козаковић
Што се господина Стаматовића тиче, он је својевремено рекао (вест у Политици) да су регије у Србији као републике.. У сваком случају, свако ко Србију југословенише, регионализује, цепа,.. макар и матафорично, а свакако по завичајно-патриотској основи, уводи став "ми-они",.. не може имати моју подршку. Зато сам и разочаран што овај бизнисмен-политичар има толику подршку и моћ. Рекло би се да је ово друго узрок првом. Све у свему, разочаравајуће и опомињуће.
lalo
Velika nada novinarstva u Politici, Apostolovski Aleksandar davno je prerastao ulogu juniorske nade i sada igra ulogu veznog novinara cija ce kruna karijere biti konacno uskladjivanje inetersa vlasti i srbijanske opozicije koje se kad-tad mora dogoditi. Na dobrom je putu ovaj daroviti novinar koji em sto uspesno pise uspesno i drzi balans..
Rada Novi Sad
Nisam tako razumela ove susrete.Možda je i tako kako Vi vidite. Shvatila sam kao primer normalnog vodjenja politike.Može i lepo,gospodski, kako i priliči ljudima koji nekoga/nešto predvode i predstavljaju. Da se malo uljudimo i medjusobno uvažimo.Da ne budemo više kao razularna gomila inadžija! Politika je veština mogućeg. Ali ima i ona,glupost nikada ne popušta!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja