četvrtak, 04.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 25.01.2021. u 13:00 Nikola Trklja

Kad svetski mediji citiraju „Politiku”

Na stranama našeg lista objavljeni su intervjui s najvećim svetskim liderima i zvezdama iz sveta filma, sporta...
Владимир Путин (Фото AP/Mikhail Klimentyev/Sputnik)

Dok su najslavnija novinarska pera „Njujork tajms”, Asošijeted presa, londonskog „Tajmsa”, ženevskog „Žurnala” i pariskog „Soara” strpljivo čekala da dobiju svoju priliku, iz kabineta Adolfa Hitlera saopštili su da će firer razgovarati s gospodinom Predragom Milojevićem, dopisnikom beogradske „Politike” iz Berlina.

Susret s vođom Trećeg rajha Milojević je posle opisao kao zanimljiv i prijatan, ali ga to nije omelo da u svojim tekstovima razotkrije mračnu stranu nacističkog režima koji je tek počeo da preuzima sve poluge vlasti u Nemačkoj.

„Sve što ovaj čovek kaže postaje strašno važno i proročanski mudro, jer je on Hitler. Oko njegove glave spleo se oreol mesijanstva. Njegov život bio je sasvim običan. Ali u očima njegovih poklonika sve je postalo neobično i uzvišeno. Hitler je lepio malterom kuće bečkih ćifta. Hitleru se ponizno klanjaju i predano služe grofovi i baroni, baš zato što je bio radnik.

Hanibal je prešao Alpe i došao pred vrata Rima, iako nije imao pojma o geografiji. Hitler je stvarao najburniji politički pokret u Nemačkoj, iako još nije načisto ni s pojmovima iz političkog bukvara. U tome je valjda moć iracionalnog u stremljenju ljudskom. Ali, da je stvoren za vođu, vidi se i po tome što nagovara studente da se uče politici čitajući zvezde.

Džimi Karter (Fotodokumentacija „Politike”)

Čitajući svoje tabake i knjige u bibliotekama, oni bi mogli da izvuku pouke sasvim nezgodne po nacionalistički pokret.”

Zbog ovakvih britkih, ubojitih rečenica, Predrag Milojević, dopisnik „Politike”, proglašen je nepoželjnom osobom i morao je da napusti Nemačku. Otišao je u London i otuda pisao još žešće protiv nacista i njihove politike.

Iz Londona je za „Politiku”, s neizbežnom dozom engleskog cinizma, govorio i Vinston Čerčil o odnosima između Kineza i Japanaca dok su carske trupe zauzimale Šangaj i Vuhan.

„Japanci se nadaju da će imati ponovo zadovoljstvo da održavaju srećne i plodne odnose s Kinezima. Ništa ne može da ih privoli da anektiraju ni pedalj kineske teritorije. Oni su rešeni da održe neprikosnovenost i nezavisnost Kine.

Jedino što oni žele jeste obrazovanje jedne kineske vlade s kojom bi mogli da održavaju odnose dobrog susedstva. Pored toga oni ne mogu da dozvole da Kinezi rade nešto što Japanci ne vole, niti da ne čine ono što bi Japanci voleli. To je maska koju svetu pokazuje carska japanska vlada.”

Robert de Niro (Foto EPA-EFE/David Swanson)

Momčilo Jojić, reporter „Politike” i jedan od najboljih srpskih novinara, obreo se u Americi 1939. godine. Otišao je u Novi svet na nekoliko nedelja i otuda poslao u redakciju više tekstova, a među njima i razgovor s – predsednikom SAD Frenklinom Ruzveltom.

Boraveći u Vašingtonu Jojić je zajedno s tamošnjim novinarima otišao na konferenciju za štampu američkog predsednika. Kad su ušli u salu, neko je Ruzveltu rekao da je tu i jedan novinar iz Evrope, iz Beograda, a predsednik je poželeo da ga upozna i pozvao ga u svoj kabinet. Naravno, Jojić je to iskoristio i napravio intervju.

„Ruzvelt je sedeo zabačene glave i gledao me pravo u oči.

– G. pretsedniče, ovo je specijalni dopisnik „Politike” iz Beograda.

– Milo mi je što vas vidim ovde. Nadam se da vam se sviđa naša zemlja.

Zahvalio sam pretsedniku Ruzveltu na privilegiji, a on je rekao, kao stari dobri prijatelj:

– Znam da ozbiljno shvatate položaj vaše zemlje... Ništa ne brinite. Sve će biti dobro. Ja svakoga dana, svakoga časa primam telegrame iz Beograda. Sve će da se uredi, pa ćemo svi biti zadovoljni. Ništa ne brinite. Budite kao kod svoje kuće i ništa ne brinite. Sve će biti dobro...

Papa Franjo (Foto AP/Andrew Medichini)

Njegova ruka počivala je na mom ramenu, a njegove reči bile su siguran dokaz da su on i njegova zemlja gotovi da porade da svima ljudima, daleko i blizu, bude dobro. Zahvalio sam mu na prijateljskim željama, a pretsednik mi je s nekoliko reči poželeo da se u Americi osećam dobro.”

Trebalo je da prođe više od četrdeset godina pa da novinar „Politike” ponovo dobije priliku da razgovara s predsednikom Sjedinjenih Američkih Država. Jurij Gustičić, dopisnik „Politike” iz Vašingtona, zajedno s dopisnikom RTS-a, razgovarao je u leto 1980. godine s američkim predsednikom Džimijem Karterom.

Karter nije tražio da mu redakcija dostavlja unapred pitanja. Zbignjev Brežinski, savetnik za medije, samo se raspitao na koje teme bi se vodio razgovor, ali nije tražio da se unapred dostave pitanja za razgovor s predsednikom.

Američki predsednik primio je dopisnika „Politike” u biblioteci, u parteru Bele kuće odakle se pruža pogled na zelenu livadu, čuveni travnjak na kome američki predsednik dočekuje strane državnike. Dve godine pre toga na toj livadi dočekao je i Josipa Broza, koji je boravio zvaničnoj poseti SAD.

Dok je dopisnik „Politike” čekao da ga primi predsednik Karter, u sali je primetio dvojicu malih dečaka i jednu devojčicu kako bosonogi jure po sali. To su bili Karterovi specijalni gosti, deca iz njegove rodne Džordžije. Intervju predsednika SAD Džimija Kartera objavljen je uoči njegove zvanične posete Beogradu u junu 1980. godine.

Nikita Mihalkov (Foto EPA-EFE/Yuri Kochetkov)

Malo je novina u svetu koje mogu, kao „Politika”, da se pohvale kako ih citiraju svi najvažniji svetski mediji. Toga oktobarskog dana 2014. godine nije bilo ozbiljnijeg medija na kugli zemaljskoj koji nije citirao „Politiku” i reči Vladimira Putina koje je uputio američkom predsedniku Baraku Obami.

Ruski predsednik, u intervjuu koji je dao novinaru „Politike” Miroslavu Lazanskom, optužio je Ameriku da pokušava da ucenjuje Rusiju sankcijama zbog Ukrajine i upozorio da je to – uzaludno.

Agencije Frans pres javila je da je Putin za ugledni srpski dnevnik upozorio da je „vakcina protiv virusa nacizma oslabila u nekim evropskim zemljama”, Bi-Bi-Si je naglasio da je Putin u „Politici” optužio Ameriku da pokušava da ucenjuje Rusiju.

Asošijeted pres je izdvojio deo o izlazu iz najveće krize između Rusije i Zapada još od hladnog rata, a londonski „Fajnenšel tajms” Putinov nastup u „Politici” protumačio je kao „borbeno raspoloženje”. Rojters je citirao delove u vezi s tranzitom gasa, a „Los Anđeles tajms” naveo reči o neslozi velikih nuklearnih sila...

Osim ovozemaljskih smrtnika, poruke mira, ljubavi i čovekoljublja sa stranica „Politike” nedavno je uputio i lično rimski papa Franjo. Poglavar Katoličke crkve poručio je da mržnja i nasilje nisu način za rešavanje sukoba, već generišu spiralu još većeg nasilja. Nepravda se nikada ne može rešiti nepravednim postupcima, poručio je papa.

Dijego Maradona (Foto EPA/Daniel Dal Zennaro)

Ono što su danas Bil Gejts ili Mark Zakerberg, pre tridesetak godina bio je Akio Morita, prvi čovek japanskog giganta „Sonija”. U razgovoru s dopisnikom „Politike” iz Tokija, Milanom Mišićem, Morita je ispričao svoju uzbudljivu životnu priču o uspehu koji je krenuo iz podruma jedne robne kuće, razorene u bombardovanju, gde je s prijateljem otvorio radnju za popravku radio-aparata.

Nisu samo uticajni milioneri, državnici i verski poglavari bili na meti „Politikinih” novinara. Čitaoci „Politike” imali su privilegiju da čitaju razgovore s brojnim naučnicima, umetnicima i sportistima, od Dijega Maradone do Novaka Đokovića, zatim s brojnim glumačkim zvezdama poput Roberta de Nira, Džordža Klunija, Katrin Denev, Nikite Mihalkova...

Ovakve stvari svedoče o tome da rečenica da je „Politika” nacionalna institucija nije nekakva puka fraza, nego činjenica na koju su ponosne generacije njenih novinara.

Komеntari28
f5121
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Рус Михаил
У своје време моји пријатељи совјетски новинари у Београду су у многоме користили за своје извештаје у првом реду баш "Политику". Интересантан детаљ: да би што раније отпремили у Москву свој материjал, одлазили су по новине на београдску железничку станицу, где се"Политика" могла набавити чак пре отварања градских пијаца. За мене је овај лист увек био пример врхунског новинарског квалитета на светском нивоу.
Tomislav Miladinovic
Srecan Rodjendan Politiko! Podjem u prvi razred 59. i pocnem da citam Politiku. Nesto ranije poceo sam da navijam za Partizan. Krenem u prvi razred, prvi dan prilazi mi ucitelj Bora i kaze, poznajes deda Milutina iz tvog komsiluka? Odgovorih potvrdno. Od danas nosices mu Politiku kad podjes kuci posle skole. Ne mogu opisati kako sam se vazno osecao. Deda Milutinu sam dostavljao Politku ali samo posto je prvo ja prelistam. Da ne navijam za Partizan i da ne procitam Politiku to je prosto nemoguce.
Павле Ј. Павловић
Пре више од 30 година скоро сваког дана нашао сам Политику у париским киосцима да унапређем у знању очевог језика, јер сам из француске мајке. Сматрао сам њу као једне међу најбољих дневних листа у свету. И дан данас, за упореду по мени остају само немачки "Цајт" и швајцарски "Ноје Цирхер Цајтунг", јер нажалост "Фигаро", да не помињем " Монд", сасвим су квалитетно пропали. Нажалост опет, нема где да могу да купим "Политику" у Паризу. Штета. Честитам за 117. рођендан.
Blanka
Volim procitati politiku online kad se probudim u kaliforniji. Nije u redu sto cenzurise citaoce. To je veliki minus. Mene su Hrvati totalno cenzurisati. Ne mogu napisati komentar, jer su isprogramirali petlju na FB. Politika je bila najznacajniji izvor informacija za vrijeme pametnog nam Tita i Jugoslavije. Ruzvelt je uz kenedija bio predsjednik, sa osobinom ljudskog bica. To vazi i za Kartera. To objasnjava prijatno iskustvo novinara. Ovo svakako ne umanjuje znacaj Politike na Balkanu.
Спартанац
Једине новине које читам. И читаћу и даље их ако се не покваре или не постану таблоид.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja