utorak, 09.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 26.01.2021. u 20:00 Slavica Stuparušić
BISERI PRIRODE

Čari Mokre Gore

Površina od 10.813 hektara obuhvata mokrogorsku i deo kremanske kotline, jugoistočne oblasti Tare, severozapadne ogranke Zlatibora i prevoj Šargan koji se preprečio između ove dve planine
(Фото Завод за заштиту природе)

Park prirode „Šargan – Mokra Gora” u letnjoj sezoni poseti više od 80.000 turista. Naime, toliko ih se na „Šarganskoj osmici” vozi „ćirom” radi „zabave, serbez odmorišta i uživancije”, kako je, krajem 19. veka dok još ni „gvozdeni put” (pruga) nije postojao, predvideo prorok Milutin Tarabić iz susednog sela Kremna.

Sve je počelo tako što je prvo, na inicijativu Zavičajnog udruženja Mokrogoraca, 2003. obnovljen  deo stare „ćirine” pruge uskog koloseka na trasi Užice - Sarajevo, koja je 50 godina otvarala vrata u svet Mokroj Gori, pre nego što je 1974. ugašena.

Onda je na ovom lokalitetu 2004. Emir Kusturica snimao film „Život je čudo”, dopalo mu se mesto pa je na obližnjem brdu Mećavnik kupio zemlju i napravio Drvengrad ili, kako ga meštani nazivaju – profesorovo selo koje je postalo i kulturološka i turistička atrakcija.

Potom je 2005. Zavod za zaštitu prirode izdao Rešenje o prethodnoj zaštiti područja Šargana i Mokre Gore da bi se očuvala priroda i predeli oko Šarganske osmice. Uredbom Vlade 2008. zaštićeni predeo od izuzetnog značaja proglašen je za Park prirode „Šargan - Mokra Gora”. Njegova površina od 10.813 hektara obuhvata mokrogorsku i deo kremanske kotline, jugoistočne površine Tare, severozapadne ogranke Zlatibora i prevoj Šargan koji se preprečio između ove dve planine.

„Šargan - Mokra Gora stavljena je pod zaštitu radi očuvanja i unapređenja raznovrsnosti i lepote predela, bogatstva divljeg biljnog i životinjskog sveta, a posebno očuvanja ugroženih, retkih i endemičnih vrsta i visokih, starih šuma crnog i belog bora, očuvanja i održavanja kvaliteta vode, vazduha i zemljišta, objekata narodnog graditeljstva, ‘Šarganske osmice’ i etno-kompleksa ‘Drvengrad’ i primera i oblika tradicionalnog načina života, planskog uređenja prostora i održivog razvoja turizma, poljoprivrede i šumarstva, a u interesu nauke, kulture, obrazovanja i rekreacije,” stoji u obrazloženju.

Zahvaljujući zaštiti stalo se na put bespravnoj gradnji, ali i rudniku nikla.

(Foto ZZPS)

Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je 2004. kompaniji „Dinara nikl” da se na teritoriji Mokre Gore bavi geološkim istraživanjima nikla sa namerom da kasnije na toj lokaciji otvori rudnik.

Predsedništvo Srpske akademije nauka i umetnosti tada je izdalo saopštenje, koje je potpisao predsedavajući Nikola Hajdin, u kome je upozorilo nadležne da odluke o traganju za rudom nikla ne treba donositi bez konsultacija sa naučnim institucijama. Iz SANU su podsetili na istraživanje akademika Dragomira Vitorovića: „Analiza je pokazala da takva odluka donosi daleko veću štetu nego korist, jer već geološka istraživanja u predviđenom obimu – a da se ne pominje njihovo podizanje na poluindustrijski nivo, ozbiljno ugrožavaju floru i uznemiravaju faunu, narušavaju izgled područja i degradiraju osnovne prirodne vrednosti i resurse, kao i da eksploatacija sličnih, siromašnih ruda, pretvara zelene površine u Mesečeve pejzaže”. SANU je takođe upozorio na to da se „u većini razvijenih zemalja prljava tehnologija prenosi u nedovoljno razvijene zemlje.”

(Foto Milan Janković)

Kusturica je tada izjavio za Rojters: „Svim sredstvima ćemo odbraniti ovo devičansko zemljište od onih koji bi da unište prirodu, pokupe pare i pobegnu”.S pravom, jer zaštićeno područje zahvaljujući specifičnoj geološkoj podlozi i klimi naseljava raznovrsan biljni i životinjski svet. Prisutno je više od 700 vrsta biljaka. To pre svega podrazumevalo bujne četinarske šume. U mestu Jejinjak raste džinovska jela visoka više od 50 metara, prečnika 1,30 metara. U krošnjama drveća se vešto skrivaju veliki tetreb, orao zmijar, planinska senica, ukupno 60 vrsta ptica od kojih je 58 zaštićeno po raznim osnovama. U šumama ovog kraja je dom divokoza, vidri, vukova, medveda…

(Foto ZZPS)

Među objektima geonasleđa po atraktivnosti se izdvajaju kanjon Belog Rzava, klisura Suvog potoka, prerast Đavolja pećina i Hajdučka pećina, vrtače na Ljutom polju, tresave Vračarića jezera. Brzaci i vodopadi Veliki i Mali Skakavac na reci Kamišni plene.

Mokrogorski kraj baštini i redak prirodni dragulj – lekovite vode Najpoznatiji izvor „Bele vode” slučajno je otkriven, posle izlivanja Kamišine 1994. Zovu ga i izvorom Svetog Jovana Krstitelja. Sada se ovde nalazi i prelepa crkva posvećena ovom svecu. Zatim „Radovanova voda” koja je slana, sumporna „Glišova voda”...

Interesantni su nalazi fosilnih ostataka korala, morskih zvezda, školjki… praistorijskog mora Tetisa.

Uređenim pešačkim i biciklističkim stazama, dužine 150 kilometara, može se obići veliki deo Parka kroz koji je u rimsko doba vodila kaldrma.

Komеntari3
ffc51
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Митра
Наши природни ресурси су на земљи и нема потребе копати под земљом и тражити благо које нам је већ дато на дохват руке. Мећавник треба да буде узор како се користи "рудно" богатство и наук како се исто брани.
Radomir
Kada se pomene Šargan setim se mog dede Dragutina Bovanovića, mašinovođe, koji je vukao ćiru čuvenom osmicom. Mokra Gora, je za mene nerazdvojna od Emira Kusturice, koji neprestano sanja i ostvaruje svoje prelepe snove.
Наша а светска
Људи чине посао!!! Речице Старе планине су одбрањене као што се на Мокрој гори не копа руда никла. Шта ће бити са манастиром Троношом и реком Дрином кад Рио Тинто почне да експлатише рудник литијума?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja