utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 26.01.2021. u 20:00 Milica Dimitrijević

I protagonista i usamljenik

Ješa Denegri, Srđan Marković, Vesna Kruljac i Gordana Stanišić iscrpno i znalački bave se kompletnim opusom Lazara Vozarevića u mnogografiji njemu posvećenoj
„Кнегиња на коњу”, 1963., „Царица”, око 1960.

Moj dugogodišnji napor bio je otimanje iz zahteva sredine da bih spoznao i odgovorio zahtevima vremena. Ovim citatom, rečenicom koju je 1964. za NIN izgovorio Lazar Vozarević, govoreći o svom stvaralačkom usmerenju i stremljenju, počinje tekst Vesne Kruljac, jedan od četiri koja se nalaze u nedavno objavljenoj monografiji o ovom našem velikom slikaru, a u izdanju Vujičić kolekcije (2020). Pored nje tu su i Ješa Denegri, Srđan Marković i Gordana Stanišić (dobitnica nagrade „Lazar Trifunović” za 2020, upravo za tekst u ovoj mnogografiji) – kao vrsni poznavaoci Vozarevićeve umetnosti, uz Alendandru Mirčić, koja je bila zadužena za biografske i bibliografske podatke.

Naslovna stranamonografije

Svi zajedno učinili su da ovaj poduhvat bude vredan pažnje. Ne samo da je dat opšti idejni kontekst i duh vremena u kojem je Vozarević, jedan od naših najznačajnijih posleratnih umetnika, stvarao svoja, ma u kojoj da je fazi, prepoznatljiva dela već su detaljno analizirane markantne činjenice koje nam pomažu da se uklopimo u njegov koordinatni sistem i poseban motivski, koloritni i kompozitni univezum. A to su pripadništvo Decembarskoj grupi, doba enformela i postenformela i njegov crtački opus. Vrednost ovome dodaje 214 reprodukcija njegovih dela iz svih stvaralačkih mena i različitih kolekcija, uz naslovne strane brojnih izložbenih kataloga, prateću dokumentarnu građu i obilje privatnih fotografija, što predstavlja jedan od najsveobuhvatnijih pregleda njegove umetničke i lične zaostavštine.

Denegrijev istorijsko-koncepcijski pregled daje uvodne smernice kada su u pitanju Vozarevićevi umetnički naumi, i to kroz neizbežan i bitan istorijski i problemski kontekst, odnosno ukazivanje na, za Vozarevića nezaobilaznu, simbiozu drevnog nasleđa Vizantije i savremenog kulta Pabla Pikasa i kretanje od postkubističke figuracije ka enformelu i na kraju razdoblju postenformela. Markovićev fokus je Vozarevićev boravak u Decembarskoj grupi, sačinjenoj od slikara najrazličitijih individualnosti (kako autor evocira reči Alekse Čelebonovića), i značaj koji to ima u njegovom umetničkom određenju, posebno u odnosu na dešavanja na međunarodnoj sceni, čiji je bio učesnik, uz iscrepnu analizu pojedinačnih dela. Vesna Kruljac bavi se Vozarevićevom enformelnom i postenofrmelnom fazom, periodom od 1960. pa do 1968. Poredeći naša i inostrana umetnička kretanja tih stilskih pravaca, opsežno daje pregled beogradskog enformela, ističući Vozarevićenu protagonističku, ali usamljeničku poziciju u njemu i njegov pristup samoj tehnici, kao i njegovu ezoteričnu i geometrizovanu postenformel poetiku – sve upotpunjeno konkretnim primerima radova. Pišući o njegovim crtežima, Gordana Stanišić osvetljava poziciju linije i tačke u njegovom stvaralaštvu, ali i ikonografske i metodološke transformacije kroz koji je ovaj vid njegovog izraza prolazio, uz pregled prepleta njegovih izlagačkih aktivnosti i crtačke produkcije i njihovih tumačenja.

Biografski podaci podsećaju da je Vozarević rođen 1925. u Sremskoj Mitrovici i da je Akademiju (danas Fakultet) likovnih umetnosti u Beogradu završio 1948. na Slikarskom odseku, gde je primljen je 1961. na mesto docenta. Pored članstva u pomenutoj Decembarskoj grupi, Vozarević je bio i član Jedanaestorice, grupno je izlagao od 1951, prvi put samostalno 1952. u Beogradu, zatim su usledili Pariz, Novi Sad, Zagreb, Njujork, rodna Mitrovica (gde se nalazi i njegova memorijalna galerija, čija kolekcija predstavlja najkompletniji pregled njegovih dela), Venecija, Bari, Rim, Brisel. Dobio je tri nagrade (među njima i Oktobarske nagrade grada Beograda 1959), dela mu se nalaze u mnogim javnim i privatnim kolekcijama i u zemlji i van nje. Pored slikarstva bavio se mozaikom, crtežom, ilustracijom, a izvedeni mozaici mogu se videti u Beogradu – hotel „Metropol”, Vojnotehnički institut i Dom omladine.

Preminuo je 1968. u Beogradu od posledica trovanja krvi, izazvanog isparenjima hemijskih sredstava sa kojima je eksperimentisao u ateljeu na Starom sajmištu. O njegovom radu pisali su naši najeminetniji likovni kritičari i istoričari umetnosti.

Komеntari0
9288e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja