utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 26.01.2021. u 21:08 Ljiljana Petrović
TV AUTORI

Trka na sto metara u lavirintu

To vam je rad na televiziji. Sklapanje serije je težak posao, morate biti fanatik da bi ga preživeli. Znam da saradnicima često bivam nepodnošljiv, ali radim ono u šta verujem, smatram se obaveznim da od saradnika izvučem najviše što se može. Kada se posao završi većina mi oprosti, a prijateljstva se prekale, kaže reditelj Slobodan Šuljagić, reditelj nove serije „Neki bolji ljudi”
Слободан Шуљагић (Фото лична архива)

Reditelj Slobodan Šuljagić kaže da je snimanje TV serije i muka i veselje, pogotovo ako se doživljava kao kreativan posao, a ne egzekucija. Komedija podrazumeva preciznost i „džeziranje”, dobro uštimovanu improvizaciju, ako tako može da se kaže. TV serija deluje komotno i široko, ali, zapravo, ima svoja ograničenja, vreme strogo limitirano za opširnu priču i ponekad mu se čini da trči trku na sto metara u lavirintu. Sve je u međusobnim suprotnostima koje treba učiniti logičnim.

Slobodan Šuljagić je kreirao i režirao mnoge poznate serije, između ostalih, „Ljubav i mržnja”, „Ljubav, navika, panika...    „Najbolje godine”, „Srećni ljudi”, „Volim i ja nerandže, no trpim”, „Nek` ide život”…Neke od njih u saradnji sa drugim rediteljima. Bavio se i pedagoškim radom na Akademiji umetnosti u Beogradu, bio glavni reditelj KUP RTS-a, art direktor TV Pink. Sarađivao je sa mnogim TV stanicama iz regiona. Njegova nova serija „Neki bolji ljude”, posle premijere na Superstar TV, uskoro će biti prikazana i na TV Pink.

Za početak, pitamo ga da objasni naziv – ko su to neki bolji ljudi?

– To je model postojanja kojem svi težimo – kaže Šuljagić. – Ponekad nam uspeva, češće ne. Kao što znamo, život je nepredvidljiv, svakodnevno nas iznenađuje. Upravo zato je uzbudljiv i naporan, ali zanimljiv, pogotovo za osmatranje sa strane. U stvari, najatraktivnija je pozicija gledaoca. Gledajući naše junake, gledalac istražuje svoje emocije i kroz katarzu ih oplemenjuje. Rađa se empatija. Neki bolji ljudi su naši gledaoci.

Šta Vas je motivisalo da snimite još jednu porodičnu seriju?

– Termin porodična serija, po mom mišljenju, nije žanrovska odrednica, vezuje se za zajedničko gledanje. Ekran je vrsta ogledala. Svako odabira lik koji ga zastupa. S obrzirom da je realnost uglavnom monotona, ubrzanje koje pruža dramska igrarija je privlačno. Prepričavajući i analizirajući viđeno jačamo otupljenu komunikaciju, preispitujemo sebe. Ovakvi TV programi, ukoliko izbegnu stereotipe, osim zabave, nude i kolektivnu terapiju. Lekoviti su...

Iz serije „Neki bolji ljudi”

Šta je Vaša umetnička ideja-vodilja? Šta znači biti kreator serije?

–  Obaveza kreatora je da osmisli određeni projekat, zainteresuje producente, okupi aktere i da u zadatim produkcionim okolnostima tokom realizacije svi budu na liniji osnovne ideje. Ja sam po vokaciji, pre svega, reditelj i ta me logika određuje i kao kreatora. Saradnicima ispostavljam precizne zahteve, definišem filmski jezik koji ćemo koristiti, način rada sa glumcima, donosim konačne odluke kod svih pitanja koje se tiču izgleda serije. Svakodnevno prisustvujem snimanju, a uveče završavam u montaži, gde učestvujem u obradi svake scene, kao i sklapanju epizoda. Pa obradi tona, postavljanju muzike, kolor korekciji... Trudim se da podstičem kreativnost i da se borim protiv opštih mesta. Pratim premijerno emitovanje, izvlačim zaključke...  Osnovna ideja mi je, ili bolje rečeno želja, je da osmislim alternativnu realnost u koju će publika poverovati.

Rad na seriji je težak posao, morate biti fanatik da bi ga preživeli. Znam da saradnicima često bivam nepodnošljiv, ali radim ono u šta verujem, smatram se obaveznim da od saradnika izvučem najviše što se može. Kada se posao završi, većina mi oprosti, a prijateljstva se prekale.

U 2019. godini je snimljeno više od 23 serija, a i prošle godine, da nije bilo korone, taj trend bi se nastavio...

– Pre dvadesetak godina domaći igrani program je gotovo iščeznuo sa naših ekrana. Pretila je opasnost da jedini TV posao za glumce bude sinhronizacija animiranih filmova. Srećom, to se nije dogodilo, publika je odbranila TV serije. Danas imamo sasvim drugačiju sliku kao posledicu sistemske podrške i tržišnih potreba.

Kako gledate na to što se danas mnoge serije snimaju po stranim licencama. Da li u takvim serijama ima prostora za autorsku i rediteljsku kreativnost?

–  Franšize su televizijski korov koji izvlači energiju mnogih talentovanih autora i glumaca.

Može li tekst pisan za TV pretendovati na status literarnog dela, a koliko klasično shvaćena književnost podleže TV adaptaciji?

–  Naravno, ali  scenario, kao nezavisno izdanje bi, po mom mišljenju, teško uspostavio komunikaciju sa širom čitalačkom publikom. Možda nisam u pravu, jer kada sam pokrenuo i uređivao „TFT”, časopis koji je analizirao fenomene teatra, filma i televizije, svaki broj je počinjao jednom scenom iz tekuće filmske ili TV televizijske produkcije i taj segment je bio jako čitan. Svojevremeno sam želeo da svaku epizodu „Ljubav, navike, panike” preobrazim u strip. Nažalost, ostalo se na lepoj ideji... Ali, ko zna. Možda se nađe neko ko bi bio spreman da se priključi ovom projektu?!

Kojim žanrovima televizija može najbolje da štiti, jača i širi nacionalni kulturni identitet?

– Igranim programom, jer on ima najdalji domet i najveći uticaj na auditorijum.

Iz serije „Ljubav ispod zlatnog bora”

Krajem prošle godine ste snimali i „Ljubav ispod zlatnog bora”? To je serija?

– Da. Završili smo snimanje pre nekoliko nedelja i sada se radi postprodukcija. Pre dan-dva u montaži je postavljena „prva ruka” sedme, od deset epizoda. To je romantična komedija sa elementima trilera. Glavne uloge igraju Katarina Radivojević, Marijana Mićić, Ivan Tomić i Marko Marković. Serija je snimljena na Zlatiboru, izuzev nekoliko početnih „beogradskih” scena. Koproducenti su TV Pink i Telekom.

Jedno vreme ste bili art direktor i urednik igranog programa TV Pink. Koji je vaš status danas?

– Art direktor i urednik igranog programa Pink bio sam od 2002. do 2012. godine. Na Pink sam prešao sa RTS-a, gde sam prethodnih sedamanest godina radio kao glavni reditelj u Kulturno-umetničkom programu. Onda se igrani program na nacionalnoj televiziji gotovo ugasio i to je bio moj motiv za prelazak u privatni sektor. Takođe sam želeo da se iskušam u meritornom, tržišnom sistemu u kome su rezultati neposrednije vezani za status. Pink je ubrzo pokrenuo igrani program i već u početku postigao uspeh koji je, do tada, predstavljao jedan od monopola nacionalne kuće. RTS je, posle izvesnog vremena, odgovorila revitalizacijom igranog programa, delimično i zbog pritiska javnosti. Tako je počelo programsko nadmetanje u koje su se uključile i ostale TV kuće sa nacionalnim frekvencijama. Ta utakmica je dovela do produkcione ekspanzije pa je igrani program spasen. Danas vodim „Panikafilm”, ali sarađujem i sa drugim produkcijama

I da li ste zadovoljni, kao profesionalac, onim što ste do sada postigli?

– Uvek sam davao sve od sebe, snimao sam serije u više država, na neke sam jako ponosan, nijedne se ne stidim. U ovom poslu, profesionalca određuje poslednji projekat ili čak naredni, kako kažu u Holivudu. To je surovo, ali pravedno.

Da li je tačno, kako pojedine novine pišu, da vas je češka televizija angažovala da snimite humorističku seriju o životu tokom epidemije virusa korona?

– Ne. Nisu me zvali, ali bih prihvatio. Smatram da je ovo vreme inspirativno i da je humorna distanca legitiman metod za preživljavanje. Ako se branimo TV programom, sitkom je prigodan žanr.

Ne plašite se virusa korona?

–  Plašim se! Radim sa velikim brojem ljudi, pri tom glumci tokom generalnih proba i snimanja ne mogu da nose maske, što povećava rizik. Tokom snimanja „Nekih boljih ljudi” i „Ljubavi ispod zlatnog bora” insistirao sam na apsolutnom poštovanju epidemioloških mera. Verujem u medicinu i mislim da će nas vakcina osloboditi ove pošasti. Ali do tada treba nositi masku. Ja je ne skidam od marta meseca.

O seriji „Neki bolji ljudi

„Neki bolji ljudi” porodična je serija čiji su glavni junaci članovi porodica Urošević i Graovac. Tri generacije pod jednim krovom, u komšijskim stanovima, predstavljaju idealan okvir za sukobe generacija i sistema vrednosti, ali i fini humor. Zgode i nezgode bračnog života, muke odrastanja, porodični i egzistencijalni problemi – sve to prati život porodice Urošević – Graovac kroz 66 epizoda.

Angažovano je više od stotinu glumaca.

Komеntari0
57f2a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja