subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 27.01.2021. u 19:06 Boško Jakšić

Prva arapsko-izraelska vojna koalicija

Poslednji poklon Donalda Trampa Tel Avivu – uključenje njegove armije u Američku centralnu komandu u Kataru
Израелци у војним операцијама заједно са арапским трупама (Фото EPA-EFE/Alaa Badarneh)

Donald Tramp je četiri godine svog predsedničkog mandata upotrebio da iskaže ogromnu privrženost desničarskoj politici izraelske vlade, a vreme će pokazati da li je jevrejskoj državi naneo više lošeg nego dobrog.

Omogućio je premijeru Benjaminu Netanijahuu gvozdenu kontrolu nad okupiranom palestinskom zemljom, čime je udaljio perspektive pregovornog rešenja najdužeg konflikta savremenog sveta. Niko se, sem Trampa, od njegovih prethodnika nije odlučio da prizna Jerusalim kao večnu i nedeljivu prestonicu Izraela, da američku ambasadu iz Tel Aviva preseli za Sveti grad, da prizna aneksiju okupiranog sirijskog Golana, da pruži legitimitet jevrejskim naseljima na Zapadnoj obali.

Tramp je ukinuo donacije Agenciji UN za pomoć palestinskim izbeglicama, a četiri arapske zemlje naveo da uspostave pune diplomatske odnose sa Izraelom. Njegov poslednji poklon je integrisanje izraelske armije u Američku centralnu komandu (CENTCOM) čije je sedište vazduhoplovna baza Udeid u Kataru. Izrael se tome dugo nadao. Jevrejski lobisti pritiskali su da se Izraelske odbrambene snage (IDF) uključe u CENTCOM kako bi se izraelska bezbednost uvezala sa američkom, ali administracije pre Trampove su to izbegavale računajući na osetljivost svojih arapskih saveznika.

Komandant CENTCOM-a, general Frenk Mekenzi, može slobodno da obilazi arapski region i da dobija važne obaveštajne podatke koje će deliti sa Izraelom. I u vreme kada je IDF bio van strukture Centralne komande, bio je veoma prisutan u donošenju američkih strateških odluka na Bliskom istoku, poput prvog zalivskog rata kada su Iračani proterani iz Kuvajta.

General Norman Švarckopf, komandant američke Centralne komande u periodu 1988–1991, ponosno je posle operacije Pustinjska oluja poručivao izraelskim liderima da je u njihovo ime uništio iračku armiju.

Tramp je sa zadovoljstvom formalizovao ulazak Izraela u CENTCOM čime mu je omogućio da pod kišobranom američke Centralne komande učestvuje u vojnim operacijama zajedno sa arapskim trupama. Odluka je umnogome doneta zahvaljujući normalizaciji odnosa Izraela sa Emiratima, Bahreinom, Sudanom i Marokom. To što će vojne aktivnosti ubuduće morati da usklađuju i sa Izraelom, neke Arape stavlja u neugodnu poziciju. Posebno Saudijsku Arabiju, Kuvajt i Katar koje već imaju vojnu koordinaciju sa snagama SAD raspoređenim na njihovim teritorijama pod komandom CENTCOM-a.

Uključivanje Izraela u Centralnu komandu podrazumeva jačanje pritisaka na priznavanje jevrejske države od arapskih zemalja koje to još nisu učinile. Država koju su do juče napadali kao okupatora arapske zemlje najednom postaje saveznik i zaštitnik njihovih režima.

Centralna komanda je najmoćnija vojna snaga na Bliskom istoku. Formirana je 1983. kako bi se ojačali američki kapaciteti u vreme širenja iračko-iranskog rata i za blokiranje posledica sovjetske invazije Avganistana. U kasnijoj fazi, kada je pokrenut rat protiv terorizma, CENTCOM je postao odgovoran za operacije u Iraku, Siriji, Avganistanu i Zalivu. Strateške ciljeve komanda je dobijala direktno od Pentagona.

Pridruživanje Izraela tim snagama čini IDF aktivnim elementom američkih vojnih operacija po regionu koje bi – kao u slučajevima Irana ili Gaze – mogle da se vode pod znakom rata protiv terorizma.

Kako bi se Arapi ponašali u nekom od takvih scenarija? Zemlje koje su priznale Izrael ne bi imale dileme da treba da se pridruže operacijama „arapsko-izraelskog NATO-a” kojim upravlja Amerika. Uostalom, politička i ekonomska normalizacija deluje kompletno tek sa vojnom normalizacijom. Trampovim mirovnim planom, poznatim kao Posao veka, ključna arapska pitanja, uključujući i palestinsko, bila su prepuštena Vašingtonu koji je sve to koristio u najboljem interesu – Izraela. Ono što se zove kolektivna bezbednost Arapa odlazi u prošlost. Nastupa izraelsko-arapska kolektivna bezbednost.

„Smanjivanje tenzije između Izraela i njegovih arapskih suseda je, prema Avramovom sporazumu, otvorilo stratešku priliku za Sjedinjene Države da ujedine svoje partnere protiv zajedničkih pretnji na Bliskom istoku”, saopštio je Pentagon.

Stvorena je prva izraelsko-arapska koalicija protiv Irana. Džo Bajden je za pregovore sa Teheranom, ali sada barem zna da raspolaže moćnijom silom ukoliko se odluči na oštriju konfrontaciju sa ajatolasima. 

Komеntari1
3e9d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tika
Jedini pravi neprijatelj bogatih zalivati Arapskih zemalja su Šiti, tj. Iran, Huti-Jemen i muslimana braća. Izrael je više istorijski nego pravi neprijatelj. Više im odgovara kao saveznik ne samo vojni . Ali ne mogu to javno baš da pokažu zbog širokih narodnih masa. Pozdeav iz Rijada.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja