Evropska unija u jeku pandemije virusa korona, razrađuje permanentni program biološke odbrane od eventualnog sledećeg nasrtaja patogenih virusa: poznatih ili nepoznatih. Novi bioodbrambeni program biće trajni poduhvat privatnog biznisa i javnog sektora. Nećemo više biti nespremni pred virusima, saopštila je juče Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije (EK) u obraćanju učesnicima 51. (virtuelnog) samita Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa. EU istovremeno ne odustaje od svojih oročenih „zelenih” planova za budućnost od 2030. do 2050. godine, ali se veoma pita o profilu poslovnih planova pojedinih firmi koje su više nego profitirale u ovoj pandemiji, poručila je Fon Lajenova. Uloga digitalnih platformi u nedavnom upadu demonstranata na Kapitol hil, i ponašanje farmako-firmi proizvođača vakcina primeri su koje je fon der Lajenova poimenično spomenula juče. Odluka „Tvitera” da suspenduje nalog Donalda Trampa, ipak predstavlja ozbiljno mešanje u slobodu izražavanja, te kao takva nikako ne bi smela da bude zasnovana samo na pravilima pojedinačne kompanije, naglasila je Fon der Lajenova.

„Pojedine globalne kompanije stekle su isuviše veliku društvenu ulogu i moć tokom pandemije korone. Digitalne megafirme moraju da snose odgovornost ne samo za promociju slobode govora i poslovne konkurencije, već i za uticaj koji imaju na demokratiju, bezbednost i kvalitet informacija javnosti. Od digitalnih firmi očekujemo daleko veću otvorenost, posebno oko načina na koji su postavljeni njihovi algoritmi. EU je spremna i poziva novu američku administraciju da zajedničkim snagama formulišemo pravila za digitalne platforme: od zaštite podataka do zaštite strateških infrastruktura, pravila koja bi važila za ceo svet. Evropa je istovremeno spremna da se postavi kao globalna raskrsnica za razvoj veštačke inteligencije”, predložila je Fon der Lajenova. Na njenom „tapetu” našle su se juče i neimenovane kompanije, proizvođači cepiva protiv korone.

„Firme koje su na talasu silnih investicija EU u rekordnom roku proizvele vakcine, sada moraju poštovati svoje ugovorne obaveze. Moraju dostaviti cepiva”, upozorila je Fon der Lajenova.

Viziju sveta u doba korone i staze izlaza iz dvostruke zdravstveno-privredne krize, iz ugla najjače evropske ekonomije predstavila je odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel.

Pandemija korone dovela je svet u egzistencijalnu krizu, i razgolitila slabosti razvijenog sveta, upozorila je juče Merkelova. Kancelarka nije krila dilemu oko toga da li je svetu sada neophodan „kapitalizam svih aktera” paradigmi koja je i naslov najnovije knjige Klausa Švaba, osnivača SEF-a. Treba li nam bolji kapitalizam, ili odlučnost i energija da sprovedemo ono čemu smo se odranije obećali, upitala je Merkelova. Prema njenom uverenju, pandemija je ukazala da je svet međusobno toliko isprepleten i povezan, da okretanje samo sebi i svojim temama, danas nije deo recepta za izlazak u postkovid svet.

„Vreme je za ozbiljna preispitivanja. Jedna od neminovnih tema je i pitanje suvereniteta koje je u žižu došlo sa lomom globalnih lanaca snabdevanja od izbijanja pandemije. Naime, ako smo godinama živeli u uverenju da je kod nas sve kako treba i podmireno, oslonjeni na lance snabdevanja nekim strateškim artiklima sa strane, ova kriza otvorila je pitanje koliko je solidan sadašnji privredni i industrijski globalni poredak”, naglasila je Angela Merkel.

Nemačka kancelarka poručila je razvijenim zemljama da se ne zanose da će ako vakcinišu samo svoje stanovništvo, biti imune od globalne pošasti koja očigledno menja svet. Bogatiji deo sveta mora da pruži više zemljama u razvoju i podstakne distribuciju vakcina svima, kazala je Merkelova.

Pitanje je da li velike, uspešne firme na zajedničkom putu sveta iz kovid krize, treba da steknu novu ulogu, i onda kakvu. Vaganje odnosa država, kompanija i civilnog sektora, večno je pitanje, procenila je Merkelova.

U kratkom osvrtu na međunarodnu scenu, ona je naglasila da je  veoma zadovoljna nedavno postignutim trgovinskim sporazumom EU–Kina koji unosi „novi kvalitet u naše odnose”.

„Predsednik Si Đinping i ja slažemo se oko značaja globalne uloge G-20, kao i nužnosti multilateralizma u međunarodnim odnosima. Nismo sasvim na istim talasnim dužinama, kada se u okviru teme multilateralizma postavi pitanje gde je crta koja označava mešanje u unutrašnje teme drugih”, objasnila je nemačka kancelarka.

A, francuski predsednik Emanuel Makron juče je bio siguran da sve ukazuje na to da svet ulazi u novu eru globalizacije.

„Kapitalizam i tržišna ekonomija pokazali su se u prethodnim vremenima kao uspeh, ali ta era je iza nas. Taj model postaje neprimeren novonastalim izazovima. Preobražaji globalnog poretka u eri četvrte industrijske revolucije, klimatskih promena, pandemije... postaju nužnost. Ipak, verujem da će privatna svojina, saradnja kao princip udruživanja i odbrana individualnih i kolektivnih sloboda, ostati parametri ljudskog društva i u postkovid budućnosti”, izjavio je Makron, juče na virtuelnom samitu SEF-a.