petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 28.01.2021. u 12:02 Milica Dimitrijević

Kandidati izložili programe

Nela Tonković, Marijana Kolarić, Slobodan Nakarada i Branko Popović, koji su se javili na konkurs za direktora MSUB, odgovarali su i na pitanja članova UO muzeja
Са јавне седнице УО МСУБ (Фото: Бојана Јањић/МСУБ)

Četvoro kandidata koji su se javili na konkurs za mesto direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu – Nela Tonković, Marijana Kolarić, Slobodan Nakarada i Branko Popović – predstavili su juče pred članovima Upravnog odbora muzeja svoje planove i programe rada ove ustanove, nakon čega su im članlovi UO – Vladislav Šćepanović, predsednik, Nikola Kolja Božović, Aleksandar Leka Mladenović, Sanja Poštić i Svetlana Mitić – postavljali pitanja.

Nela Tonković, istoričarka umetnosti, nedavno smenjena direktorka Narodnog muzeja u Šapcu, predložila je menadžerski plan, čija je vizija da muzej postane regionalni predvodnik u stvaranju najboljeg okruženja za razumevanje umetnosti i društva u kojem ona nastaje. Istakla je važnost intersektorskog povezivanja i koprodukcije, i naglasila mogućnost dodavanja aneksa zgradi na Ušću, gde bi se održavale blokbaster i druge izložbe, a imajući u vidu potrebe stalne postavke, čiji unapređeni koncept predlaže u smislu uvođenja elemenata filma i književnosti. Govorila je o potrebi sprovođenja pisane politike akvizicija koja, prema njenom mišljenju, nedostaje, i naglasila da je neophodno unaprediti zastareo muzejski sajt, na kojem ne postoji digitalni pristup kolekciji, niti dostupnost svih izdatih kataloga, kao ni godišnjih izveštaja o radu. Dodala je da bi trebalo osnažiti volontersku službu i poraditi na korporativnom donatorsvu, edukaciji i aktivaciji posebno mlađe publike.

Marijana Kolarić, istoričarka umetnosti, direktor i kustos galerije „Novembar”, svoju strategiju koncipirala je kroz analizu značaja same istitucije i poziciju direktora po ugledu na Miodraga B. Protića, dok bi smernice razvoja nakon rekonstrukcije zgrade na Ušću trebalo da se kreću u pravcu interaktivnijeg, angažovanijeg i savremenijeg odnosa prema publici kroz više tačaka pristupa. Muzej vidi kao snažni stvaralački centar i mesto učenja koje privači raznoliku domaću i stranu javnost, i podstiče kritičko razmišljanje o savremenim umetničkim praksama i snažno sarađuje sa muzejima u zemlji i inostranstvu, posebno digitalno u vreme epidemije, afirmišući internacionalno i kolekciju i domaću stvaralačku scenu, kojoj bi trebalo da bude podrška. Kako je dodala, neophodno je unapređenje programa, između ostalog i kroz saradnju sa privatnim sektorom, javnim i strukovnim udruženjima, unapređenje ljudskih resursa, kao i revizija i dopuna kolekcije i njena digitalizacija, kao i eventualna izgradnja uslužnog objekta u smislu kafea izvan zgrade.

Slobodan Nakarada, nekadašnji vršilac dužnosti direktora ovog muzeja,

rekao je da je muzej jedna od najznačajnijih ustanova kulture u zemlji, da bi trebalo da bude glavni generator ideja za koja je dobio mandat i da je bitno promeniti kocept funkcionisanja muzeja posebno imajući u vidu pandemiju zbog koje će neko vreme blokbaster izložbe biti nemoguće organizovati. On smatra da je politika ušla u kulturu i da postoje partikulatni interesi, pa i oni u pravcu komercijalizacije sa kojima se nikada nije slagao, da pozicija vršioca dužnosti nije najpodesnija za rad muzeja jer je ograničavajuća, a da nužno direktor ne mora biti istoričar umetnosti već osoba koja dobro poznaje njegovo funkcionisanje, pri čemu bi trebalo izbeći i mikromenadžment nad muzejom od strane UO. Istakao je da je ponosan na zgradu koju je ponovo otvorio, zaradu koja je ostvarena izložbom Marine Abramović, na svoju nekadašnju saradnju sa glavnim kustosom i stručnim timom, ali je naglasio i potrebu kadrovskog upaređenja, posebno u pogledu stručnog tima i edukacije publike, digitalizaciju i katalogizaciju zbirke, razrešenje pravnog statusa Legata Zorić-Čolaković i širenje depoa. Dodao je da eventualni restoran ne sme biti na uštrb izlagačkog prostora, već bi trebalo ići na multifunkcionalni spoljni objekat.

Branko Popović, pozorišni režiser i teoretičar performativnih i vizuelnih umetnosti, čiji se veći deo profesionalne karijere odvijao u inostranstvu kroz različite umetničke projekte i saradnju sa brojnim inostranim muzejskim institucijama, istakao je da je upoznat sa stručnim timom muzeja i da je njegov cilj da se muzej izdigne u rang relevatne institucije na regionalnom planu i promeni njegova lokalna percepcija, uzrokovana brojnim problemima koji prate njegovo funkcionisanje. Naglasio je da se u svom planu nije bavio domaćim karakterom birokratko-menadžerske dimenzije rada i da njegova zamisao prevazilazi okvire bavljenja baštinom i kolekcijom, kao i da nije usmeren na tržišnu strategiju već je reč o ostvarivanju kontinuiteta prikazivanja kolekcije ali u inovativnom izložbenom smislu, prilagođeno različitim prostorima muzeja, uz ozbiljnu finansijsku strategiju, ne korporativnu već donatorsku. Istakao je istorijsku važnost novih umetničkih praksi i aktuelnih tendencija na prelazu vekova u progresivnim muzejima, kao i nove modele organizovanja, usko povezane sa društvenim pokretima, fenomenima i aktivizmom, uz internacionalizaciju i shvatanje umetnosti kao proizvodnju novih oblika znanja.

Vladislav Šćepanović je za Tanjug rekao da je prijatno iznenađen programima kandidata, da je reč o različitim konceptima i da će svaki član UO proslediti svoje mišljenje Ministarstvu kulture i informisanja.

Podsetimo, prema članovima 35. i 37. Zakona o kulturi, UO je dužan da u roku od 30 dana od dana završetka konkursa dostavi osnivaču, odnosno Ministarstvu kulture i informisanja, obrazloženi predlog liste kandidata, sa mišljenjem o stručnim i organizacionim sposobnostima svakog kandidata. Ministarstvo dalje predlaže Vladi Srbije, kao osnivaču, imenovanje direktora sa liste. Ako ministarstvo ne prihvati predloge sa liste, dužno je da o razlozima za to obavesti vladu. Javni konkurs nije uspeo ako upravni odbor utvrdi da nema kandidata koji ispunjava uslove da uđe u izborni postupak o čemu je dužan da obavesti osnivača, ukoliko osnivač ne imenuje direktora ustanove sa liste, odnosno ako ministarstvo ne predloži nijednog kandidata sa liste. Osnivač može imenovati vršioca dužnosti direktora ustanove bez prethodno sprovedenog javnog konkursa, u slučaju kada direktoru prestane dužnost pre isteka mandata, odnosno kada javni konkurs za direktora nije uspeo.

Komеntari1
044a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Насатавља се агонија уметника и тиранија теоретичара уметности - историчара уметности. Само један аутентични ствараоц уметник у мору некаквих теоретичара уметности у трци за место директора једне институције која се гле чуда бави уметношћу, апсурд друштва у коме живимо. Уметник је данас не само маргинализован већ је и сведена на мануелце пуке физичке извршиоце радова. Оваква пракса која траје деценијама приморава ликовне уметнике да одбаце институције назови културе и пређу у авангарду -улицу

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja