ponedeljak, 08.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 28.01.2021. u 12:04

Norveški fond zaradio 123 milijarde dolara

(Pixabey)

OSLO - Norveški suvereni imovinski fond, najveći na svetu sa vrednošću od 1,3 biliona dolara, zaradio je od povrata na ulaganja 1,07 biliona norveških kruna (122,7 milijardi dolara) u 2020. godini. Fond je saopštio danas da je to drugi najviši iznos zarade u njegovoj 22-godišnjoj istoriji, prenosi Rojters.

„Uprkos tome što je 2020. godinu obeležila pandemija, to je bila još jedna dobra godina za fond. Ipak, visok povrat na ulaganja nas takođe podseća da bi tržišna vrednost fonda u budućnosti mogla značajno da se promeni”, naveo je u saopštenju Ojsten Olsen, guverner norveške Centralne banke koja upravlja Fondom.

Povrat na ulaganja bio je 10,9 procenata prošle godine. Ovakvom rezultatu je najviše doprineo rast akcija američkih tehnoloških kompanija, Epla, Amazona, Majkrosofta i „Tesle”.

Zemlja ekonomskog blagostanja (Pixabey)

„Tehnološke kompanije su imale najveći povrat u 2020. godini od 41,9 procenata. To je uglavnom efekat pandemije koja je rezultirala ogromnim rastom potražnje za proizvodima za radom, obrazovanjem, trgovinom i zabavom preko interneta”, predočio je u saopštenju izvršni direktor fonda Nikolaj Tangen.

Osnovan 1996. godine, norveški fond ima vlasnički udeo u oko 9.200 kompanija širom sveta, i poseduje 1,5 posto svih akcija listiranih na berzama. Takođe ulaže u obveznice i nelistirane kompanije u sektoru nekretnina.

Ukupna imovina fonda odgovara protivrednosti od 240.000 američkih dolara po svakom građaninu Norveške - muškarcu, ženi i detetu.

Komеntari6
e5670
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Иван Грозни
Норвешка је једна од ретких земаља које су избегле тзв. "проклетство нафте". Већина земаља које зависе од извоза природних ресурса су клептократске диктатуре. Упоредимо само Либију за време Гадафија и Норвешку. Сличан број становника и огромно богатство. Једна земља је стабилна европска демократија, друга деспотија која се на крају распала.
Саша Микић
Поређење вам уопште није на месту. Деспотија је и Саудијска Арабија, па се не распада. Гадафи је био ''трун у оку'' многима, па су на све начине тражили могућност да ге се реше. Зашто онда не направише демократску државу у Либији после Гадафија? Овако им више одговара да експлоатишу богатства када праве власти реално и нема.
Nikola
Libija se nije raspala nego je rasturena, ogromna razlika. Pitajte nekog od starijih koji su nekada radili u Libiji, a ima ih dosta, kako se nekada zivelo u Libiji. Nakon uvodjenja 'demokratije' u Libiji se ne zna ni ko pije ni ko placa, a bili su najbogatija africka drzava, imali su sve, a danas nemaju nista.
Дејан Р. Тошић
Школа и образовање ствара новац и бољи живот а не прапорци и вашари. Значи, Србија са својих 12 тона злата је изгубила не ивестирањем 60 милиона долара,за једну годину. Норвешка је 300 година испред Србије захваљујући образовању. И Доситеј Обрадовић би побегао из данашње корумпиране Србије, главом без обзира.
Саша
Подржавам Ваш коментар у оном делу који се односи на значај образовања. Што се самих инвестиција тиче, међутим, сматрам да је злато користан део сваког добро осмишљеног и здравог улагања. Не сумњам да и сам норвешки суверен фонд у том смислу има одређен део готовине и злата. Дакле није проблем Србије што има злата већ евентуални проблем може да буде у његовој заступљености наспрам осталих категорија штедње и ивестиција
Саша Микић
Норвешка није била на завидном нивоу све до тренутка када је нашла нафту и гас у Северном мору. Једино што је паметно учинила је да сву зараду од тога ставља у фонд, а не да трошкари на којекакве глупости. Тиме је обезбедила генерације и генерације које тек долазе. Што се тиче образовања, ниједна паметна држава не школује кадрове само због тога да би они имали дипломе, већ према плановима и потребама. Нема код таквих вечитих студената, нити школују ради извоза кадрова.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja