Pandemija virusa korona razgolitila je nagomilane globalne socio-ekonomske probleme nametnute svetu poslednjih decenija. Agresivno nastojanje da se uspostavi unipolarna dominacija svetom, preko finansijsko-ekonomskog modela donosi profit i korist samo jednom procentu ljudi, i to mahom u Americi i Evropi. Danas, međunarodne institucije slabe, regionalni konflikti se umnožavaju, globalni bezbedonosni sistem je degradiran, dok društvene polarizacije i nejednakosti bujaju širom sveta. Praćene su rastućim nasiljem, životnom neizvesnošću miliona ljudi i nasrtljivim nametanjem digitalnih džinova koji bi da se takmiče sa državama i kontrolišu život svojih korisnika. Ovom porukom ruski predsednik Vladimir Putin, obratio se juče na 51. samitu Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa.
Svetu je, kako je ocenio, neophodan novi format interakcije suverenih država, novi primeri regionalne i međunarodne saradnje, uz podršku postojećim institucijama globalnog poretka i izgradnji novih. Bez toga, svet rizikuje da se suoči sa nepredvidivim i potencijalno nekontrolisanim vojnim sukobima, koji bi mogli da unište našu civilizaciju. U međuvremenu, kako je kazao, samo države koje mogu svom stanovništvu da obezbede pristojan život, sigurna radna mesta i stalni rast prihoda, adekvatnu zdravstvenu zaštitu i obrazovanje dece bez obzira na porodično imovno stanje, mogu da računaju da će obezbediti održivi razvoj i izlazak iz tekuće korona ekonomske krize koja nema takmaca u modernoj istoriji.
„U vremenima velikih razilaženja i protesta, konstruktivni dijalog bolji je od izopćenja i izolacije ključnih aktera. Svet čeka da vas čuje”, rekao je Klaus Švab, osnivač SEF-a i domaćin prvog Putinovog učešća na forumu od 2009. godine.
Švabovo prvo pitanje Putinu tokom javne debate, bilo je kako treba da se razvija svet u trećoj deceniji ovog veka, da bi ljudi širom sveta mogli da žive u miru, blagostanju i prosperitetno.
Putin je u polusatnom izlaganju, izabrao da tekuću globalnu zdravstveno-ekonomsku krizu predstavi kao „fitilj” dugogodišnjih bremenitih izazova tekućeg globalnog poretka.
„Pokušaj unipolarne dominacije svetom, zasnovan na takozvanom Vašingtonskom konsenzusu je završen. Finansijsko-ekonomski model zasnovan na kreditiranju, deregulaciji, poreskoj zaštiti bogatih i moćnih kompanija, doživeo je očigledni neuspeh i tokom krize 2008. i 2020. a pogotovo danas. Više od 250 miliona radnih mesta izgubljeno je tokom pandemije. Oskudica je postala stvarnost miliona mladih ali i zaposlenih ljudi širom sveta. Gubitak prihoda radnika dostigao je u prvih devet meseci prošle godine 3,5 biliona dolara. Dugovi privatnog i javnog sektora u mnogim državama premašuju 200 odsto BDP-a, ponegde i celih 300 procenata. To su veoma zabrinjavajući pokazatelji, koji mogu izazvati ozbiljne i nepredvidive unutrašnje i međunarodne geopolitičke i društvene posledice. Mnogi će za domaće urušavanje pokušati da nađu spoljni uzrok i usredsrede negativnu energiju u tom smeru”, upozorio je Putin.
U ovoj deceniji, svet će se stoga naći pred izazovom nadilaženja neuspelog socio-ekonomskog modela, borbom sa rastućim društvenim nejednakostima i iznalaženjem obrazloženja otkud smo se našli u takvoj krizi, ocenio je Putin. Prema njegovim rečima, zagovornici održanja poretka u kome se drugima može bez posledica pretiti trgovinskim barijerama, nelegitimnim sankcijama, ograničenjima u finansijskom, tehnološkom i informativnom razvoju, izazivaju ostatak sveta.
„Uprkos svemu, neophodno je da zadržimo pozitivni odnos prema budućnosti i našim sveobuhvatnim sposobnostima da se svet izbori sa žilavim izazovima. Naivno bi bilo zamišljati da postoji univerzalni recept za aktuelne globalne probleme bez presedana. Održanje i razvoj međunarodnih odnosa, iziskuju nove staze dijaloga, saradnje i sužavanja polja razlika i raskola”, smatra Putin.
Svetu nije neophodan samo brzinski iskorak iz tekuće krize izazvane pandemijom, već dugoročni kolektivni pristup razrešenju socijalnih nejednakosti i privrednih zaostajanja. Na tom putu šef Kremlja vidi osnaženu ulogu država i Centralnih banaka, uz sekundiranje odgovornog biznisa i civilnog sektora, kao i novim formatima međunarodnog dijaloga. Tim povodom, Putin je skrenuo pažnju na združene napore Rusije, Irana i Turske i razrešavanju krize u Siriji, diplomatsku inicijativu Rusije u sporu oko Azerbejdžana i Jermenije u sadejstvu sa Francuskom i Amerikom, jednako kao i lanjske manevre Moskve, Rijada i Vašingtona na stabilizaciji svetskog tržišta nafte.
Prvi telefonski razgovor sa Džozefom Bajdenom, 46. predsednikom SAD, Vladimir Putin označio je juče kao „korektan korak” u daljem razvoju odnosa Rusije i Amerike.
