ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 31.01.2021. u 20:00 Boško Jakšić

Bajden za pregovore sa Iranom, Izrael vraća vojnu opciju

Dao sam instrukcije armiji da, sem postojećih, uradi više operativnih planova napada na Iran, izjavio načelnik izraelskog Generalštaba
Куповина на базару у Техерану (Фото EPA-EFE/ABEDIN TAHERKENAREH)

Izrael rizikuje da već u prvim danima zbog Irana uđe u klinč sa novom američkom administracijom.

Dok Džo Bajden planira obnovu diplomatske aktivnosti kako bi se SAD vratile u nuklearni sporazum koji je njegov prethodnik jednostrano raskinuo, izraelska vlast ne samo da otvoreno strahuje od novih pregovora, već aktuelizuje opciju vojnog udara na iranska nuklearna postrojenja uverena da Teheran nije odustao od ambicije da proizvede atomsku bombu.

Načelnik Generalštaba izraelske armije, general Aviv Kočavi, procenjuje da je greška što se SAD vraćaju bečkom sporazumu i da vojna akcija „mora da bude na stolu”. „Ukoliko se nuklearni sporazum iz 2015. materijalizuje, Iran dobija bombu.”

„Dao sam instrukcije Izraelskim odbrambenim snagama da, sem postojećih, urade više operativnih planova na kojima marljivo radimo i razvićemo ih do kraja godine”, izjavio je general.

Takvu opciju podržava i bivši načelnik Saveta nacionalne bezbednosti i bliski Netanijahuov saradnik, general Jakov Amidror: „U situaciji u kojoj se SAD vraćaju starom nuklearnom sporazumu sa Iranom, Izrael nema drugog izbora već da vojno dejstvuje protiv Irana kako bi ga sprečio da proizvede nuklearno oružje.”

Izraelska armija je posle sklapanja sporazuma promenila prioritete i planove vazdušnih napada na nuklearna postrojenja u Iranu, zemlji „trećeg kruga” koje ne dele granicu sa Izraelom, zamenila dejstvima na iranske baze po Siriji. Stari planovi sada se reaktiviraju.

Konačna odluka o vojnim udarima je na političarima. Znači na premijeru Benjaminu Netanijahuu, ukoliko uspe da zadrži svoju decenijsku vlast posle izbora 23. marta. Lider desničarskog Likuda nije krio sklonost vojnog razračuna sa režimom u Teheranu koji opisuje kao „egzistencijalnu pretnju” Izraelu.

Pre više od jedne decenije, premijer se sukobio sa armijskim vrhom koji je upozoravao na opasnosti jednostranog izraelskog vojnog udara na Iran. Sada ga načelnik Generalštaba ohrabruje na korak koji nosi nepredvidljive bliskoistočne rizike, ali i sukob sa najbližim saveznikom – Amerikom.

„Povratak nuklearnom sporazumu, čak i sličnom dogovoru uz neka poboljšanja, je loš i pogrešan”, neuobičajeno je direktna generalova poruka Bajdenu i njegovoj nameri da sklopi novi sporazum koji bi zamenio prvobitni iz koga se Donald Tramp povukao 2018.

Kočavijev prethodnik, general Gadi Eisenkot, izazvao je pre tri godine premijerov bes izjavom da nema znakova da Iran krši odredbe sporazuma. Netanijahuu su potrebni signali zaoštravanja, a ne smirivanja.

Premijer je ogorčeni protivnik sporazuma čije je usvajanje 2015. pokušao da spreči strastvenim govorom pred oba doma američkog Kongresa, što je dovelo do znatnog zahlađenja odnosa sa predsednikom Barakom Obamom koji nuklearni dogovor između Irana i SAD, Britanije, Francuske, Nemačke, Rusije i Kine smatra najvećim dostignućem svoje spoljne politike.

Netanijahu međutim želi da veruje da Iran planira atomsku bombu, što Teheran godinama demantuje tvrdeći da nema te ambicije i da je nuklearni program isključivo u mirnodopske svrhe. Izraelski premijer ne sluša ni analitičare koji su uvereni da – čak i da Iran želi nuklearno oružje – onda je to za zaštitu, a ne za ofanzivne akcije. Iranski zvaničnici su svesni kakvom bi razaranju bila izložena njihova zemlja.

Da li sada sledi nova faza zahlađenje u odnosima sa strateškim partnerom od koga Izrael svake godine dobija 3,8 milijardi dolara vojne pomoći?

Šef diplomatije i još jedan bivši načelnik Generalštaba, Gabi Aškenazi, „apsolutno ne preporučuje” politiku suprotstavljanja Amerikancima, ali premijer deluje zadovoljno.

Pred američkom administracijom je ozbiljan izazov. Iran je, posle borbe sa pandemijom i za oživljavanje privrede, Bajdenov prioritet. Predsednik će morati da kalkuliše sa interesima Izraela i arapskih saveznika u Zalivu i da ih konsultuje, ali ne namerava da dopusti da oni diktiraju američku politiku.

Netanijahu je porušio mnoge mostove prema demokratama, ali je i dalje u poziciji da bude pitan. Što manje važi za saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana čija je pozicija oslabljena ekonomskim problemima, kršenjima ljudskih prava i optužbama za umešanost u ubistvo novinara Džamala Kašogija.

Neće biti lako ni sa Iranom koji nesumnjivo želi povratak sporazuma, ali upozorava Amerikance da neće unedogled da čeka. Bajden traži da u novi sporazum budu unete klauzule ispuštene u prvom: ograničenja iranskog raketnog programa i limiti onome što se naziva subverzivna aktivnost Islamske Republike po Bliskom istoku.

Pre šest godina Teheran je morao da ispuni sve pre nego što je dobio postupno ukidanje sankcija. U protekle četiri godine obnovljen je visok stepen nepoverenja i Iran sada neće lako prihvatati ustupke koji se od njega očekuju.

Tražiće hitno ukidanje Trampovih razornih sankcija, čvrste američke garancije da neće, poput Trampa, blokirati zajam MMF-a od pet milijardi dolara za borbu protiv kovida 19, da će olakšati pritisak na naftni i bankarski sektor, da će Južnoj Koreji dopustiti da odmrzne sedam milijardi dolara iranskog novca. Tek tada bi Teheran u postrojenjima Fordo zaustavio obogaćivanje uranijuma na 20 procenata.

Netanijahu čeka da Amerikanci preciziraju svoju poziciju ili do iranske Nove godine, u martu, ili pre početka kampanje za predsedničke izbore, u junu. Poruke Vašingtonu da Izrael želi da sačuva pravo na sopstvene odluke i slobodu akcije, sadržane u pretnjama vojnom intervencijom u funkciji su političkog pritiska. Za sada.

Komеntari4
9b32d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mustafa Aga
Izrael ide sa vojnom opcijom...Ta njihova opcija jeste da prvi ispale metak a onda naravno da Amerika nastavi...Pa neche valjda majushni Izrael da se nosi sa drzavom od 80 miliona stanovnika...
сивошевић
па знамо ми ко управља Америком.
Car sloba
Nekoliko puta je Izrael imao pogrešne procene, npr tokom zajedničkog napada na Egipat sa engleskom i francuskom. Postoji mogućnost da se i sada desi slično.
branislav
Igra dobrog i lošeg policajca da bi se žrtva naterala na poslušnost...uobičajeno za nasilnike..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja