Igranje na propast izabrane žrtve hladnokrvnim moćnicima može da se vrati kao opasan bumerang. Ova nezgodna istina od prošle sedmice udara po licima i džepovima niza najlukavijih i najbogatijih spekulativnih investitora s one strane Atlantika. Berzanski meč neizvesnog ishoda i vrlo nejasnih pravila otvoren je 22. januara na najjačem svetskom finansijskom tržištu sudarom dve naizgled neravnopravne grupe američkih investora. Naime, na teren američkih „finansijskih ajkula” s Volstrita od tog dana koordinisano nagrće nekoliko miliona malih američkih investitora združenih na uticajnim američkim društvenim mrežama koje zainteresovanima nude besplatni pristup berzanskoj kladionici.

„Malima” se ovog puta, iz raznih razloga, nije dopala objavljena namera „finansijskih silnika” s Volstrita da otvoreno igraju na štetu akcija „Gejmstopa”, urušene američke kompjuterske firme za proizvodnju konzola. Potonje spektakularnobrzinsko i gotovo histerično dizanje i obaranje vrednosti akcija „Gejmstopa” završilo se (za sada) basnoslovnim gubicima nekih velikih berzanskih kladioničara, masovnom euforijom malih investitora na društvenoj platformi „Redit” (Volstritbets), odmerenim oglašavanjem Bele kuće i jezom na Volstritu.

Naime, berzanskoj igri ozbiljno probranih igrača nametnula se na njihovom terenu, naizgled ničim neizazvano, milionska ekipa anonimnih Amerikanaca naoružanih „samo” smart telefonima, lako dostupnim aplikacijama za „kliktanje” na „kupi ili prodaj” na Volstritu i zbirno dovoljnim poznavanjem funkcionisanja finansijskotrgovačkih algoritama. Američki berzanski establišment s uticajnim vezama od Kapitol hila i Bele kuće naniže ne krije da je usred nezaustavljive korone i osakaćenog privredno-finansijskog investicionog ciklusa, sada u novom čudu.

Naime, šta da radi Volstrit s „konkurencijom” koja na društvenim platformama poput „Redita” ćaska o berzanskom loptanju tuđim akcijama, proučava objave hedž-fondova da izabranoj žrtvi nameste „pad plafona”, ogovara razmetljive menadžere hedž-fondova, diskutuje o svemu i svačemu, pa i o tome čija je sve poslovna sudbina u rukama finansijskih moćnika zlehudih namera?

Drugim rečima, koga sve treba spasavati od „finansijskih ajkula” koje slabo šta zaustavlja, sem gubitka sopstvenog novca i eventualno prestiža (zdravlje se podrazumeva)? I to na Volstritu. Protivnički tabor, u međuvremenu, zabrinjava nešto drugo. Naime, gde bi mali američki investitori –igrajući na masovnost i koordinisanu akciju protiv opklade hedž-fondova u slučaju „Gejmstop” – mogli sledeće da nasrnu na elitu kladioničarskog poretka Volstrita?

Mlađarija investitora koja sebe ponegde posprdno naziva „degenericima”, dok ih mejnstrim mediji zasipaju iznijansiranim nipodaštavanjem, juče je, naime, krenula da „na o-ruk” diže cenu srebra na svetskim berzama.

Cena unce srebra porasla je tako juče ujutru za čitavih 11 odsto, na 30 američkih dolara. I to povrh skoka cene od šest odsto krajem prošle sedmice, nakon spektakularnog desanta malih investitora na kladionicu protiv „Gejmstopa”. Ovaj dnevni rast cene srebra predstavlja njen najveći skok od 2013. godine i nikako se ne može objasniti poremećajem u realnom svetu tražnje i ponude tog metala, navodi londonski „Fajnenšel tajms”.

I eto sada pitanja – kolika je, u stvari, bila realna poslovna vrednost „Gejmstopa” pre nego što se se dva tabora američkih investitora sudarila oko njegovih akcija? Dakle, ne kolika je bila vrednost akcija „Gejmstopa”. Očigledno je da akcije – pozajmljene, kupljene, preprodate... – u kladioničarskoj igri na berzama mogu da stiču ili gube ogromnu vrednost shodno aktuelnom raspoloženju i procenama onih u čijim su rukama te hartije od vrednosti.

U međuvremenu, Volstrit i berze ne vole mnogo ovakav publicitet. Tamo su sada zabrinuti zbog još nečega. Naime, ako društvena platforma „Redit” ima šest miliona korisnika, od kojih je neutvrdivi broj oterao u stečaj jednog velikog kladioničara protiv „Gejmstopa”, kakva bi se akcija na berzama mogla osmisliti sa društvenih mreža koje imaju daleko veći broj korisnika? Na primer sa „Fejsbuka” ili „Tvitera”.

Nespremne na potencijalno još masovniji finansijski karambol, berze su juče ozbiljno počele da obaraju akcije „Fejsbuka” i „Tvitera”. Sva je prilika da je Volstrit konačno uvideo da internet može mimo njegove kontrole da pomrsi račune i najjačem finansijskom tržištu na svetu. A to onda u jeku pandemije možda otvara još jedno pitanje: Ko je sve najjači u Americi?