Usaglašavanje uslova za izvoz kukuruza u Kinu biće u narednom periodu veoma važno za naše tržište, izjavio je za „Politiku” Vukosav Saković iz udruženja „Žita Srbije”. On je naglasio da je jedna od najvećih svetskih kompanija za trgovinu žitarica istovremeno i naš najveći kupac tako da će na ovaj način našim proizvođačima biti olakšan plasman.
U svetu postoje predviđanja da će zbog dobre cene kukuruza, tokom pandemije, u 2021. biti više zainteresovanih proizvođača za ovu kulturu. Da li se to može očekivati i u Srbiji, posebno uz dodatu mogućnost izvoza u Kinu? Saković smatra da kod nas neće doći do nekih znatnijih promena u setvenoj strukturi.
– Srbija nema rezerve u setvenim površinama. Takođe, koliko-toliko se mora poštovati i plodored ukoliko neko želi dobre prinose – kaže on i dodaje da su cene svih ratarskih proizvoda bile dobre i zbog toga su proizvođači podjednako zainteresovani za pšenicu, što se i pokazalo u jesenjoj setvi.
Prema njegovim rečima, sa sojom se takođe odlično prolazi, jedino nezadovoljstvo protekle sezone postojalo je kod proizvođača suncokreta. Međutim, ako se uzme u obzir da se u Srbiji suncokret seje na maksimalno 230.000 hektara a kukuruz na oko milion hektara jasno je da tu „ne može biti nekog znatnijeg povećanja površina u korist kukuruza”.
– Ali treba reći da nisu sve godine tako dobre kao ova. Ima onih kada je jako teško prodati, zbog toga je važno da naša roba bude konkurentna na raznim tržištima. Ako može da završi u Kini, na najvećem svetskom tržištu, onda je sigurno da će biti više tražena i samim tim će postizati bolju cenu – naglasio je naš sagovornik.
Srbija je u deset najvećih izvoznika kukuruza u svetu ali do sada nije imala sertifikat za izvoz u Kinu koja je jedan od najvećih kupaca te žitarice.
Podsetimo, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će protokol o fitosanitarnim uslovima za izvoz kukuruza iz Srbije u Kinu, biti potpisan narednih dana. Kako je naveo, na taj način će biti obezbeđeni uslovi za plasman srpskog kukuruza na to tržište, što će zainteresovanim kompanijama obezbediti dodatni profit. On je rekao da će Ministarstvo poljoprivrede obaviti proveru i istraživanje tokom vegetacione sezone, vodiće evidenciju praćenja, nadgledati preduzeća koja izvoze ovu žitaricu u Kinu i da li preduzimaju efikasne mere, a takođe će morati da registruje skladišta za izvoz u tu zemlju.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku od 25. septembra 2020. godine žetvene površine kukuruza u Srbiji iznosile su više od 990.000 hektara uz ostvarenu proizvodnju od oko osam miliona tona i prosečni prinos od 8,1 tonu po hektaru. U odnosu na prošlu godinu očekivana proizvodnja kukuruza je za 9,6 odsto veća, a u odnosu na desetogodišnji prosek (2010–2019) za 29,4 odsto. Očekuje se da će 3,8 miliona tona kukuruza biti raspoloživo za izvoz, a prema podacima Uprave carina, od oktobra, kada počinje tržišna godina, do decembra, izvezeno je 1.330.237,08 tona.
Iz Ministarstva poljoprivrede saopšteno je da se uprkos velikoj tražnji i rastu izvoza ne planira da se, poput nekih drugih država, uvodi mera zabrane izvoza kukuruza niti bilo koje druge žitarice. Takođe neće biti uvedene dodatne takse na izvoz.
