četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 08.02.2021. u 08:00 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

Zoran Milivojević za „Politiku”: Mržnja u školi

Učenike treba učiti da razlikuju ljutnju, koja je u redu, od prezira i jake, osvetničke i destruktivne želje da se učini zlo, a najnasilnija su emotivno nepismena deca
(Срђан Печеничић)

Nedavno su mediji objavili da se u jednoj školi dogodio nezapamćen napad na nastavnika. Jedna srednjoškolka, inače odličan učenik, s leđa je nožem napala nastavnicu matematike i posekla je po licu. Kada se ovako nešto desi, ljudi se pitaju: Zašto? Šta je razlog?

Najjednostavniji odgovor je: mržnja.

Mržnja se razlikuje i od prezira i od ljutnje i besa kao veoma snažne ljutnje. Ljutnja je emotivni zahtev za promenu ponašanja. Onaj ko se ljuti na nekoga to čini zato što smatra da se drugi ponaša na neki način koji je neopravdan i štetan. Zato je svaka ljutnja zapravo poruka: promeni ponašanje. Kako je ljutnja usmerena na nečiji postupak, ona ništa ne govori o tome kakav je odnos osobe koja se ljuti prema osobi na koju se ljuti. Zato je moguće ljutiti se na osobu koju volimo i poštujemo.

Neprijateljska osećanja

Za razliku od ljutnje prezir je neprijateljsko osećanje. Ljudi preziru one za koje misle da su nedostojna, nedovoljno vredna ljudska bića. Glavni načini izražavanja prezira su ignorisanje, isključivanje iz grupe, vređanje, ponižavanje, ismevanje drugoga. Osoba koja prezire zapravo dehumanizuje drugoga – umanjuje njegovu čovečnost – smatrajući ga bezvrednom ili nedovoljno vrednom osobom.

Dok oni koji preziru smatraju da je drugi loš, oni koji mrze smatraju da je drugi zao. Iz toga sledi da je sasvim opravdano da zlu osobu unište, bilo u socijalnom, emotivnom ili fizičkom smislu. Najveći broj ubistava je upravo motivisan mržnjom. Jedno istraživanje u nekom našem zatvoru pokazalo je da se veliki broj osuđenih ubica ne kaje, već smatra da je ubijeni „dobio ono što je zaslužio”. U tom smislu mržnja isključuje osećanje krivice i kajanja.

Ono što je tipično za osećanje mržnje jeste da oni koji mrze često to rade zato što veruju da je osoba koju mrze prva počela njih da mrzi. Drugim rečima, ljudi su često uvereni da je mržnja „odbrambena” i da je njihov destruktivni čin prema osobi koja je predmet mržnje samo „osveta” za ono što je ona prethodno uradila.

Prema tome, opisana devojka verovatno je mislila da je nastavnica mrzi, da ima „pik” na nju, i posle serije različitih događaja koje je učenica tumačila kao „dokaze” nastavičine mržnje, ona je odlučila da se „osveti”. U mnogim ovakvim situacijama reč je o umišljenom, subjektivnom zaključivanju koje nema stvarnih razloga u tuđim postupcima. Nije slučajno da je nastavnici isečeno lice, ona regija tela koja je mnogim ženama jedna od najvažnijih.

Škole bi morale da budu sigurna mesta, oslobođena svakog nasilja. Na osnovu izveštaja iz medija, škole dobro štite decu od nastavnika, decu od druge dece, ali nedovoljno nastavnike od dece. U slučaju incidenta, dovoljno je dete ispisati iz škole i cela stvar pada u vodu. Pri tome razne „instruktorke” pogrešno uče nastavnike da su i oni nasilnici ako se fizički brane od fizičkog napada.

Zašto se u američkim školama povremeno pojavljuju masakri? I tu je odgovor: mržnja. Sve te njihove priče su slične: šikanirano dete, isključeno iz grupe, često ismevano ili podsmevano, kada nakupi dovoljno mržnje prema drugima, uzme oružje i krene u slepi osvetnički pohod. Da se to ne bi dešavalo kod nas, potrebno je sprečiti razvijanje osećanja mržnje kako između dece, tako i prema učiteljima i nastavnicima.

Jedno slovenačko istraživanje pokazalo je da su upravo emotivno nepismena deca ona koja su najviše nasilna. Decu treba učiti da razlikuju ljutnju, koja je u redu, od prezira i mržnje, koja su neprijateljska osećanja i zato nisu u redu. A sva ova osećanja nastaju zbog nekog konflikta, tako da je nužna edukacija o konfliktima i načinima njihovog prevazilaženja. Što deca imaju bolje socijalne i pregovaračke veštine, to je primena sile ili šikaniranja manje prisutna.

Vršnjački medijatori

Jedan od načina je da se u svakom razredu obuče „vršnjački medijatori” koji bi posredovali u slučaju spora između učenika. Njihova funkcija nije toliko u tome da doprinesu razrešenju spora, već u tome da učenici koji su u sporu sednu i porazgovaraju ko je šta kako doživeo i zašto je postupio kako je postupio. Ovaj način im pomaže da bolje razumeju drugog učenika, njegov doživljaj i motive, čime ih sprečava da mu zalepe etiketu da je „zao”. Time se sprečava razvoj mržnje i njenog destruktivnog potencijala, a održavaju prijateljski odnosi između učenika koji su u konfliktu.

Napad nožem na nastavnika je poziv za buđenje ljudi u prosveti, jer je mržnja ušla u škole.

Komеntari43
22fc2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

милица
O позадини догађаја не знамо ништа.Само знамо ШТА се догодило.Када би чули причу обе стране,наставнице и ученице,могли би да донесемо закључак.Све остало су стреотипи.
bibi
Medijatori su pravo resenje i treba da postoje ne samo u skolama, nego i u preduzecima, a i zgradama, okruzenjima jer komsijski odnosi su slicni skolskim. Treba obucavati medijatore da vode komunikaciju izmedju suprotnih strana. U protivnom, nesuglasice mogu da traju vecno, a i ratovi se zato vode. Komunikacija moze da ispravi, tj koriguje necije ponasanje usmereno prema drugoj osobi. Psiholozi ne ucestvuju koliko treba u drstvima na svim nivoima.
Милутин
Медијатори никако не би требало да буду упослени у колективу! Ако су део колектива, неминовно се прикључују неком његовом делу па тиме нису и објективни. То су људи као и сви други. Медијатор треба да буде сасвим независан а да његова обука садржи оспособљавање за процену непознатих људи. Може се то. Као што је и финансијска полиција у стању да примети одступања и ко је за њих одговоран. Тачно је да на крају предузеће плаћа данак, као целина, али да имају овлаштења, тачно би утврдили кривца.
Milan
A šta ako osoba koju mrzim JESTE prva počela, i ako moja mržnja JESTE odbrambena to jest posledična, i ako sam na čin "osvete" to jest odbrane PRINUĐEN apsolutnom nezainteresovanošću društva(komšiluka, rodbine) i sistema(policije) ? Često do ovakvih stvari, deca ili odrasli svejedno, dolazi baš zbog nezainteresovanosti okoline da "se meša" to jest da pomogne žrtvi. Onda se ovakve priče i "analize" pričaju, ne kao preventiva budućih zločina, već kao opravdanje i alibi "bio je lud, ubio iznenada".
Dejan Jelenkovic
... svoja znanja i sposobnosti da se takva ponasanja preduprede.
Dejan Jelenkovic
... sistem obrazovanja kada na nekom od domacih fakulta od 100 studenata polozi manje od 20%. Osim sto ne uce, istina je postoji odgovornost profestora koji nije sposoban da osposobi iste !!! Nije u pitanju situaciona vec egzistencijalna stvar. Da niko na to ne reaguje, posveti se istom da promeni svoj stil i bolje obavlja svoj posao u smislu rezultata. E za to su krive Vase kolege iz struke koje cekaju da im neko da siguran posao i uzivaju u ostvarenoj tituli a ko ima hrabrost da angazuje ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja