ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 08.02.2021. u 15:20 Marijana Avakumović
TEMA NEDELjE: Da li će regruti ponovo u kasarne

Podstrek ekonomiji ili bacanje novca

Obavezni vojni rok nije toliko veliki trošak za državu, ali mišljenja ekonomista su podeljena da li nam je potreban i kakvu korist imamo
Копнена војска (Фото Минстарство одбране)

Za državu ne bi trebalo da bude problem da hrani vojnike i plaća im naknade za vreme odsluženja vojnog roka, jer preraspodelom u budžetu za to uvek mogu da se pronađu pare, složni su ekonomisti. Ali su njihova mišljenja podeljena da li nam takav trošak treba i kakvu ekonomsku korist ima svaki grad u kome postoji kasarna.

Trošak od oko 70 miliona evra za izdržavanje 10.000 vojnika nije mnogo veliki, jer trošimo milijarde evra za razne stvari, kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. On smatra da uvođenje obaveznog vojnog roka može Srbiji da donese ekonomsku, ali i društvenu korist.

Kao neko ko je služio redovno vojni rok u Somboru, kaže da su meštani dobro živeli od izdavanja stanova rodbini koja je dolazila u posetu vojnicima, lokalni restorani i prodavnice, koje su snabdevale kasarnu, takođe su imali koristi.

Naša nekadašnja vojska nije bila neko ko je samo trošio novac, kaže Savić. Pre trideset ili četrdeset godina nije bilo nijedne velike akcije koju vojska nije podržavala u smislu spašavanja ljudi, izgradnje mostova (jer su imali jaku građevinsku operativu), a mnogi pasivni delovi Srbije su imali kakav takav izlaz u svet zahvaljujući vojsci.

‒ Vojska je zaista bila škola života. Iz nje izlaze malo drugačiji i vaspitaniji ljudi nego što u vojsku dođu, sa mnogo više znanja i socijalne uključenosti u kolektiv ‒ naglašava Savić.

Kao profesor je uočio da studenti koji su dolazili na fakultet posle odsluženog vojnog roka, kada su kucali na bilo koja vrata, činovnika ili profesora, sačekali bi najpre da im se kaže slobodno, pa potom ulazili u prostoriju. Osim vaspitanja, mnogi su sticali korisna znanja, naglašava profesor Ekonomskog fakulteta. Prema njegovim rečima, mladi ljudi koji su dolazili iz pasivnih krajeva su naučili dosta praktičnih poslova. Mnogi su u vojsci položili vozački ispit, pa su kasnije relativno lako nalazili posao. Studenti medicine su odlazili u vojne garnizone, dežurali sa iskusnim vojnim lekarima, učili i sticali iskustvo.

‒ To je ipak bio uređen sistem koji je imao određene mane, ali je bio najuređeniji sistem koji smo imali ‒ kaže Savić i dodaje da ima mnogo razloga zbog kojih treba razmišljati o ponovnom uvođenju vojnog roka, ne ulazeći u one bezbedonosne.

Prema njegovim rečima, u gradovima u kojima bi oživele kasarne bila bi podstaknuta potrošnja, jer kasarne troše dosta za ishranu, održavanje. Šivenje posteljine i vojnih uniformi bi doneo posao tekstilnoj industriji. Sa tim što će povratak mladih ljudi u kasarne nametnuti i trošak obnove tih zgrada jer su mnoge devastirane, a neke su čak promenile namenu.

Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji, sa tim se ne slaže. On smatra da bi Srbija trebalo da ukine vojsku, a da one koji su se zatekli u vojsci na human način penzioniše i isprati.

‒ Međunarodni odnosi su takvi da o u sukobima u kojima bi vojska imala šta da radi, ne odlučujemo mi nego velike sile. Tako da mislim da je finansiranje vojske bacanje para, a posebno je štetno i besmisleno naoružavati vojsku, što se dešava tokom poslednje tri ili četiri godine. Čini mi se kupujemo opremu za vojsku i policiju više nego što bi moralo. Policija je potrebna i bez nje nijedna zemlja ne može opstati. Srbija sa vojskom nema šta da radi na međunarodnoj pozornici ‒ uverava Madžar.

Ipak za ovu godinu država je za vojsku opredelila 36 milijardi dinara, što je tri puta više nego za policiju. Fiskalni savet je kroz svoje analize više puta ukazivao da trošimo mnogo para na naoružavanje, a to nam je, smatra, bespotrebno. Srbija za kapitalne rashode u vojsci i policiji izdvaja 0,7 odsto BDP-a, zemlje centralne i istočne Evrope 0,3 odsto BDP-a.

Uopšte ga ne impresionira, kako kaže, to što bi došlo do povećanja prometa zato što bi oživele kasarne, vojnicima u posetu došli rodbina i prijatelji koji bi u tim gradovima plaćali prenoćište i hranu.

‒ To nisu aktivnosti koje stvaraju dohodak. To su aktivnosti koje troše dohodak. Naš problem nikada nije bio sa nedovoljnom potrošnjom i tražnjom, nego smo se uvek suočavali sa problemom nedovoljne proizvodnje, ograničenih kapaciteta i male efikasnosti u tim proizvodnim sistemima. Tako da mislim da je ideja o uvođenju vojnog roka loša ‒ kaže Madžar.

On skreće pažnju da u vlasti postoje neki sektori koji su za to zainteresovani i koji u tome vide mogućnost svoje promocije, ali to što je dobro za njih nije dobro za društvo.

‒ U pitanju su pojedinačni interesi koji ne bi trebalo da budu zadovoljeni, jer je društvena šteta od takvog jednog zadovoljavanja veća od koristi koju taj pojedinačni činilac ostvari kroz te i slične akcije ‒ ističe profesor Ekonomskog fakulteta u penziji.

Srbija je sa svih strana okružena državama članicama NATO-a (osim BiH) i sa susedima nemamo sporenja.

‒ Aktivaranje tog oružja i njegova upotreba bi podrazumevala spor sa NATO-om, jer jedno od pravila NATO-a jeste da sukob bilo koje članice sa bilo kim znači i sukob sa samim NATO-om. Ne bi trebalo da ratujemo sa NATO-om. Već smo to iskusili i uverili se da je to jedna neugodna stvar ‒ zaključuje Madžar.

Goran Nikolić, viši naučni saradnik Instituta za evropske studije, smatra da se od uvođenja obaveznog vojnog roka ne može očekivati ekonomska korist jer tu nema nikakve novostvorene vrednosti osim povećane bezbednosti zemlje, što je šira implikacija od ekonomske.

‒ Uvođenje vojnog roka je stvar političke odluke i to je pre svega političko i društveno pitanje. Ekonomske koristi su samo te koje se odnose na jačanje poverenja u državu, zato što pod vojskom može snažnije da odvraća potencijalne neprijatelje ‒ kaže Nikolić.

Prema Nikolićevoj oceni, izdvajanje i od čak 100 miliona evra za smeštaj, hranu, grejanje i prevoz 10.000 vojnika godišnje, nije veliki izdatak za državu. To je 0,2 odsto BDP-a, mada su naši ostali izdaci za odbranu dosta visoki. On navodi da evropske zemlje za odbranu u proseku izdvajaju oko 1,5 odsto BDP-a.

Komеntari34
69078
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

misko
Moja zena izjavila je " da se pod hitno uvede sluzenje vojnog roka da bi od muskaraca u Srbiji stvarno nesto i bilo" Osvrćući se na muski pol svoje generacije komentar je "neupotrebljivi i nesposobni za zivot". Ima itekako istine. Da muski rod sidje sa laptopova ,izadje iz teretana i bude ono sto su ranije generacijama bili.
Branimir
Sve zavisi kako se tome priđe. Ako to bude u sklopu šireg oslanjanja na sopstveno znanje i snagu, od proizvodnje do upotrebe novih tehnologija (dronovi, roboti, elektronsko ometanje, uvezivanje platformi kroz "internet of things", "ratovanje" za formiranje javnog mnenja u infosferi...) onda to može da bude samo korisno. Ako se svede samo na osnovnu pešadijsku obuku (koju svi treba da prođu još u srednjoj školi), požarčenje, čuvanje objekata i pripremu za neki novi "sremski front", onda batali.
Mira
Da li je mozda tako da se dobrovoljnim putem ne moze popuniti dovoljan broj vojnika? Jedino resenje je onda obavezni vojni rok. Inace ostaje zemlja bez vojne odbrane.
dusan1
Dali nekome vojni rok liči na Omladinsku Radnu Akciju ? Vojska je 'ozbiljna' kategorija gde se koristi alat napravljen da nekog ubije ! Strah od smrti ili bolje rečeno borba za preživljavanje nema pargona . Rob robuje jer je ŽIV ! Glupo je raspravljati dali je za život skupo 0,2 ili 20% BDP-a ! I niko ne vodi ratove da bi poginuo nego da nebi pao u ropstvo ili da bi imao-zadržao neke druge koristi. Što se tiče obaveznog služenja vojske, dok ima dobrovoljaca ne treba silom nikog terati .
Dragan Stankovic
Iznosite netacne podatke o vojnim budzetima istocnoevropskih zemalja a to je verovatno zato sto ne pratite svetsku politiku. Srbija trosi 0.7% budzete za vojsku a istocne zemlje 0.3%. Trebate znati da sve clanice NATO-a mora da izdvoje minimum 2% za odbranu a Poljska odvaja cak i vise. Bugarska i Rumunija su clanice NATO-a i istocno evropske zemlje. Zasto se nebi i Srbija naoruzala dobro, a ako pridje NATO-u morace i ona da trosi 2%.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja