petak, 16.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 08.02.2021. u 20:22 Ljiljana Vujić

Ko je „obeščastio” Nobela

Cinici bi rekli da, uz NATO i SZO, nije samo nominacija Trampa za nagradu za mir van svake pameti, a tu su i laureati za koje se bez ustručavanja kaže da su učestvovali u ratnim zločinima
Међународној кампањи за укидање нуклеарног оружја награда је додељена 2017. године (Фото EPA-EFE/Martial Trezzini)

Postalo je nezamislivo diskutovati o Nobelovoj nagradi za mir, a ne osporavati njene laureate, ali je, s kim drugim neko s Donaldom Trampom, polemika dobila novu dimenziju. Čovek koji ga je kandidovao za ovu nagradu (čija se nekada nemerljiva vrednost lagano utapa u novčani deo od milion evra), sada zahteva da njegov favorit i potencijalni mirotvorac bude diskvalifikovan. Norveški poslanik Kristijan Tibring-Jede kaže da je predlog bio opravdan zbog napretka u normalizaciji odnosa na Bliskom istoku zahvaljujući Trampu. Ali porazilo ga je to što je ponašanje njegovog kandidata nakon izbornog poraza bilo „takoreći mentalno nestabilno”.

Možda je ovo pokajanje pozitivan pomak. Bolje da se govori da neko nije dostojan ovog priznanja pre, nego, kako je to slučaj, nakon što ga ponese. Sabotiranje Trampa u ovom izboru od strane onog ko ga je predložio ne isključuje nužno da se i o ovogodišnjem laureatu, koji će biti poznat u oktobru (predlaganje kandidata traje do 6. februara), neće zboriti s negodovanjem. To je u neku ruku postalo tradicija. Negoduje se i zbog toga što je Barak Obama dobio nagradu za mir. Ko bi rekao da će se to zbiti nakon onakve popularnosti koju je uživao u očima sveta opčinjenog markantnošću prvog afroameričkog šefa Bele kuće, koji je Nobela dobio svega devet meseci po stupanju na vlast. Kasnije je vojno intervenisao u Libiji i Siriji, a njegova administracija trošila je na nuklearno oružje više od one u hladnom ratu pod Ronaldom Reganom.

Majkl Pompeo ne odustaje od toga da Tramp treba da dobije Nobela jer je promovisao arapsko-izraelski mir, pa je tvitnuo ovu misao u jeku sednice na kojoj se razmatra opoziv njegovog šefa. Tako su Amerikanci u ovaj događaj uveli samopromociju.

Milijardera odboru nudi i Šveđanin Magnus Jakobson – jer je postigao sporazum između Srbije i Kosova, ali, što bi Tramp rekao: „Mogao bih da dobijem Nobelovu nagradu za mir po više osnova, ali to se ne neće desiti jer je sve to namešteno”. U tom slučaju, valja pomenuti i da su neki od kandidata ruski predsednik Vladimir Putin, njegov arhineprijatelj Aleksej Navaljni, Svetska zdravstvena organizacija i, naravno, mlađana Greta Tunberg (treći put).

Ne zvuči samo nominacija Trampa kao antiteza zdravom razumu. Nije malo onih koji bi to rekli i za svojevremenu kandidaturu NATO-a, Evropske unije, Ujedinjenih nacija i tadašnjeg generalnog sekretara Kofija Anana.

Aung San Su Ći i Tramp bacili su u senku Putina, koga je predložio ruski pisac Sergej Komkov, i opozicionara Navaljnog, koga je na spisak stavio bivši poljski predsednik Leh Valensa. Vođi otpora komunističkom režimu i nobelovcu (1983) dopada se hrabrost Navaljnog da obelodani korupciju, brani politički pluralizam i pruži otpor ruskom režimu.

Ovih dana, u jeku novog puča u Mjanmaru, ponovo se osporava to što je „Dama iz Ranguna” 1991. primila ovu nagradu. „Svetu” Aung San Su Ći, junakinju doba u kojem je zaslužila priznanje, kritikuju zbog pasivnog ponašanja u vezi s progonom Rohindža. To je navelo gotovo pola miliona ljudi da potpišu peticiju kojom traže da joj se oduzme Nobel.

Sporno je i priznanje koje su podelili Jaser Arafat, Šimon Peres i Jicak Rabin. Nije samo Arafat, koji je smatran teroristom, bio problem. Govorilo se da je Peres „obeščastio” Nobela jer je branio napad na školu u Gazi, u kojem je poginulo četrdesetak ljudi. Prašina se digla i kad je nagrađen Henri Kisindžer, koji je bio upleten u operaciju „Kondor” i bombardovanje Kambodže.

Da li su Nobela „obeščastili” laureati ili su ga izneverili oni koji su ih birali?

Komitet ne mora svake godine da dodeli priznanje ako nema zaslužnih. Takođe, laureati ne predlažu sami sebe, a niko ne može biti na nivou nerealnih očekivanja. Teško da je odbor za dodelu Nobela računao s tim da će Obama okrenuti naglavačke međunarodnu politiku.

Uostalom, ako je laureat Marti Ahtisari, poznat po bespogovornoj odbrani interesa SAD (a nama pogotovu po Ahtisarijevom planu), ni Tramp ne bi bio iznenađenje. Valja pomenuti i zagovornike teze da Tramp ponajmanje kompromituje ovaj događaj, koji postoji 120 godina. U pokušajima da se dokuči u kakvoj su vezi s mirom u svetu ovi, ali i brojni drugi kandidati i laureati, čuju se mišljenja da Tramp makar nije započeo rat, za razliku od drugih američkih predsednika u gotovo 40 godina. Oponenti kažu da bi on bio prvi koji je nagrađen zbog nečega što nije uradio, a ne zbog nekog dela (iako je nominovan zbog zalaganja za mir na Bliskom istoku i sporazuma Srbije i Kosova). Njihov argument ruše oni koji s pravom tvrde da, ako je neko nominovan zbog nečega što nije uradio – onda je to Obama (predložen je svega 11 dana po stupanju na vlast), a nagradu je dobio pre nego što je nešto učinio.

Ipak, i Trampovo nečinjenje je delovanje. Bilo bi lepše da ni Obama nije nešto uradio, recimo pokrenuo vojnu intervenciju u Siriji. Gledajući spisak nobelovaca za mir, čini se da je bolje podsticati pretendente na ovu nagradu da ništa ne čine. Prošlogodišnjeg laureata, Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija u borbi protiv gladi, niko nije osporavao.

Komеntari9
67cf1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Гордана Радојичић
Алфред Нобел је шведски хемичар који је синтетизовао динамит. Фонд од зарађеног новца је тестаментом оставио за доделу награда за изузетна остварења у свету науке. Савест прорадила. Од динамита се не зарађује на продаји лилихипа. У тестаменту нигде не пише да било који динар иде на миротворце. Па било би дегутантно. Толико “експлодинарих” људи у свету и толика отимачина њихових разорених станишта, награда су за купце динамита. Плус Нобел за најбољег. Трамп ту дефакто нема шта да тражи.
Demos Cratein
Тужно је то што Тадић и Дачић нису добили Нобела због тога што су постигли историјски споразум између ДС и СПС. Да није било тог споразума Србија данас не би била оно што јесте.
Гордана Радојичић
“А Бог, као Бог, само ћути и ...гледа.” Бећковић нам повремено јави да Он и даље гледа. Нема ни кога ни шта. Зато ваљда и ћути.
bata
nobel je obesčastio sam sebe dajući nagrade političarima koji je ni u snu ne zaslužuju.
Miroslav
Trampu pripada Nobelova nagrada, jer je jedini od nekoliko bivsih americki presednika, koji nije poceo ni jedan rat. Svi pre njega su okrvarili ruke svojim cinjenjem. Oni sto odlucuju, vratili bi ugled toj nagradi, ako je dodele Trampu.
Ivan
I onda je pozvao svoje pristalice u napada na Kapitol hil...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja