utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 09.02.2021. u 12:29 Biljana Lijeskić

Povećanje budžeta za kulturu i novi zakoni

Film treba da postane brend Srbije. Novi zakon o muzejskoj delatnosti i javna rasprava o Zakonu o kulturi, najavljeno na onlajn konferenciji povodom prvih 100 dana rada Ministarstva kulture u novoj vladi
Са јучерашње онлајн конференције (Са јучерашње онлајн конференције)

U ovih prvih sto dana, bez obzira na to što smo imali kratko vreme da predložimo budžet za kulturu za 2021. godinu, uspeli da povećamo njegov iznos sa onih 0,78 odsto, koje su svi kritikovali,  na ovogodišnjih 0, 97 odsto, u odnosu na ukupan budžet, a zajedno sa informisanjem to iznosi 1, 10 odsto, istakla je između ostalog, na jučerašnjoj onlajn konferenciji za novinare Maja Gojković, ministarka kulture i informisanja i potpredsednica vlade,  u uvodnom izlaganju povodom sto dana rada Ministarstva kulture i informisanja u novoj vladi RS. U prisustvu Danijele Vanušić, pomoćnice ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju, i Radovana Jokića, pomoćnika ministra za savremeno stvaralaštvo, ministarka Gojković je potom dodala:

– Kad je reč o zakonima, neverovatno je, ali desetinama godina nismo regulisali  određene oblasti, a ako hoćemo da idemo ka modernizaciji i velikim projektima i uskladimo korak sa Evropom i svetom,  onda moramo da imamo zakone da bismo nešto unapredili. Završili smo javnu raspravu o Zakonu o muzejskoj delatnosti, nikada ga nismo imali, već je od 1994.  godine važio zakon, koji se odnosio na kulturna dobra, ali ne i na muzejsku delatnost. I ubeđena sam da ćemo u martu izaći sa predlogom zakona o muzejskoj delatnosti pred skupštinu. Uradili smo i Nacrt zakona o inspekciji u kulturi,  to je nešto što ćemo prvi put imati u ovoj oblasti, a potrebno je u situaciji kada  vidite da se mali broj kulturnih ustanova i ljudi koji se bave kulturom obaziru na odluke Ministarstva kulture i vlade i da zato  štošta ne funkcioniše. Krenuli smo i u javnu raspravu o izmeni dopuna Zakona o kulturi. Volela bih da posle deset okruglih stolova i tribina koje ćemo održati širom Srbije dobijemo širu sliku da li treba ići na izmene i dopune ili Zakon o kulturi ne može da zaživi ovakav kakav jeste i možda  ćemo morati da krenemo i u pisanje novog predloga.

O drugim prioritetima, u 20 tačaka, u okviru strategije u kulturi koju je donelo Ministarstvo kulture Maja Gojković navodi sledeće:

– Radimo na tome da dođe do suštinske decentralizacije u kulturi, nisu samo Beograd i Novi Sad gradovi u kojima se živi za kulturu i priča o njoj, pre svega kroz naš konkurs „Gradovi u fokusu” za koji smo opredelili tri puta više sredstava nego prošle godine, oko 350 miliona dinara. Pokušaćemo da infrastrukturno uradimo da svaki grad ili opština u našoj državi dobije prostore u kojima će moći da zadovolji kulturne potrebe svojih građana. Uveli smo novi konkurs na kom će učestvovati svi gradovi osim Beograda i Novog Sada.  Krajem godine bismo dobili izabrani grad, a iduće godine bismo uložili u to mesto znatna sredstva za izgradnju objekata kulture.

U svom izlaganju ministarka je pažnju posvetila filmu:

– Podigli smo iznose namenjene razvoju filma u Srbiji, tu se pokazala ona mera koja je doneta 2014. u Vladi RS, a reč je o čuvenim podsticajima za razvoj filma u Srbiji koji je bio prvo predviđen za strane investitore, a sada su izjednačeni i domaći. Srbija je postala država u kojoj se neprestano snimaju filmovi i serije i ne možemo da nađemo  slobodne ekipe za nove projekte. Treba da razmišljamo o tome da film ponovo postane brend Srbije i ove godine je izdvojeno milijardu i sto miliona dinara za snimanje filmova i serija i za to će biti nadležan Filmski centar Srbije. A Ministarstvo kulture i informisanja od ove godine prvi put dobija 700 miliona dinara za podsticaje  za snimanje filmova i serija u RS, a to znači povraćaj sredstava koje ste uložili za snimanje u našoj državi. Narednih nekoliko godina treba razmišljati kako da finansijski podstaknemo firme i fizička lica da što više  ulažu u različite oblike kulture. Mislim da smo jedna do retkih zemalja u Evropi koja nema regulisane propise podsticaja za ljude da učestvuju u ulaganja u kulturu. Pristupili smo rešavanju problema statusa samostalnih umetnika, biće  velika stvar ako uspemo uskoro da izađemo sa rešenjem statusa samostalnih umetnika, da obavežemo lokalne samouprave da im redovno uplaćuju doprinose.

Kako saznajemo potpisani su sporazumi da se započnu veliki infrastrukturni projekti u oblasti kulture – to su svakako dobijanje prvi put Muzeja istorije Srbije, koji će se odnositi na srednjovekovnu Srbiju,  u zgradi bivše Železničke stanice iza Savskog trga, ali i premeštanje Muzeja Nikole Tesle  u novu zgradu Termoelektrane „Snaga i svetlost” na Dorćolu.

Kolarčevoj zadužbini sigurna pomoć

Na pitanje novinara „Politike” o statusu Kolarca, Maja Gojković je odgovorila:

– Važno je da smo pomogli Kolarcu u decembru kada je zaista pretila katastrofa  za ovu važnu instituciju, koja pokušava da radi u Srbiji u teškim vremenima za zadužbine i za slične oblike zaostavštine koje su nekada  naši slavni preci sa drugom idejom imali. Eto pandemija je pokazala da bi država trebalo da interveniše u slučajevima kada su u pitanju ustanove od izuzetnog nacionalnog značaja kao Kolarac. Nekoliko sastanaka smo imali, intervenisali smo sa 30 miliona dinara kako bi i njima i nama dali prostora da ozbiljnije pristupimo pitanju sufinansiranja.  Mi ne smemo kompletno da ih finansiramo jer će oni izgubiti status zadužbine i time bismo  dezavuisali bilo koju nameru u budućnosti  da neko napravi zadužbinu iza sebe. Zajednički tražimo model... Nekoliko modela je tu razmatrano, najviše se pričalo da Kolarac postane ustanova od posebnog kulturnog  nacionalnog značaja, ali je bivši ministar izbrisao tu kategoriju u Zakonu o kulturi, a s druge strane to bi otvorilo novi problem finansiranja, odnosno statusa. Sa Kolarcem tražimo najbolji model i pretpostavljam da ćemo za nekoliko nedelja zajednički izaći pred javnost sa tim modelom i tako trajno pomoći Kolarcu. Otvara se, međutim, veliko pitanje jer su i druge zadužbine počele da se obraćaju  sa pitanjem kako uopšte zadužbinarstvo da nastavi sa radom, a one nisu tako primećene kao Kolarac u javnosti. Kolarcu ćemo sasvim izvesno pomoći na pravi i trajni način.

Komеntari5
0ddc8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Producent
"... ne možemo da nađemo slobodne ekipe za nove projekte..." - ova rečenica ne znači ništa osim što odražava suštinsko nepoznavanje načina na koji bi trebalo da funkcioniše kinematografija, posebno u oblasti proizvodnje... osim ako ne želimo da sve rade "državni umetnici" koji i tako dobijaju sredstva van konkursa.
Hajduk Veljko
Pametno, lepo I korisno.
Ћирилица
Где је запело са законом о употреби и очувању ћирилице господо из власти( свака власт је баш то игнорисала, питам се зашто )?
Драгољуб Збиљић
Одлично питање. Готово пуних 15 годиан одлаже се обавеза усагалшавања Закоан о службеној употреби језика и пис(а)ма. Претходни министар је успео да издејствуеј саачињавање Передлоаг тог иземњеног и усклађеног с Уставом закона, али то из Владе није упућено на усвајање у Скупштину Србије. У Србији се тај закон опструише, па имамо данас тек десетак одсто ћирилице у језику Срба. Докле ће државни органи ада скршетних руку гледају понижавање Сраба туђим писмом у Србији. Такав случај понижавања Срба
dokle
Dokle ćemo da raspravljamo o Zakonu o kulturi, mrtvorodjenče je trebalo udaviti na početku i napisati novi zakon, a ne ovo što su pisale interesne grupe, pa su gutači vatre i binemajstori izjednačeni sa umetnicima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja