petak, 16.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 10.02.2021. u 20:44 Jovana Rabrenović

Korona će proći, dugovi će ostati

Za razliku od EU, privreda Srbije, prema podacima Narodne banke Srbije imala je umereni rast zaduženosti u 2020. godini
(Фо­то Д. Јевремовић)

Bez obzira na to kada će biti okončana pandemija virusa korona sasvim je izvesno da će dugovi, koji su napravljeni radi „preživljavanja” država, građana i privrede ostati. I to uvećani. Evropske ekonomiste to već zabrinjava pa je tako njih 100 pre nekoliko dana uputilo poziv Evropskoj centralnoj banci da državama članicama oprosti dugove. Kristin Lagard koja je na čelu te najznačajnije evropske monetarne institucije odgovorila je da je to nezamislivo.

Ne rastu samo dugovi država, već i preduzeća. Ne samo evropskih, već i naših. Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj Ekonomskog instituta u Beogradu, kaže da su tokom protekle godine, evropske firme bile primorane da se dodatno zaduže da bi preživele korona krizu. Tako je učešće korporativnog duga nefinansijsko-poslovnog sektora (to znači bez banaka) u BDP-u uvećano za 9,1 odsto i to sa 106,3 odsto BDP-a krajem 2019. na 115,4 odsto u trećem tromesečju 2020. Konačni saldo biće još nepovoljnija kada stignu rezultati za poslednje tromesečje 2020. i početak ove godine. Kako se aktivnost bude oporavljala uvođenjem vakcina, prekomerni dug znatno će ograničiti investicije i teško naplativa potraživanja (NPL) će porasti. Zato je novi talas nelikvidnosti realna pretnja evropskoj ekonomiji.

„Za razliku od EU, privreda Srbije, prema podacima Narodne banke, imala je umereni rast zaduženosti u 2020. Učešće korporativnog duga u BDP-u je krajem prošle godine u odnosu na četvrto tromesečje 2019. uvećano tek za 2,3 procentna poena, na nivo od 26,1 odsto. Dug privrede je i dalje za gotovo četvrtinu niži u odnosu na rekordnu zaduženost od 33,5 odsto iz 2012. godine. On obuhvata ukupna potraživanja domaćeg bankarskog sektora prema javnim preduzećima i privrednim društvima u koje se računaju i korporativne obveznice, kao novi vid finansiranja privrede koji je otpočeo u septembru prošle godine. Ništa se u zaključku ne bi promenilo i ukoliko bismo ovaj dug uvećali i za prekogranična zaduživanja preduzeća. Raspoloživi podaci ukazuju da je Srbija i tokom teške 2020. očuvala visoku efikasnost funkcionisanja finansijskog tržišta, kreditnu aktivnost i podršku privredi. Bankarski sektor je adekvatno kapitalizovan i otporan na rast kreditnog rizika usled i dalje nepovoljnih makroekonomskih kretanja koje izaziva kovid 19. O tome svedoči i učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima koje je krajem prošle godine smanjeno na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja NPL-a”, navodi Nikolić.

Kako našeg oporavka nema bez onog u EU, jer oni su ipak naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner, ovaj ekonomista ukazuje da su razmere krize stravične. Bez obzira na širokogrudu državnu pomoć evropska preduzeća su u 2020. uvećala dug do nivoa koji do sada nije viđen.

„Činjenica je i da su preduzete politike državne pomoći i podsticaja, poput, garancija za kredite i moratorijumi, zajedno sa kapitalnim olakšicama, dale rezultate u sprečavanju krize likvidnosti. Državna pomoć omogućila je firmama da finansiraju obrtni kapital i nadoknade smanjene prihode. Tako je zaustavljen cunami nesolventnosti, izbegnuta trajna šteta na proizvodnim kapacitetima, kao i masovno otpuštanje radnika. Međutim, to ne bi smelo da nas zavara”, objašnjava on.

Pandemija je trajno promenila pojedina tržišta. Rizik isplativosti postoji i kod poslovnih modela koji su do sada bili u svakom pogledu zdravi. Istorijsko iskustvo upućuje na zaključak da javni sektor mora biti aktivan učesnik u rešavanju ovog problema, koji će proaktivno davati potrebne podsticaje i koordinaciju između poverilaca i dužnika. U pogledu ulaganja, nema dileme da će jedan broj preduzeća odložiti ili otkazati neke planirane kapitalne izdatke. Reč je, najpre, o onima koji posluju u delatnostima koje su natprosečno pogođene pandemijom, čija je realizacija otežana, koje su bez rezervi i čija se bilansna neravnoteža ne može lako zatvoriti.

„Evropa mora zajednički obezbediti resurse, smernice i koordinaciju neophodnu za sprovođenje gigantskog restrukturiranja privrednih društava koje sledi. U suprotnom, izgledi su mračni. Privreda bi ušla u period dugotrajne krize, uz bankrot mnogih kompanija, čak i onih održivih, sa zdravim poslovnim modelima, dok bi ekonomski oporavak bio trajno zaustavljen”, smatra Nikolić.

Komеntari5
c89a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vlado
Koji rast, koji BDP... Pa ljudi zar ne vidite da svi stampaju novac, industrija se na zapadu drzi na tom novcu a od njega i mi zavisimo. Svi pricaju o rastu ili padu proizvodnje a svi prikrivaju podatke o potrosnji. Sta mislite sta ce biti kada zapad zakljuci da vise nema smisla stampati i da je sve gotovo, vec je haos u svetu a onda, ko prezivi pricace. Sreca da bar poljoprivredu nismo uspeli skroz unistiti.
Dragan
Pa sto bi imali inflaciju ako oni kontrolisu finansijski sistem sveta preko Eura i Dolara i ako se sve preliva i na druge drzave. Evo jedan primer: Europa nastampa gomilu novca koji udje u njihove banke. Njihova banka sa tim nastampanim novcem da kredit Srbiji. Srbija mora zaraditi realni novac da bi vratila kredit od nastampanog novca. Da ne pricam o primeru kada se takvim novcem kupuju fabrike po svetu...
slobodan
Stampaju novac koliko hoce ali ipak nema inflacije.
Joca Dobric
Nama obicnim gradanima ovaj tekst je vrlo tesko- Procitati a jos Teze razumjeti- , a Nasa ekonomska i privredna stvarnost i situacija je Procitana( poznata) ali Nerazumljiva , sto znaci vrlo dobro znamo vidimo osjetimo i prezivljavamo ekonomsko -socijalni teret i pritisak svakodnevno kroz sve aspekte zivota , a odgovorne politicko vladine ekonomsko privredne intitucije Relativizuju stanje i tapkaju u mjestu bez pomaka napred , i gledaju i cekaju eventualne Evropske korake pomoci ,,
mr
Све ово смо прошли пре 7-10 година. И онда је било задуживање, али су дугове морали да враћају само неки, као рецимо Србија. па је тако ММФ камповао код нас док је гледао како да ми враћамо дугове, па су нам дали директиву да смањимо субвенције, повећамо пдв, повећамо рачуне за струју и комуналије, све акцизе, чак и да смањимо пензије. Исто ће бити и сада, отписиваће се дугови масовно, али ће србија и слични морати да врате и задњи цент.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja