subota, 17.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 11.02.2021. u 22:00 Ivana Albunović

Raste uvoz pomfrita, cene domaćeg krompira padaju

U našu zemlju uveze se 19.000 tona pomfrita godišnje
(Фо­то Д. Јевремовић)

Glas zbog niskih cena poslednjih dana digli su proizvođači krompira u Srbiji. Kod Gornjeg Milanovca organizovan je protestni skup zbog neverovatne cene i od 10 dinara, koliko otkupljivači nude za kilogram ovog povrća dok ih proizvodnja, kažu, košta – 13. Jasno je da ekonomske računice nema a povrh svega u skladištima su ostale zalihe koje nemaju kupce, i pored ove minimalne cene.

Lokalni mediji javljaju da su povrtari iz Moravičkog okruga nezadovoljni i da u poslednje tri decenije ne pamte ovako lošu situaciju na tržištu.

Prinosi su bili odlični, a cena od 14 dinara je nikada niža. Prošle godine dobijali smo 35 dinara, naglašavaju proizvođači i upozoravaju da udela u svemu ovome ima veliki uvoz koji ugrožava domaću proizvodnju.

– Naše „fabrike” pod otvorenim nebom pune su neizvesnosti – rekao je jedan od proizvođača za čačanski „Ozonpres”.

U Srbiji se ovo povrće gaji na površini od 25.000 do 28.000 hektara, a proizvodnja je prema njihovom mišljenju dovoljna za domaće potrebe ali i svetsko tržište. Da li nam je ono i dostupno?

Pre gotovo četiri godine u supermarketima, u centru Beograda, prvi put se u većim količinama našao i krompir iz Egipta. Na pijace je pristizao i mladi krompir iz Makedonije i Albanije. I te 2017. ogorčeni proizvođači nakupcima su čuveni ivanjički krompir davali u bescenje za pet ili deset dinara. Neki su ga iz revolta i bacali.

Stručnjaci su tada za „Politiku” objasnili da su problemi u ovom sektoru počeli da se produbljuju još 2015. kada su cene krompira u EU naglo i drastično snižene. Viškovi su počeli da završavaju i u Srbiji zbog blokade ruskog tržišta. Privredna komora te godine je objavila da je prodaja domaćeg krompira pala za 30 odsto. Kao razlog naveli su sve veći uvoz ovog povrća iz Evropske unije.

Proizvodnja krompira je relativno skupa a u Srbiji, koja je nekada tradicionalno izvozila krompir u Italiju, Rumuniju i Crnu Goru površine pod ovom kulturom počele su u jednom trenutku da se smanjuju. Uz usitnjenu proizvodnju i nešto niže prinose počeli smo da gubimo korak s konkurencijom.

– Ova godina je bila specifična. Agroekološki uslovi bili su idealni, nikada nismo imali ovako veliki rod – objašnjava profesor Zoran Broćić s Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

On kaže da je cena na tržištu, prethodne dve do tri godine, bila prilično povoljna za proizvođače. Tako da je 2019, odnosno 2020. rezultirala sa malo većim površinama nego što su Srbiji potrebne. Došlo je do hiperprodukcije krompira.

– Ne možemo da ga potrošimo i cene zato padaju. U Moravičkom okrugu velike količine su na zalihama i prodaja ide teško. Sa druge strane, imamo otvoreno tržište za uvoz. Iako su cene izuzetno niske, jedna količina krompira za supermarkete se konstantno uvozi – navodi naš sagovornik. Istovremeno, za proizvođače iz Srbije izvoz je prilično ograničen, uglavnom na okruženje – Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju i to u malim količinama.

Prema njegovim rečima, potrošnja je smanjena i zbog sve manjeg broja stanovnika u Srbiji. On smatra da je jedan drugi pokazatelj vrlo indikativan a to je količina pomfrita koju Srbija uveze. Dostigla je 19.000 tona godišnje, što znači da oko 40.000 tona svežeg krompira ne pojedemo našeg, domaćeg, nego iz uvoza.

– Sve su to faktori koji su doprineli da cena i uopšte situacija s krompirom bude na tom nivou. Ove godine je i zbog korone smanjen promet kroz ugostiteljstvo za sigurno 10 do 15 odsto – objašnjava profesor Broćić.

On očekuje da će zbog ovakve situacije jedan broj proizvođača sigurno odustati od proizvodnje jer je „to kultura u koju se lako uđe i lako iz nje izađe”.

Komеntari20
896c5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan
Da je kurs evra realan, ovaj uvozni pomfrit bi bio puno skuplji pa samim tim bi se nasim proizvodjacima isplatilo i da ga proizvode. Fiksni kurs evra Srbija jako skupo placa samo da bi uvoznicki lobi dobro zaradjivao.
Jela
Oni njima nude 10 dinara po kilogramu,a mi u marketima kupujemo po 50 dinara,to je pet puta više.Očigledno je ko tu nagrabusi,samo proizvođači i krajnji kupci.
vox ex populi
Domaći krompir je očajnog kvaliteta. Vjerovao sam u kvalitet krompira s područja Čačka i okolice, ali tek je nešto bolji od onoga iz sjeverne ravnice, koji gotovo da nije za ljudsku upotrebu. Više oblikom i sadržajem liči na stočnu repu nego krompir. Molim vas, dva krompira u kilogramu?! Ide se na ekstenzivne sorte, na račun kvalitete i tradicije.
Божа
Кад се набави низоземско семе, биће одличан.
Dr. Koš
@Ljudmila Da, da, a pomfrit je kap koja je prelila čašu!
Muradin Rebronja
Pomfrit je viši nivo obrade krompira. Dodatana vrednost. Ugostiteljstvo koristi pomfrit. Onako zamrznut, u fritezu par minuta, onda u tanjir kao prilog, ili neko pakovanje da se pojede kako jeste. Zatajili su proizvođači čipsa i pirea jer to oni treba da rade. Moja malenkost će do nekle popraviti to stanje, u novim kuhinjama za novo doba, proizvodnjom punjenih pečenih krompira. Pečen krompir, izvađena iznutrica pomešana sa ovaćavinom, vraćena u koru i zamrznuta. Kad treba, u pećnicu par minuta.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja