nedelja, 18.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 12.02.2021. u 21:00 Dragana Jokić-Stamenković

Egipćani pozvali Srbe da zajedno naprave univerzitet

Ustanova bi se nalazila u Kairu i obuhvatala fakultete iz tehničko-tehnoloških oblasti i sporta, s mogućnošću širenja na druge naučne sfere
На Ма­шин­ском фа­кул­тету имају добро искуство са страним студентима (Фо­то Ма­шин­ски фа­кул­тет)

Grupa stručnjaka iz Egipta nedavno se obratila Univerzitetu u Beogradu i predložila stvaranje, u Kairu, zajedničkog univerziteta iz tehničko-tehnoloških oblasti i sporta, s mogućnošću širenja na druge sfere, obelodanila je na sednici Senata UB-a prof. dr Ivanka Popović, rektorka. Za „Politiku” je pojasnila da je predlog stigao od međunarodnih eksperata iz sveta visokog obrazovanja posredstvom kontakata koje imaju sa stručnjacima s fakulteta UB-a. Rektorka smatra da sam poziv predstavlja priznanje da je UB prepoznat kao svetski centar izvrsnosti i da ova ideja, nezavisno od njenog ishoda, mnogo doprinosi ugledu i kompetentnosti najvećeg univerziteta u zemlji.

Popovićeva ističe da akademski vrh veoma ozbiljno razmatra predlog Egipćana i da će obaveštavati javnost kako budu stizale nove informacije. Naglašava da to ne bi bio nimalo jednostavan poduhvat i da sadrži mnogo izazova. Rektorka kaže da zasad nema detaljnijih informacija o ovoj ideji, ali da će uskoro pozvati dekane da proveri da li postoji interesovanje za njenu realizaciju, kao i da zajednički razmotre ima li naša univerzitetska zajednica snage i volje za taj veliki poduhvat.

– Ovo bi bilo važno ne samo za promociju našeg visokog školstva već i za finansijsko delovanje univerziteta, ali realizacija zavisi od ljudi koji bi se uhvatili u koštac s tim izazovom. Takvi savezi postoje u svetu. Ako dođe do realizacije, i Savet UB-a imaće ozbiljnog posla, a tražićemo onda podršku resornih ministarstava. Bio bi to pionirski poduhvat koji bi počeo s manjim brojem fakulteta, a proširio se kasnije i na druge oblasti. Ovo je drugi put da imamo ovakvu ponudu. Pre nekoliko godina stigla je slična inicijativa iz Kine, ali je bila prekompleksna da bi se ostvarila – otkrila je rektorka Popović.

Profesor dr Milo Tomašević, dekan Elektrotehničkog fakulteta, kaže da su na njihovu ustanovu i ranije od Turaka i Arapa stizale takve, nezvanične ponude, ali da se ništa opipljivije nije realizovalo. Naglašava da bar vredi razgovarati o ideji Egipćana i da je znanje koje mogu da im ponude naši tehnički fakulteti sigurno relevantno. Potrebno je, kako kaže, pribaviti još dosta informacija, na primer gde bi bio akreditovan zajednički univerzitet, ovde ili samo kod njih, da li bi ga pohađali samo tamošnji studenti, da li bi se radilo prema njihovim normativima, a mi im davali srpsko znanje i profesore...

– Pretpostavljam da bi programi bili na engleskom jeziku i namenjeni njihovim studentima. Na ETF-u, na primer, dolazi dosta Libijaca na postdiplomske studije, pa bi im bilo mnogo bliže da odu u Kairo, ukoliko bi iza diplome koju tamo dobiju stajao i naš fakultet i univerzitet – naglašava dekan Tomašević.

Inicijativa Egipta svedoči o kvalitetu visokog obrazovanja u Srbiji, ističe prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta. Dodaje da je ona veliki izazov ne samo zbog prevazilaženja zakonskih formalnosti nego i radi organizacije i odlaska naših profesora u Kairo, jer fakulteti uz to moraju i voditi računa da uporedo i ovde ispoštuju sve akreditacione kriterijume.

– Sve je to moguće realizovati ako su država i UB voljni da uđu u celu priču. I to znači da u nju možemo uključiti dosta kvalitetnih i mladih osoba čim doktoriraju na našim fakultetima. Raniji ministar prosvete Mladen Šarčević započeo je projekat internacionalizacije studija u Srbiji, koji podrazumeva da studenti drugih zemalja mogu doći ovde na dobro organizovane fakultete. Mislim da će se u bliskoj budućnosti visoko obrazovanje inetrnacionalizovati i da će u taj krug zemalja ući i Srbija – kaže Mitrović.

Mašinski fakultet spada u visokoškolske ustanove koje imaju veliko internacionalno iskustvo u obrazovanju studenata koji dolaze iz inostranstva da studiraju u Beogradu. To ostvaruju kroz program „Srbija i svet”, pokrenut 2008. godine, u okviru kog stranci prvo uče srpski jezik, boraveći godinu dana u studentskom centru na Avali, a onda upisuju fakultete kod nas. Mitrović ističe da i trenutno imaju studente iz pomenutog programa, a da se drugi vid internacionalizacije „Mašinca” obavlja kroz direktne upise studenata iz Sudana, Libije i Saudijske Arabije, i to najviše na doktorske i master studije.

– Stiže nam mnogo mejlova od diplomaca iz inostranstva zainteresovanih za nastavak školovanja na našem fakultetu. Poslednji je pre dve nedelje poslao jedan Zagrepčanin. Zato mnogo insistiram na dobrom i vidljivom sajtu fakulteta i preporučujem i drugim visokoobrazovnim ustanovama da povećaju vidljivost na taj način. Važno je što mi imamo ne samo domaću nego i međunarodnu, nemačku akreditaciju fakulteta, koju smo već drugi put dobili i važi do 2025. godine. I to ne samo za osnovne već jedini u Srbiji imamo i za master studije. Pre nekoliko decenija Mašinski fakultet je imao saradnju koja podseća na ovu koju predlaže Egipat, i to s državnim univerzitetom u Tripoliju. Naši profesori su odlazili u Libiju i predavali i tamo, a sada nam to zakon ne dozvoljava – ističe dekan Mitrović.

Komеntari9
bd44b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dusan1
Kada bi se nekako privolelo da se univerzitetski profesori i razni doktori nauka vrate u Belu Palanku , mogao bi taj projekat da se realizuje i u toj opštini. A umesto izbeglica koji su na teret budžeta da se usele bogati studenti .
Дрић
bogati studenti -баш ме интересује Ваша дефиниција овога. Већина студената у целом свету позајми новац, који мора да врати после школовања, да би научили нешто. Само мали број студената има родитеље богаташе који су способни да плате. Има их, али су у знатној мањини. Студенти по Америци дугују држави хиљаде и хиљаде долара после завршених или незавршених студија.
Radenkovic Milivoje
Izvanredna ideja. Ako vec postoji Nemacki Univerzitet u Kairu (German University in Cairo - GUC), Americki Univerzitet u Kairu, zasto ne i Srpski Univerzitet u Kairu. Pitanje je samo da li mi imamo dovoljno pravih strucnjaka za tako nesto? Dovoljno ljudi sa objavljenim radovima, sa dovoljnim poznavanjem engleskog jezika da mogu da drze predavanja?
Гордана Јовановић
Наравно да имамо. Ја познајем неколико научника који су врхунски у својим областима и који су држали предавања на страним универзитетима. Познавање бар једног страног језика се подразумијева. Ово је сјајна могућност коју треба искористити.
Lillah
Mislim da bi bilo mnogo korisnije da fakulteti humanističkih oblasti privuku strane studente, zato što su, globalno, te nauke već odavno skrajnute i sve će teže opstajati.
Божа
По узору на онај најпрестижнији исламски у Каиру.
Nenad
Studirao sam u Sarajevu pa Beogradu, a posdiplimski radio u Kanadi. Misilm da ono sto faili nasim univerzitetima je praksa i saradnja sa privredom. Nakon zavrsenog fakulteta u Beogradu skoro da nisam imao sta staviti u Rezime/CV dok kandadski studenti su imali gomilu projekata direktno primjenjivih u privredi. Imaju prakticno znanje. Mislim da saradnja sa Kairom bi bila dobra za profesore, finansiski, ali nista nebi donjela univerzitetu i studentima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja