Galerija portreta dosadašnjih predsednika Narodne skupštine dopunjena je nedavno slikama Nebojše Stefanovića i Maje Gojković, koje je uradio akademski slikar Nikša Ercegović. Sada posetioce zgrade parlamenta, kojih je bilo mnogo do pandemije virusa korona, u hodniku na ulazu dočekuje 36 dosadašnjih čelnika parlamenta, počevši od 1920. do danas. Nedostaje jedino aktuelni predsednik Ivica Dačić, ali on je na toj funkciji tek nekoliko meseci.
Inicijativa za izradu portreta Stefanovića i Gojkovićeve, kako je navedeno u odgovoru iz Skupštine Srbije koji nam je dostavljen, potekla je 2014. godine, a „konačno je realizovana 2020”. Portreti su ukupno koštali 436.000 dinara s ramovima i pločicama na kojima su ispisana imena, svaki po 218.000. Kako je navedeno „nabavka je rađena u skladu sa članom 27 Zakona o javnim nabavkama, kojim je propisano da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na nabavku dobara, usluga i sprovođenja konkursa za dizajn, čija je procenjena vrednost manja od milion dinara”.
U odgovoru se kaže: „Stručna služba je nekoliko meseci analizirala i konsultovala se sa stručnjacima iz oblasti likovnog stvaralaštva, posebno kvalifikovanih za portretno slikarstvo. Autor portreta je akademski slikar Nikša Ercegović (1979), slikar mlađe generacije, koji je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti 2005. godine u klasi profesora dr Jovana Sivačkog kao jedan od najboljih studenata.”
Izrada portreta je bila veoma zahtevna jer je zavisila od veličine, kompozicije rada i materijala koji se koristio, pa je trajala nepunih godinu dana, do finalnog umetničkog dela. Sedam portreta uradio je Uroš Predić i jedan Ivan Tišov, a oni su nastali u periodu od 1925. do 1926. godine, dok je 26 portreta uradio slikar Dragan Stojkov 2010. godine.
Portreti koje je radio Stojkov dugo su punili novinske stupce, što zbog netransparentnosti ovog posla, što zbog kvaliteta slika. Gotovo svi portretisani bili su nezadovoljni, a Stojkov je tada objašnjavao da je radio s fotografija i da je posao trebalo uraditi brzo. Ovih 26 slika koštalo je oko četiri miliona dinara. Nataša Mićić toliko je bila nezadovoljna svojom slikom da je tražila da se ona ukloni. Slavica Đukić Dejanović javno nije izražavala nezadovoljstvo, naprotiv, rekla je da je zadovoljna, „ako je to umetnikovo viđenje mene”. Obe su, međutim, dobile nove portrete, koji su i danas izloženi.
Tomislav Nikolić tada je rekao da je njegov portret „slikarski promašaj, uvek kad prođem pored njega pomislim da to nisam ja”. Mediji su tada pisali da se „portret Olivera Dulića ubraja među komičnije, makar na prvi pogled, ali teško da će se ’model’ pobuniti jer je upravo on i dozvolio ovu ’srednjovekovnu’ idilu”. Slavica Đukić Dejanović kazala je da je „najvažnije nastaviti tradiciju portretisanja”.
Skandal koji je pratio izradu 26 portreta 2010. godine verovatno je i bio razlog što su Stefanović i Gojkovićeva tek sada, u tišini, dobili svoje portrete. Kad god smo pitali zašto nema njihovih slika, dobijali smo samo nezvanične odgovore da „nije zgodno, šta će reći javnost”. Hrvatski sabor, na primer, ima „Sobu portreta predsednika”, koja je, sudeći po pisanju tamošnjih medija, vrlo zanimljiva posetiocima, dakle portreti nisu nikakav naš izum i oni jesu nešto što svedoči o istoriji parlamenta, na svoj način. I naši građani, dok nije počela pandemija i zaustavila obilaske, vole da zastanu pred ovom galerijom slika predsednika. Nije problem u portretima, već u načinu kako se taj posao obavi, a treba da bude obavljen bez tajnovitosti – transparentno.
