ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 15.02.2021. u 09:25 Olga Janković

Jevreji i Srbi, nerazdvojni u bratskom ratnom zagrljaju

Четворица другова, Срби и Јевреји из чувене омладинске војне формације „1300 каплара”, први десно седи Сима Алкалај, први лево седи Самуило Јаковљевић (Фото Књига „Јевреји Србије у Првом светском рату”)

„Voli svoju zemlju u kojoj si se rodio i u kojoj živiš, jer ona je tvoja domovina”, veli naša Biblija. Dosledni tim rečima Jevreji su, od kada su napustili svoju rodnu grudu, bili kroz sva vremena dobri građani... „Tako je to bilo i jeste u zemlji Srbinovoj, gde su Jevreji u svemu postupali po rečima svog čuvenog sunarodnika slavnog istoričara Josifa Flavija – radeći u miru na podizanju opštenarodnog blagostanja i boreći se za vreme ratova, rame uz rame, hrabro, pored svoje braće Srba”, zapisano je u „Spomenici poginulih i umrlih srpskih Jevreja u balkanskim i Svetkom ratu 1912–1918.”, koja beleži desetine ratnih sudbina, onoliko koliko je sačuvano u zapisima i kazivanjima preživelih saboraca... Bilo je Jevreja, srpskih ratnika još u Srpsko-turskim ratovima, ali je ljubav njihova za srpsku zemlju došla do punog izražaja u Balkanskim i Prvom svetskom, kada su građani i vojnici, stari i mladi primili svoju dužnost iskreno i sa samopregorevanjem.

Nižu se blede slike golobradih mladića... Josifa I. Amar i Avrama J. Levija, činovnika i trgovca poginulih na Adi Ciganliji, redova Morica J. Benjamina, Samuela Baruh Rusoa i Morica Faroa, palih u Albaniji... Dr Avram Josif Vinavera, lekara iz Šapca i rezervni sanitetski major podlegao je pegavom tifusu u Đevđeliji, dr Isak Reg Hecog u Koceljevi... i dalje – stradali... apotekar Moša A. Kalef, David Montijas, stolar, trgovac Josif B. Levi, opančar Manuel M. Ruben, moler Samuilo Almozlin, kafedžija Isak Levi, učitelj Moša J. Pinto, advokati Hajim M. Davičo i David A. Koen, student filozofije Leon B. Lebl… Nišlije, Smederevci, Kragujevčani, mnogo rođenih Beograđana, Piroćanaca, Novopazaraca, Leskovčana, Požarevljana – izginuli su na Mačkovom Kamenu, Gučevu, Kajmakčalanu, na Baževačkom visu, na Debelom brdu, Kotanici, u Stepojevačkim šančevima na Kosmaju, na položaju Crna bara u Mačvi, Solunu, u Albaniji i Rusiji... i umrli od pegavog tifusa i muka u ratnom zarobljeništvu, neki i nosioci Karađorđeve zvezde sa mačevima... Časovi tuge i bola, nemaštine i izgnanstva, kao i časovi radosti i slave, pobede i trijumfa pri povratku u oslobođenu, proširenu, slavom ovenčanu i ujedinjenu Otadžbinu, bili su zajednički svima, bez razlike”, piše Odbor za podizanje spomenika palim jevrejskim borcima.

Oko šest stotina žitelja predratne Srbije, nekoliko stotina ratnika, dovoljan broj junaka odlikovanih za hrabrost na bojnom polju, blizu 150 grobova jevrejskih, palih neimara na ostvarenju srpske zavetne zamisli – stotine jevrejske ratne siročadi, veliki broj invalida, ceo jedan kraj, cela jevrejska Mahala na beogradskoj Jaliji sa poginulim starcima, zenama i nejači pod ruševinama svojih domova – sve je to rečiti dokaz njihove ljubavi prema srpskom narodu i odanosti svojoj Otadžbini.

„Danas, heroji, kada vašoj viteškoj časti i besmrtnoj slavi dižemo spomenik dubokog priznanja i neizmerne zahvalnosti, sa bolom u duši tugujemo za vama, koji ste predano i na svagda ostavili oca, majku, sestru i brata, ženu i decu. Ali nas, ujedno vaše požrtvovanje, proniknuto večnim duhom Makabejaca, ispunjava ponosom. Cela naša Otadžbina klanja se vašim senima, a bude li  trebalo, mi smo gotovi da opet, vedra duha i sa oduševljenjem ispunimo svoju rodoljubivu dužnost do kraj i bez kolebanja. Neka večni i nerazdvojni zagrljaj sa vašim srpskim drugovima, posluži poznijim naraštajima kao simbol trajnog bratstva između dva napaćena naroda na zajedničkoj grudi. Neka vam je laka srpska zemlja, za koju ste, prezirući smrt položili svoj život”, poručuju 1927. godine preživeli i potomci Srba Mojsijeve vere.

Komеntari8
64c05
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dagmar Gronberg
Muslimani i Srbi su bili isto nerazdvojni. Zasto ne pisete o Muhamedanskom bataljonu koji je zajedno sa Srbima branio Beograd 1914 god. i gotovo svi iz tog bataljona su izginuli. Ima dosta toga zajednickog izmedju muslimana i Srba, ako nista drugo treba odati pocast tim hrabrim muslimanskim borcima koji su dali zivote za odbranu Beograda i Srbije.
Filip Cosopt
Pamti se zajedništvo 1912-1918 I nedavno priznanje KiM od strane Izraela. A između ta dva perioda ništa!?
v stepanovic
Danas je Srbima taj jevrejski zagrljaj toliko snažan, da jedva od njega dišu. Što se ranije oslobodimo ovog i sličnih 'bratskih' zagrljaja, pre ćemo zakoračiti u svet realnosti.
Лудовик
I priznadose "kosovo republjik"
Марко Јанковић
Прво смо ми признали "Државе Палестине"...
Mikhael
Поносни Србин, Мојсијевог закона!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja