utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 15.02.2021. u 11:34

Ko i kako uči našu decu

Pixabay

Nedavni slučaj i aktuelna dešavanja u vezi sa školom glume i njenim učiteljem, na krajnje drastičan način pokreću jedno od gorućih pitanja našeg školstva i traže od nas da se zapitamo – ko sve može da osniva škole i da radi sa đacima i studentima i da li znamo koliko je proteklih decenija niklo raznoraznih škola i školica, akademija i fakulteta najrazličitijih struka, zvanja i znanja a da se malo ili nimalo nije znalo za njihov program i način rada, a još manje za njihove učitelje i profesore. Otuda i stanje kakvo imamo u našem školstvu.

Statistički podaci iz februara 2020. opominju da 40 odsto naših 15-godišnjaka ne postiže osnovni nivo pismenosti, da decu osnovnoškolskog uzrasta uprkos njihovim ličnim željama i potrebama, sve manje učimo da samostalno misle, da ih umesto samostalnog razmišljanja i kreativnog rada opterećujemo formalnim, šturim i bezličnim sadržajima; da je vaspitni faktor potpuno zanemeo pred naletom raznoraznih rijalitija, kiča i šunda, da su generacije naših đaka prepuštene medijskoj školi poroka i besmislica, da su sve češća vršnjačka nasilja u školama (a u poslednje vreme i tzv. digitalna nasilja), da je svaki deseti maloletnik osnovnoškolskog uzrasta počinilac nekog od krivičnih dela. Poslednji rezultati PISA testiranja pokazuju da je trećina učenika 15-godišnjaka u Srbiji funkcionalno nepismena, da je Srbija na 45. mestu u konkurenciji 79 zemalja, da su „sramotna znanja koja naši srednjoškolci pokazuju na testovima iz opšte kulture”, da naši đaci ne poznaju srpski jezik. Na udaru talasa globalizacije gasnu postepeno koreni naše tradicionalne kulture, jezika i pisma.

Jedan od sasvim vidljivih problema jeste i nezainteresovanost dece za nastavu ako se zna da 41 odsto učenika u Srbiji zakasni na neki od školskih časova, da svaki četvrti učenik misli da nije pravilno vrednovan u školi, da učenici ne slušaju predavanja nastavnika na času. Ili, još jedan poražavajući podatak – čak 80 odsto naših učenika iz trogodišnjih škola svojim ukupnim postignućem zaostaje više od jedne godine za svojim vršnjacima iz zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). A sve to, najvećim delom, jeste posledica zaostajanja u osnovnoj školi.

Naše školstvo kao da je otelo duh znanja.

Bilo bi neophodno da se u našim školama vrati autoritet đačkog učitelja što bi se pre svega postiglo odgovarajućim izborom kandidata za upis u pedagoške škole. Nekih, već zaboravljenih godina, budući učitelji na prijemnom ispitu za upis u petogodišnje učiteljske škole, osim opšte pismenosti, imali su obavezan zdravstveni pregled i psiho-test, proveru čitanja i pisanja, pravilnog i čistog izgovora, odgovarajući muzički sluh, kao i ličnu sklonost i ljubav za rad u školi i sa decom. Tokom školovanja, uz druge predmete učili su se pedagoška i dečja psihologija, filozofija, sociologija, logika, ekologija. A u završnim godinama bio je obavezan praktičan rad u nastavi pod vođstvom mentora. Iz škole su izlazili gotovi i stručni ljudi, učitelji koji su kalili sebe, najpre u malim seoskim školama, a potom u većim sredinama.

Naša urođena sklonost zaboravu nije nam dala da sačuvamo nešto što je, možda, i dobro bilo.

Tomislav Milković,
Grocka

Komеntari9
e6c56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodna
Ja mislim da moja prababa nije isla u skolu. To ne znaci da nije nista znala. Ucili su je roditelji. Od jednog se ucitelja ocekuje da odgoji i nauci 30 djaka i to u 45 minuta, a mnogi roditelji nisu u stanju za 18 godina stvoriti jednog covjeka.
Srbenda i djak generacije
Prvi da nauci da se "ne znam" pise odvojeno, a drugi da se "sa mnom" takodje pise odvojeno
Дејан Р. Тошић
Поштовани, аналфабета,мешате писма, српску ћирилицу са латиницом, што вас чини, функционално неписменим лицем. Не умете да пишете ни хрватским абецедним словима а ни словима српске ћириличне азбуке,користите енглеску абецеду, што ваш садржај писања чини, аналфабетским.
Саша Микић
Овим текстом се сав неуспех ставља на терет просветних радника, али као и у свакој причи истина није једнострана. Имам троје деце и за време њиховог школовања имао сам прилике да упознам разне просветне раднике, и добре и лоше, али такође да упознам и разне родитеље. Моје скромно мишљење је да оно, што су родитељи пропустили да ураде поводом основног ''кућног'' васпитања, не може нико да исправи, а нарочито не просветни радници којима је простор за''маневрисање'' све ужи и ужи, а дечја права шир
Дејан Р. Тошић
Основни узрок функционалне неписмености деце из српског језика и математике јесте што родитељи не раде са децом домаће задатке након школе а не раде зато што су и они сами функционално неписмени. Више од 90% Срба незна и не користи писана хрватска латинична слова,већ користи само штампана слова, 90% Срба и даље верује да је учење хрватске абецеде, неопходно због учења енглеског, немачког или француског језика.Зато деца не знају ни српски ни страни језик ни математику,јер уче српски на два писма.
Дејан Р. Тошић
Поштовани, лапсус мемо, није функционална неписменост. Функционална језичка неписменост јесте ваш пример коментара, у коме не користите ни слова хрватске абецеде а ни слова српске азбуке, ви користите енглеску абецеду за писање немуштог језика, што вас чини не само функционално неописмењеним већ вас сврстава у групу, аналфабета.
DizEu
U tu funkcionalnu nepismenost ulazi i pravopisno pravilo da se "nezna" pravilno piše "ne zna".
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja