četvrtak, 22.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 15.02.2021. u 16:00 Jelena Popadić

Dva veka ustavnosti i 13 najviših pravnih akata

Ustavna istorija Srbije dovoljno je podsticajna za izgradnju našeg ustavnog identiteta i blago je koje moramo neprestano da istražujemo
Прва страна Сретењског устава

Tokom dva veka ustavnosti Srbije, u našoj državi je promenjeno 13 ustava. U međuvremenu, države u kojima je živeo srpski narod menjale su imena i granice, a ustavi su prilagođavani novim okolnostima, manje ili više uspešno. Prema mišljenju stručnjaka najveći problem većine naših ustava je velika razlika između onoga što je u njima napisano i stvarnosti. Bogatstvo ustavnosti jednog naroda, objašnjava za „Politiku” profesor dr Vladan Petrov, ogleda se u kvalitetu borbe za ideju ustavnosti koju odlikuju podela vlasti i garancije ljudskih prava i sloboda, ali i u tome koliko su ti ustavni tekstovi bili normativno kvalitetni.

Srbija je, kako dodaje Petrov, imala nekoliko izuzetnih ustavnih tekstova napisanih u skladu sa modernim dostignućima nauke i evropskim standardima. Pre svega Sretenjski ustav iz 1835. godine, donekle Namesnički iz 1869. godine, kao i Ustav iz 1888. i Ustav Srbije iz 1990. godine. Sretenjski ustav, podseća Petrov, donet je u vreme kada u Evropi nije bilo mnogo ustavnih tekstova i to u maloj, nesuverenoj državi. To je bio veliki korak. „Učeni Dimitrije Davidović je uspeo da u taj ustav implementira neke od modernih tekovina ustavnosti među kojima se ističe za ono doba izuzetan katalog ličnih i političkih prava. Iako je ovim ustavom bila proklamovana podela vlasti, bilo je jasno da se ona u praksi ne može sprovesti”, kaže naš sagovornik. Sretenjski ustav je, dodaje, poslao  važnu poruku: „Ma koliko da je neka država jaka ili suverena, međunarodni faktor se uvek pita ili se bar mora uzimati u obzir”.

Baš zbog protivljenja velikih sila, Austrije, Rusije i Turske, ovaj ustav je suspendovan šest nedelja nakon što je obnarodovan. Namesnički ustav, međutim, nije bio donet pod uticajem stranog faktora, bio je u dobroj meri autentičan. On je, kako kaže naš sagovornik, poslao snažnu poruku da je nekada bolje da na snazi budu domaća rešenja, a ne „uvezena” pa makar ova druga imala i najbolja teorijska obrazloženja. S druge strane, Namesnički ustav je sadržao neka retrogradna rešenja, tačnije nije dao kompletnu zakonodavnu funkciju Narodnoj skupštini.

Ustav iz 1888. godine, poznatiji kao „radikalski” obično slovi za najbolji, tačnije, najmoderniji. U vreme kada je samo Engleska imala parlamentarizam, ovaj ustav je uveo parlamentarni sistem i sistem srazmernog predstavništva. Dao je široke garancije lokalnim samoupravama i utvrdio mnoga ljudska prava. Ipak, on je bio lepa slika koja u praksi nije mogla da se realizuje. „Ustav može biti dobar samo u meri u kojoj odgovara društveno-političkoj stvarnosti. Manje je važno da li ćemo izvesnu ekspertsku pomoć dobiti spolja (Venecijanska komisija), već da ustav bude pisan za konkretan narod i konkretno društvo”, objašnjava Petrov.

On naglašava da je ustavna istorija Srbije dovoljno podsticajna za izgradnju našeg ustavnog identiteta i predstavlja blago koje moramo neprestano da istražujemo kako bismo iz njega izvukli ono najbolje i uneli to u neka buduća rešenja. To ne znači, naglašava, da je neki budući ustav moguće doneti isključivo na osnovu kopanja po prošlosti, ali ukoliko budemo zanemarili prošlost i realnu situaciju može se desiti da donesemo ustav koji će biti „mrtvorođen” kakva je bila sudbina većine naših najviših pravnih akata.

Profesor Petrov kaže da danas imamo nesporan uticaj međunarodnih činilaca koji pokušavaju da utiču na oblikovanje ustavnih rešenja. To, kako naglašava, nije slučaj samo u našoj zemlji. „Međutim, trebalo bi da pronađemo ravnotežu između opšte usvojenih evropskih standarda i onoga što možemo da sprovedemo u praksi. Svaki zakon, a naročito ustav, koji se donosi da bi bio dekor od početka je osuđen na žalosnu sudbinu”, mišljenje je našeg sagovornika. Tačno je  da Venecijanska komisija ne može biti ustavotvorac u Srbiji, ali njena mišljenja ne treba upotrebljavati u političke svrhe. Mišljenja Venecijanske komisije pojedinci koriste kako bi izrazili svoje stavove i tumače ih kako njima odgovara.

Dimitrije Davidović

Dodaje da moramo da imamo i ustavnu kulturu koja ne podrazumeva samo svest nosilaca političke vlasti, već i građana da je ustav svojevrsno pravno i političko sveto pismo države. Naš sagovornik naglašava da mi tu svest nemamo u dovoljnoj meri, a to je jedan od razloga zbog kojeg je  ustavno pitanje stalno otvoreno. „I sada imamo u proceduri zvanični predlog vlade za promenu Ustava i to nije prvi put. Pre svega, za svaku promenu Ustava, kao i za donošenje novog, neophodan je bazični konsenzus u pogledu temeljnih vrednosti društva. Kod nas toga nema u dovoljnoj meri”, kaže Petrov.   

Podseća da je kod nas na snazi Ustav iz 2006. godine ali, prema njegovom mišljenju, on predstavlja lošiju kopiju prethodnog ustava, onog koji je donesen pre 31 godinu. Iako je ustav iz ’90 mnogo kritikovan, pre svega jer je poistovećivan sa autoritarnim režimom Slobodana Miloševića, naš sagovornik naglašava da je ovaj pravni akt veoma značajan. Pre svega jer je vratio Srbiju na put liberalno-demokratske ustavnosti nakon 70 godina. Njime su, kako dodaje, na našu političku i društvenu scenu vraćene osnovne vrednosti, vladavina prava, podela vlasti i nezavisnost sudstva. Ali, on ima i mane. Prilikom donošenja ovog pravnog akta nije pravljena razlika između onog što je napisano i naše ustavno-političke stvarnosti. Osim toga, ostala je određena povezanost sa socijalističkom ustavnošću.

„Najveća greška ovog Ustava je rigidan način rešavanja pitanja teritorijalne autonomije, pre svega Kosova i Metohije. Ustanovljeno je rešenje koje je već bilo neprihvatljivo za Albance. To je bila teritorijalna autonomija, bez zakonodavne vlasti”, mišljenje je našeg sagovornika. Ovaj pravni akt je, kako dodaje, bio gotovo nepromenjiv. Podseća da je od 2000. do 2006. godine bilo više inicijative za promenu Ustava, a da je konačno donet novi ustav iz nužde, nakon osamostaljenja Crne Gore.

Zbog svega navedenog, naglašava Petrov, Srbija bi trebalo da dobije novi ustav. Ne zbog toga, dodaje, jer je to nužan uslov na evropskom putu nego, jer 30 godina nismo imali ozbiljnu ustavotvornu gradnju. „Srbiji je potreban nov ustav jer je danas naša država modernija i jača. Neophodno je napraviti ustav sa kojim ćemo na duže vreme zatvoriti ustavotvorno pitanje. Česte promene ustava urušavaju njegovu suštinsku vrednost, poštovanje koje bi građani trebalo da imaju prema njemu”, poručuje naš sagovornik napominjući da je to njegov stav kao profesora ustavnog prava.

On objašnjava da su, kada je usvojen ustav iz 1990. godine, postojala brojna unutrašnja i spoljna ograničenja, ali budući da ovaj ustav nije suštinski promenjen mi i danas živimo period koji je tada započet.  „I to je ključni razlog zašto je Srbiji neophodan novi ustav koji će uzeti sve najbolje iz prethodnih, ali koji će predstavljati novi početak”, stav je našeg sagovornika. Dodaje da nije opravdana bojazan jednog dela građana da će svaka ustavna promena ili donošenje novog ustava podrazumevati konačan raskid sa Kosovom i Metohijom. Kad god Srbija bude donela novi ustav, smatra naš sagovornik, on neće biti nametnut spolja, niti će ga doneti jedan čovek ili partija na vlasti, već će konačnu odluku doneti građani na referendumu.

Komеntari8
4bf67
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгомир
" Велике силе " су захтевале од књаза Милоша, да Србија добије устав ??? Наиме, бојали су да ће под Милошем доћи до стварања нове, јаке Србије која би могла да окупи остале балканске народе. Зато је Милош од Давидовића тражио да напише, такав устав, који ће те велике силе одмах и укинути. У то време Србија је била обичан вилајет. 1830 хатишерифом је добила звање вазалне кнежевине, призната је тек 1878 на Берлинском конгресу. Циљ им је био да ограниче Милошеву веладавину и успоре јачање Србије.
Milan Rakic
Čini mi se da je uvaženi profesor malo kontradiktoran. Kaže da nije dobra česta promena ustava a zalaže se za promenu ovog...
miroslav sarcanski
I posle dva veka ustavnosti, vratili smo se na pocetak. Imamo ustav koji u clanu 115 propisuje da predsednik Srbije ne moze obavljati drugu javnu funkciju,a sto aktuelni predsednik Srbije ne postuje i sve vreme je predsednik vladajuce politicke stranke. U tom svojstvu on je u situaciji da odredjuje i mandatara, kao i sastav Vlade, a veoma cesto obavlja poslove iz njihove nadleznosti. U Hrvatskoj i Sloveniji su identicna ustavna resenja i tamo se ona postuju. Zargonski receno, dzaba smo krecili!
nikola andric
Mada je razlika izmedju kvantiteta i kvaliteta sumniva u smislu ''velicina'' ona ipak moze posluziti za izvesna uporodjenja. Engleska, na primer, nema pisani Ustav, dok holandski potice iz 1812e. Jugoslavija odnosno Srbija je promenila 13 pa, po obicaju nepreglednih dopuna, izmena i zamena zakona ne moze biti drukcijeg zakljucka nego da nijedan nije bio zadovoljavajuci. Nameravani novi Ustav to potvrdjuje. Profesori Ustavnog prava ih pisu po poruzbini onih na vlasti. Iluzije nisu zabranjene
Саша
Први Устав на папиру за кога знамо јесте законоправило из чини ми се 13/14. века па било лепо читаоцима то и објаснити.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja