petak, 16.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 17.02.2021. u 10:31 Danijela Davidov-Kesar

Zagađenje vazduha utiče na pojavu dijabetesa i astme

Najnovije studije pokazuju da u svetu oko osam miliona ljudi umire zbog ovog problema, a u Srbiji oko 10.000 građana, iako stručnjaci smatraju da je taj broj daleko veći
(Фото: лична архива)

Odgovor na pitanje koliko zagađen vazduh utiče na zdravlje građana Srbije moći ćemo da dobijemo posle analize koju će uraditi srpski lekari u saradnji sa dr Zoranom Jovanović Andersen, profesorkom epidemiologije za zagađenje vazduha Univerziteta u Kopenhagenu u Danskoj. Iako mnogi uglavnom znaju da je zagađenje vazduha nešto što je veoma loše, ipak, nisu svesni da ono utiče na pojavu raznih oboljenja. Najnovije studije pokazuju da u svetu oko osam miliona ljudi umire zbog zagađenja vazduha, a u Srbiji oko 10.000 građana, iako stručnjaci smatraju da je taj broj daleko veći. Profesorka Jovanović Andersen u razgovoru za „Politiku” ističe da svetski podaci govore o tome da se broj smrti povezanih sa zagađenjem vazduha udvostručio u poslednjih pet godina. Donedavno, kaže naša sagovornica, znalo se da zagađenje utiče na pojavu pet bolesti (srčana oboljenja, moždani udar, rak pluća, hronične bolesti ovog organa i infekcije), a sada je potvrđeno da podstiče i javljanje dijabetesa, astme kod dece...

– Studije su pokazale da bebe dok su u maminom stomaku mogu da izgube život upravo zbog zagađenja vazduha. Deca mogu da razviju astmu zbog ovog problema, a trudnice mogu da rode novorođenčad sa manjom telesnom težinom. U toku su studije koje će nam pokazati kakav uticaj zagađenje ima i na razvoj kognitivnih funkcija i demenciju – dodaje dr Jovanović Andersen.

Ljudi ponekad i sami mogu da primete da im smeta zagađen vazduh, jer počinju da se guše ili kašlju ili im zasuze oči. Osećaju miris benzina, dizela, dim cigareta, smoga…

– Ali, uglavnom većina ljudi ne može da oseti kako zapravo to zagađenje utiče na njihove krvne sudove, na pluća i druge organe. Zato se zagađenje vazduha naziva „nevidljivim ubicom”. Astmatičarima može da bude teško, pa moraju uvek da imaju pumpicu kod sebe. Mislim da nismo svesni koliko ono što udišemo može loše da utiče na nas. A to se akumulira godinama. Jednostavno ljudi ne mogu negde da pobegnu od toga, jedino da odu na more ili na planinu – naglašava epidemiološkinja za zagađenje vazduha.

Šta možemo da uradimo kako bismo udisali zdraviji vazduh i koliko mogu da pomognu uređaji za prečišćavanje vazduha?

– Znam da se u Kini to dosta koristi. Ali nemamo studije koje bi to potvrdile. Pretpostavljam da sve što može da utiče na to da se pročisti vazduh nije loše. Svaki korak ka rešavanju ovog problema je važan. Dug je proces da se to reši. Ali, bitno je znati da postoji rešenje. U Evropskoj uniji opada zagađenost vazduha zbog boljih zakona. Država mora da radi na tome da ljudi udišu čistiji vazduh, ali i građani i lokalne samouprave moraju da urade ono što je do njih. Odgovornost je na svima. Mislim da je važno da ljudi dobiju informaciju šta je ono što štetno utiče na njihovo zdravlje i da se posavetuju šta mogu da urade da to promene. Treba im reći da ako idu u šetnju ili na trčanje obavezno odlaze negde gde su parkovi i zelenilo. Treba izbegavati ulice sa najfrekventnijim saobraćajem. Što se tiče nošenja maski zbog zagađenja, treba reći da to nije dovoljno testirano i dokazano da pomaže. Nemamo podatke o tome koliko maske mogu da budu efikasne protiv zagađenog vazduha – pojašnjava naša sagovornica.

​Analize su pokazale da bebe dok su u maminom stomaku mogu da izgube život upravo zbog zagađenja vazduha

Njen stav je jasan – treba podići svest ljudi o tome koliko je opasno da se greju na peći koje koriste ugalj i drva za loženje, koji doprinose velikim delom zagađenju vazduha u gradu, ali i kući, i ugrožavaju zdravlje cele porodice. Opcija je grejanje na struju ili centralno grejanje, za šta država treba da omogući povoljnije uslove za priključivanje. Uz to, bitno je da se cigarete ne puše u kući. Kada se otvaraju prozori u stanu za luftiranje, treba otvoriti one koji se nalaze u delu koji nije okrenut ka ulici.

– U Danskoj i mnogim evropskim zemljama zabranjeno je i paljenje strnjike, a to se u Srbiji često radi. Ukoliko bi neki poljoprivrednik to ovde uradio, sigurno bi ga komšija prijavio. U Srbiji se voze stariji automobili, ali to je deo ekonomske situacije koja je u Srbiji teža. Može se smanjiti porez na automobile koji manje zagađuju, e-automobile, i tako podstaći tranziciju ka čistijem saobraćaju i vazduhu za naše građane. Treba videti i kako mogu termoelektrane da smanje zagađenje okoline, kao i razna industrijska postrojenja, a i da se ulaže u „zelenu energiju”, u vetrenjače, sunčevu energiju, kako bi se smanjila zavisnost od fosilnih goriva. U Srbiji ima mnogo „prljave” industrije. Treba dosta političke volje da se to reši – smatra dr Jovanović Andersen.

A ko je najugroženiji? Profesorka napominje da su to hronični plućni i srčani bolesnici, deca, astmatičari, stariji ljudi, trudnice, kao i ljudi koji žive blizu neke saobraćajnice ili industrijskih pogona.

– Ali svi su izloženi zagađenom vazduhu. Teško je odrediti koliko je udisanje lošeg vazduha uticalo na pojedinca, jer ne postoji parametar koji bi dao odgovor na to pitanje posle, na primer, vađenja krvi – navodi naša sagovornica.

Međutim, postoje lični monitori koje osoba može da nosi u tašni i koji koštaju nekoliko hiljada evra, a zahvaljujući kojima osoba tačno može da zna gde je zabeležen najveći stepen zagađenja na osnovu njenog kretanja. Ovakvi monitori mogu da daju sliku koliko je čovek izložen zagađenju, i da li je to bilo na poslu, u prevozu, kod kuće… To je budućnost, kaže ona, iako još nije moguće da to može masovno da se koristi, jer su ovakvi monitori još skupi za masovnu upotrebu.

– Problem je što nemamo studije iz Srbije, a uvek su najbolje one koje se rade u matičnoj zemlji. Planiramo da u saradnji sa profesorom dr Nebojšom Tasićem, iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, uradimo neke o uticaju zagađenog vazduha na kardiovaskularne bolesti. Krenućemo da radimo jednu doktorsku studiju o tome, a govoriće se na ovu temu i na predstojećem HISPA kongresu. Planiram da apliciram za dobijanje novca iz nekih grantova za ovu namenu. Raduje me saradnja sa lekarima iz Srbije – dodaje dr Jovanović Andersen.

Njena poruka je jasna: što više zelenila u gradovima, šetnja i vožnja biciklima umesto automobilima može da doprinese da se zagađenje umanji. Važno je znati da nije dovoljno da jedna zemlja „očisti” svoju teritoriju, već to mora da bude u celom regionu da bi sve imalo smisla, jer zagađene čestice – putuju. Zato je jasno zbog čega je ekologija u prvom planu, jer upravo Evropa ima interes da na čitavom Starom kontinentu vazduh bude očišćen.

Komеntari4
bd93a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivana
Vožnja bicikla ulicom u kojoj iz svake kuće iz dimnjaka kulja dim od drva ili uglja. Ipak ne.
Dragana petrović
Pa ovde se narod vekovima grejao na ugalj i drva a samo ovih godina imamo zagađenje, nisu tu problem privatna domaćinstva i pušenje,lako se nalaze pravi zagađivači
aaa
Lepa prica za malu decu. Ko ce da plati novi elektricni automobil? Ko ce da plati prelazak sa grejanja na ugalj na gas? I najbogatijim zemljama na svetu ce trebati decenije, a do tada disacemo sta imamo.
Мома
A na sta utice zagrevanje? Nas narod ima dobru izreku za to.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja